Nedovoljan ili jedva dovoljan.

Ovo bi bile najčešće ocene koje bi srpska vlast dobila, kada bi se ocenjivalo ispunjenje zahteva sa protesta nakon godinu dana.

„Profesori" su za BBC na srpskom bili stručnjaci iz nevladinog sektora, koji su letos i organizovali sastanke vlasti i opozicije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Jedinicu za izbor uređivačkog tima RTSi RTV, dvojku za izbor sastava REM, tela koje kontroliše medije, a trojku za fer i poštene izbore dao je prvi ocenjivač Bojan Klačar, izvršni direktor organizacije CESID.

„Obećanja postoje, ispunjenja nema. Ne znamo kako to prevesti u numeričku ocenu.

„Možda dva minus", ovako je iste zahteve ocenio Raša Nedeljkov, direktor CRTE.

• Godinu dana od napada na Borka Stefanovića - godinu dana protesta
• Prvi protest „Stop krvavim košuljama" u Beogradu

Poslednji ocenjivač bio je Milan Antonijević, izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo.

„Ne znam iz koje pozicije možemo da damo prelaznu ocenu", komentarisao je Antonijević zahtev za izbor nezavisnih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Evo i obrazloženja za ove ocene.

Zahtevi koje su demonstranti nekoliko puta čitali na protestima

1. Formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer i poštenih izbornih uslova
2. Izbor novog sastava Regulatornog tela za elektronske medije (REM)
3. Izbor tehničkog i uređivačkog tima Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine

Uslovi koji nisu na listi - „jedva prelazna" za bezbednost

Protesti ipak nisu počeli zbog fer izbora ili slobode medija.

„Sami počeci protesta vezuju se za napad na Borka Stefanovića i borbu u ljudima da izađu i ustanu protiv nasilja.

„To je bila prva poruka", kaže Antonijević.

• Tri meseca protesta, kordoni i blokade - šta dalje
• Protest 13. aprila - Dan za odmeravanje snaga
• Šest meseci subotnjih protesta: „Zašto (ni)smo odustali od protesta subotom"

Da ocenjuje trud vlasti da odgovori na ovaj zahtev, Antonijević bi im posle godinu dana od napada dao „jedva prelaznu ocenu".

„Moramo da osiguramo bezbednost onih koji se bave politikom", kaže direktor Fonda za otvoreno društvo.

„Tu je osnovni faktor rad sudova i krivičnog zakonodavstva, kao i mogućnost da pokrenete postupke. Pravda je i dalje jako spora, pogotovo ako tražimo pravosnažnu presudu".

Mediji - (ne)dovoljni

Vlast je ovde najviše omanula, barem prema ocenama stručnjaka iz nevladivnog sektora.

Drugi zahtev za izbor novih članova REM je „usvojen u vrlo maloj meri", kaže Klačar.

„Pokrenut je postupak za izbor tri nova člana i plus jedan postojeći u narednom periodu, dok u vezi sa uređivačkm timom RTS i RTV nije bilo promena", obrazlaže on zašto je izboru članova REM-a dao dvojku, a nezavisnosti RTS-a i RTV-a jedinicu.

• Novinarstvo u Srbiji - opasno zanimanje
• Ivica Dačić za BBC: „Nisu problem kritike o slobodi medija - treba razgovarati“

Funkcioneri vlasti koriste „izdašno medijsko vreme koje dobijaju u velikoj meri za napade na (odsutne) političke protivnike", smatra Nedeljkov.

„Ništa ne upućuje na to da će predložene mere voditi ka stvarnom poboljšanju.

Ono što pouzdano znamo je da, u trenutku dok se govori o definisanju jednake medijske zastupljenosti bez diskriminacije, nalazi medijskog monitoringa Crte pokazuju drastičnu neravnotežu u korist predstavnika vlasti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, kao i na RTS-u", dodaje on.

Direktor CRTE tvrdi da je „namera da REM preporukom, umesto obavezujućim pravnim aktom, utiče na ponašanje komercijalnih televizija u izborima - neozbiljna".

„Preporučiti nekome da poštuje zakon obesmišljava i vladavinu prava, ali i samo postojanje tog tela", kaže Nedeljkov.

Antonijević neprelaznu ocenu objašnjava rečenicom „da bismo došli do reforme, svi članovi REM moraju da budu nezavisni".

„Pokušaj da se dođe do tri nezavisna kandidata za članove REM je samo početak reforme", kaže Antonijević.

„Treba da znamo da to telo ima devet članova i samo većina može da donese slobodu u odlučivanju".

Antonijević misli da je neophodno da se o javnom servisu i balansiranom pristupu u medijima razgovara sa vlastima, ali i direktorom državne televizije.

„Nemamo opoziciju na televiziji, a to treba da bude alarm", tvrdi direktor Fonda.

Fer i pošteni izbori - dobri đaci

Iako je na početku predsednik Aleksandar Vučić tvrdio da neće prihvatiti nijedan zahtev sa protesta, vlast je „u međuvremenu pokazala spremnost za dijalog o izbornim uslovima i za određene kompromise na tom planu", kaže Nedeljkov.

„Protest 1 od 5 miliona bio je jedan od više izvora pritiska na vlast", dodaje on i kaže da je „teško precizno izvagati koliko su na pomirljiviji stav vlasti uticali protesti, pritisci civilnog sektora, međunarodne zajednice, bojkot parlamenta…"

• Koliko će koštati obuka „čuvara kutija“ u Srbiji
• Preminulima slali pozive za glasanje - hoće li se ovo nastaviti

Tri zakona, o Agenciji za borbu protiv korupcije, o finansiranju političkih aktivnosti i o javnim preduzećima, nalaze se u skupštinskoj proceduri, a Antonijević misli da su oni pokazatelj pomaka na temu slobodnih izbora.

„Očekujemo kontrolu finansiranja izbornih aktivnosti", kaže Antonijević.

„Ali, to sigurno nije sve što može da se promeni u zemlji sa ovakvim izbornim uslovima".

On dodaje da „treba dati jasnu ocenu toga da su pojedini zakoni kvalitetni, ali da se ne sprovode".

Šta su tražili, a šta dobili: Ostavke svih ili samo Siniše Malog

Bojana Klačar kaže da su zahtevi „demonstranata danas manje ili više povezani sa odnosom prema bojkotu izbora".

„Drugi problem sa zahtevima je nastao jer su često bili nerealni - da državni vrh podnese ostavke, na primer.

„Treći problem povezan ili sa lošim tajmingom ili sa stavljanjem krutih vremenskih barijera", kaže Klačar.

Daje primer da se „u jednom momentu pojavilo tih famoznih šest ili devet meseci pre izbora kao minimum za implementaciju novih rešenja".

Da su protesti sigurno ohrabrili pojedince i institucije da odlučnije štite sopstveni integritet i javni interes, misli Raša Nedeljkov iz CRTE.

„Dokaz je odbrana autonomije i integriteta Beogradskog univerziteta od političkog uticaja, prilikom odluke o doktoratu ministra finansija.

To je jedini odgovor institucije na zahteve sa protesta do sada.

Njen epilog se čeka i lopta je u dvorištu vlasti da ispuni zahtev da ministar bude smenjen", misli Nedeljkov.

• Rektorka: Siniši Malom će biti „poništen doktorat“
• Od Otpora do doktorata Siniše Malog - ko čuva nezavisnost Univerziteta
• Siniša Mali i doktori nauka: Kako zaista izgleda doktorirati u Srbiji

Ako se osnovni zahtevi svedu samo na izborne uslove, vladajuća koalicija je „delimično ispunila uslove", kaže Klačar.

„SNS nije želeo da se stekne utisak da se ispunjava bilo šta što ima veze s protestima.

Iako je de fakto određen broj preporuka civilnog društva korelirao sa onim što je traženo na protestima ili preko stručnog tima 1 od 5 miliona", dodaje on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk