Hongkong: Protest pod maskama u fotografijama

Fotografkinja Lorin Kroters je odrasla u Hongkongu. Sada živi u Njujorku, ali se vratila u ovo područje kako bi zabeležila nedavne proteste koji su počeli pobunom protiv predloga da se dozvoli ektradicija Kini, ali su prerasli u širi prodemokratski pokret. U nastavku, Kroters priča o njenim portretima demonstaranata.

Mesecima sam gledala i pažljivo čitala dok se pokret protesta u Hongkongu razvijao. U septembru sam odlučila da se vratim tamo.

Hongkong je mesto gde sam rođena i gde sam odrasla; tamo je počela moja novinarska karijera i tamo sam provela najveći deo svog života. Osetila sam prirodni nagon da se vratim i napravim fotografije, ali želela da isprobam drugačiji pristup.

Odlučila sam se na jednostavnu seriju portreta u studijskom stilu koja predstavlja način da prikažem sporiji, nešto izolovaniji vizuelni narativ o ljudima koji su deo ovog pokreta.

Jedini način da zaista to uradim je bio da radim sa dostupnim svetlom naspram nautralne pozadine, a sve je moralo da se desi u sred jednog od okupljanja.

Iako dobro poznajem Hongkong i putanje koje su ljudi koristili da protestuju i da se okupljaju, logično, ipak sam brinula misleći da neću uspeti.

Međutim, radila sam sa fantastičnim fikserom koji je predložio da probamo da napravimo fotografije tokom planiranog protesta protiv totalitarizma krajem septembra, na potezu između zaliva Kozvej i poslovnog distrikta Admiraliti.

S obzirom da mi je bilo potrebno da postavim pozadinu, a potencijalno i da je brzo sklonim, donela sam jeftin, mali set studijskih šipki i štipaljki za tkaninu.

Ponela sam nekoliko metara prozirne tkanine u različitim bojama u slučaju da ljudi žele da budu potpuno anonimni - ali na dan snimanja, vratila sam se za crnu pozadinu.

Noć pre sam otišla na petu godišnjicu Kišobran revolucije i osetila se dovoljno sigurno da ljudi pokrivaju lica i da će samim tim osećaj anonimnosti već biti uspostavljen za one koji su je želeli.

Početak marša je bio isprekidan nekolicinom okršaja i naletima suzavca, ali kada se policija povukla i ljudi počeli da marširaju, zavukli smo se u sporednu ulicu i brzo počeli da se nameštamo.

Srećom, imali smo pouzdano i bezbedno mesto za rad, dok smo istovremeno bili blizu početne tačke marša. Radeći zajedno, uspelo smo da pozovemo 20 ljudi koje sam fotografisala.

Tokom nekoliko sati rada bilo je mnogo, mnogo ljudi koji su odbili, što je bilo sasvim u redu.

Znala sam da je moja mala postavka pomalo čudan prizor; a da ne pominjem da je protest tekao prilično dobrim tempom i pretpostavljam da ljudi nisu želeli da se razdvoje od prijatelja.

Moja jedina uputstva učesnicima su bila da stoje pravo ili blago okrenuti levo ili desno. Na njima je bilo da odluče kako će pozirati.

Manje od nedelju dana pošto sam fotografisala učesnike protesta, liderka Hongkonga Keri Lem je najavila zabranu nošenja maski na uličnim skupovima, zbog čega mislim da je ova serija fotografija dobila na dodatnoj vrednosti.

Svi osim jedne osobe koje sam slikala su nosili neku vrstu maske ili zaklona preko lica.

Iako sam na kraju fotografisala i druge proteste, nisam ponela svoj „studio" sa sobom dok sam još uvek bila u gradu; osećala sam da sam već iskušala sreću i brinulo me da li će se situacija promeniti i postati opasnija.

Dok sam bila u Hongkongu, jedan novinar iz Indonezije je ostao slep na jedno oko zbog gumenog metka, a jedan 18-ogodišnji učesnik protesta je upucan u grudi nakon napada na policajca.

Povratak u Hongkong je ovog puta bio nadrealan i na momente nadmoćan ali ne znam kada, niti kako će se ovo sve završiti. Sve čemu mogu da se nadam je da više niko neće biti povređen i da neće biti više izgubljenih života.

Sve fotografije: © Lorin Kroters

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk