Oko dvesta miliona evra Srbija će platiti za sporove koje je izgubila pred međunarodnim arbitrima - jednako kao i za prosvetu i poljoprivredu, dvostruko manje nego za subvencije investitorima, a višestruko manje nego za zaštitu životne sredine.
Ovaj novac otići će mahom kompanijama koje su Srbiju tužile zbog nepoštovanja ugovornih obaveza. Za mnoge od njih javnost ni ne sazna, osim ako se ne pojave u budžetu - a ne navode se sve.
"To bi značilo da se godišnje plaća više od 200 miliona evra za različite propuste države", kažu u Fiskalnom savetu Srbije nakon analize predloga budžeta za 2020. godinu.
U ime države, potpisivani su problematično sklopljeni i napisani ugovori, ali i preuzimane obaveze koje država nije mogla da ispuni, kažu stručnjaci.
"Nema spora koji država nije izgubila kada je tuže firme za nepoštovanje ugovora", kaže za BBC na srpskom Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
On dodaje i da ne treba kriviti ljude koji brane državu, ali da je "neophodno da dobijemo stručnjake koji će znati da naprave kvalitetan ugovor".
Mobtel, Galenika, Putnik - samo su neke od firmi koje je Milan Kovačević, stručnjak za strane investicije, zastupao u sporovima protiv Srbije. Svaki je, kaže, dobio.
"Svaki put je bilo očito da će država izgubiti. Uzroke treba tražiti u lošim privatizacijama, sukobu interesa i korupciji", kaže Kovačević.
U Ministarstvu finansija nisu odgovorili na pitanja BBC o kaznama i penalima u budžetu.
U Ministarstvu pravde u odgovoru za BBC nisu prokomentarisali sklapanje ugovora, niti kvalitet odbrane države pred sudovima ili na arbitražama.
Kazne, penali i druge naknade se planiraju na više od 22 milijardi dinara, stoji u predlogu budžeta Srbije za 2020. U analizi su ih obrazložili stručnjaci Fiskalnog saveta, tela koje kontroliše finansije zemlje.
"Država u prosvetu investira 200 miliona evra, kao što će da plati za kazne i penale u 2020. godini. To je jedna stavka koja treba da bude u fokusu javnosti", naveo je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Pored onih koje je pred međunarodnim arbitražama Srbija izgubila od privatnih firmi, iz budžeta se na ime kazni i penala plaćaju i ratne dnevnice, kao i neisplaćeni troškovi za prekovremeni rad i prevoz zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
"Izdaci za ratne dnevnice, propuste u oblasti radnog prava i slično - vremenom će se umanjivati (uz nadu da se sada ne prave propusti kao ranije)", navode, međutim, u Fiskalnom savetu.
Novac se isplaćuje i pojedincima ili grupama koje su Srbiju tužile zbog neosnovanih presuda i povrede prava građana, navodi Fiskalni savet. Gotovo milijardu dinara isplatilo je Ministarstvo pravde samo u toku 2019. godine za povrede prava građana i neosnovane presude, rekli su u ovom ministarstvu za BBC na srpskom.
Ne zna se precizno.
"Javnost nije upoznata s razlozima i iznosima koji su se do sada plaćali i tek se sporadično, kada se određeni trošak ispostavi budžetu, objave osnovne informacije", navodi u izveštaju Fiskalni savet.
Ono što jeste poznato je da je Srbija izgubila spor sa belgijskom firmom Energo Zelena i da zbog toga iz budžeta mora da plaća kazne i sudske troškove. Investitori iz Belgije su izgradili fabriku Energo Zelena za ekološku preradu životinjskog otpada u vrednosti 21,5 miliona u Inđiji 2006. godine. Tužili su Srbiju u novembru 2014. godine zbog odnosa Vlade Srbije i nelojalne konkurencije dve državne kafilerije iz Sombora i Ćuprije, pisao je NIN.
Pre skoro četiri godine, fabrika je prestala da radi. Od tada je gubitak kompanije premašio 14 miliona evra, pa su Belgijanci od arbitraže tražili da im država Srbija osim 21,5 miliona evra, koliko su uložili, plati i izgubljenu dobit.
"Sada je poznato da se u budžetu za 2020. odvajaju sredstva za obeštećenje Energo-Zelene (nije poznato koliko), a sudeći prema rekordnom iznosu predviđenom na razdelu Ministarstva finansija, izvesno je da je država izgubila još neki veliki sudski spor ili međunarodnu arbitražu", navode u Savetu.
Jedini pregled međunarodnih sporova koji su u Fiskalnom savetu uspeli da pronađu jeste onaj koji daje Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova.
Pred ovim centrom, prema poslednjim podacima, vode se tri slučaja protiv Srbije, zbog "nanete štete usled poništene privatizacije, neosnovanog zamrzavanja računa i imovine". Reč je o kompanijama Kornikom, Rand Investment i Mera Investment, ali u Fiskalnom savetu kažu da nije poznato koliko će Srbija morati da plati.
Slučaj Kornikoma je neuspela privatizacija rudnika Kovin. Iza firme Kornikom stoji "bugarski kraj uglja" koji tuži Srbiju jer je Vlada poništila ugovor sa njim o privatizaciji, nakon što je uložio 110 miliona evra u ovaj posao, pisao je BIRN.
Srbija plaća i izgubljene sporove sa kompanijama koje su radile na izgradnji autoputa Horgoš-Požega.
"Tako je i 2014. za neizvršenu obavezu po osnovu koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega privatnim kompanijama plaćeno 1,6 milijardi dinara, a 2018. oko četiri milijarde dinara grčkom Mitilineosu", stoji u izveštaju Fiskalnog saveta.
Država je spor oko deonice Horgoš-Požega izgubila "iz vrlo jednostavnog razloga", kaže Ljubodrag Savić.
"Firmama koje su radile autoput je država garantovala da će imati određen promet od prodaje putarine", dodaje on. "Kasno su uvideli da je računica bila potpuno apsurdna i sada firmama moraju da nadoknađuju gubitak".
Isplate Ministarstva pravde samo u toku 2019. godine
Profesor Ekonomskog fakulteta kaže da je "jedino objašnjenje" to da za Srbiju mogu da rade i "nestručni ljudi, činovnici koji nisu dovoljno obučeni i motivisani".
"Ne vredi nam mnogo da sa zakašnjenjem angažujemo dobre advokate, ako jako loš ugovor naprave ljudi koji su posao dogovorili", kaže Savić.
U nekim od tih sporova učestvovao je i Milan Kovačević - zastupao je firme protiv države.
"Kada neko od zaposlenih u državi pogreši - to plaćaju poreski obveznici, odnosno građani", kaže Kovačević.
"Konstantno se događa da krupne arbitraže gubimo", dodaje on, a misleći na to "mi" - govori o državi Srbiji. "Učestvovao sam u sporu oko Galenike, Putnika, Mobtela... država u biti nije bila sposobna da napravi dobar ugovor."
Zato, dodaje, dolazi do velikih troškova arbitraže, ali i "dodatnih penala za Srbiju".
"U slučaju Putnika, kada je Srbiju tužila američka kompanija, država nije samo izgubila spor - SAD su posle toga skinule Srbiju sa spiska zemalja u kojima treba investirati", kaže on.
Članovi Fiskalnog saveta u izveštaju o budžetu za 2020. godinu kažu da je "odnos prema kaznama i penalima nedopustiv".
"Stiče se utisak da se Vlada pasivno ponaša i da ne postoji rešenost da se problemu pristupi odgovorno i sistemski", navodi se.
Stručnjaci Saveta preporučuju da se posebna pažnja posveti sporovima koje su protiv Srbije povele privatne kompanije.
Oni savetuju državi da "bez odugovlačenja" utvrdi iznose i isplati novac u slučajevima u kojima je "sigurno da se plaća odšteta" kako bi se izbeglo gomilanje sudskih troškova, kamata i drugih rashoda.
"Za slučajeve čiji ishod nije izvestan, neophodna je saradnja između različitih državnih organa (ministarstava, sudova, javnog pravobranilaštva i slično)", stoji u izveštaju.
Ključno je i da Srbija ne bude iznova pred sudom.
"Ne smeju se preuzimati obaveze koje država nema nameru ili ne može da ispuni", zaključuju u Savetu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 8
Kerefeke
Kazne se placaju iz budzeta . Deo tih penala se posle preliva u partijsku kasu, bati ili drugim pojedincima zasluznim za gubitak parnice. To je bogacenje pojedinaca, finansiranje partije na vlasti.
Da li je onda ugovor slucajno los za drzavu?
Vlast iz WC-a
Zna se ko je odgovoran za to, a niko neće biti kažnjen niti će to osetiti na svojoj imovini.
A za to vreme invalidi, straci, deca trdunice, socijalno nezbrinuti su za državu samo brojevi.
Jelena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar