Kada je Mekdonalds zatvorio sve restorane na Islandu 2009. godine, jedan muškarac je odlučio da kupi poslednji čizburger i pomfrit.
„Čuo sam da se hrana iz Meka nikada ne raspada, pa sam želeo da vidim da li je to tačno", rekao je Hjortur Smarason za agenciju AFP.
Ove nedelje navršava se deset godina od kada je naizgled neuništiv obrok kupljen i da - izgleda kao da je kupljen juče.
Radoznali posmatrači mogu uživo na internetu da vide burger i pomfrit koji se trenutno nalaze u staklenoj vitrini u hostelu na jugu Islanda.
„Matorac je i dalje ovde i oseća se prilično dobro. Zapravo izgleda i dalje vrlo dobro", rakao je vlasnik hostela Sigi Sigurdur za BBC.
„Zabavno je, naravno, ali vas tera da pomislite šta jedete. Nema buđi, samo papir kojim je obmotan izgleda staro."
U hostelu tvrde da ljudi iz svih krajeva sveta dolaze u posetu, a sajt za prenos poseti i do 400.000 ljudi dnevno.
Tokom kratkog života, ovaj burger i pomfrit imali su nekoliko domova.
U prvoj fazi Smarasonovog istraživanja o tome koliko brzo će hrana propasti, držao ih je u plastičnoj kesi u garaži.
Kada je nakon tri godine primetio male promene u sastavu, poklonio je obrok Nacionalnom muzeju Islanda.
Kustos muzeja na kraju je odlučio da, pošto nemaju opremu za čuvanje hrane, obrok vrate vlasniku.
„Mislim da je pogrešio, pošto ovaj čisburger čuva sam sebe", prokomentarisao je Smarason.
Nakon boravka u različitim hostelima u Rejkjaviku, obrok je premešten na sadašnju lokaciju.
Slike objavljene na društvenim mrežama pokrenule su diskusiju o drugoj hrani koja odoleva zubu vremena.
„Nastavnik medicine u našoj srednjoj školi je uradio isto to, a hranu je stavio na policu", napisao je jedan korisnik Tvitera.
„Istakao bi kako se hrana nije ubuđala ni posle nekoliko godina jer očigledno u njoj nije bilo dovoljno hranljivih materija za mikrobe."
Daleko od toga da je Smarason prva osoba koja je probala ovaj eksperiment sa hranom iz Mekdonaldsa.
Poznato je da je Karen Hanrahan kupila čizburger 1996. godine, a 14 godina kasnije tvrdila je da ne izgleda drugačije nego na dan kad ga je kupila.
Fotografkinja iz Njujorka kupila je 2010. hepi mil i fotografisala ga svakodnevno šest meseci.
Tvrdila je da nije trulio, da nije mirisao loše, da se nije ucrvljao, odnosno da ne pokazuje nikakve znake starenja.
Video na Jutjubu koji upoređuje raspadanje čizburgera i pomfrita iz različitih restorana tokom dva meseca ima skoro osam miliona pregleda.
Mekdonalds je 2013. saopštio „u pravom okruženju, naši burgeri, kao i većina druge hrane, može da se razgradi", ali da je malo verovatno da će bez vlage u okolini „razviti buđ i bakterije ili da će se raspadati".
Viši predavač nauke o hrani na Univerzitetu Islanda, Bjorn Adalbjornson, potvrdio je ovo objašnjenje, rekavši za AFP da će se bez vlage „hrana jednostavno osušiti".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 6
LOL
Radojica
Restoran brze hrane iz međunarodnog korporativnog sveta treba da ti bude prva stanica, pre svega zbog higijene. U ovakvom restoranu nećeš dobiti salmonelu, trihinozu i sl. nećeš se otrovati.
Ako jedeš takav obrok svaki dan - bićeš degenerativno debeo. Ne jedeš ni pasulj svaki dan.
Nema potrebe za ovakvom raspravom tamo gde postoji realna cena svežeg mesa. U SAD cena kilograma mesa je čak i preko 3000 dinara, zato se oni prežderavaju sirotinjske hrane u restoranima brze ishrane - jeftinije je.
Sedite, razmislite, pa onda pišite i citirajte. Na Islandu, jedan burger sa pomfritom u restoranu košta između 1200 i 2000 dinara. Na Islandu jedino meso koje možeš kupiti ispod 2000 dinara je njihova domaća ovčetina. Tamo svi jedu brzu hranu, kinesku hranu i koješta drugo. Ali, njihova minimalna satnica nije povećana za 15 dinara, već je odavno 1200 dinara.
Ni tamo ne cvetaju ruže, ali im ljudi ne beže, čak ni u toplije krajeve (a trebali bi).
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar