Nadomak Denvera nalazi se ogromno skladište u kome se čuva neobična zbirka predmeta - među njima su preparirani tigrovi, slonovske surle, i čizme „kaubojke" od kože pangolina.
Ovo mesto je prva linija fronta u borbi protiv smrtonosne globalne trgovine.
U neupadljivoj zgradi skrivenoj usred Stenovitih planina u Koloradu nalazi se riznica mrtvih životinja.
Federalna Služba za ribarstvo i divljač ključni je „igrač" u borbi protiv globalne ilegalne trgovine zaštićenim vrstama, a ovo mesto - Nacionalno skladište za divlje životinje - važno je i jedinstveno središte svim stručnjacima za očuvanje životne sredine.
Na ovom mestu završe mnogi ilegalni proizvodi od tela divljih životinja koje policija zapleni po lukama Amerike i tokom istražnih radnji.
Više od 1,2 miliona predmeta - preparirani tigrovi, lampe od slonovske surle, hiljade medveđih kandži, lekoviti preparati, kao i čizme od kože pangolina - brižljivo je uskladišteno i popisano na više od 2.000 kvadratnih metara.
Ovo je Aladinova pećina smrti.
U skladištu se ne odlažu samo životinje, već i retke biljke i predmeti izrađeni od drveća - sve što potpada pod Konvenciju o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES).
Ali Sari Mecer, zaduženoj za odnose s javnošću već četiri godine, ovo mesto nije pogrebna kapela, već prilika da ti predmeti dožive novi početak i dobiju novu svrhu.
„Ovo nije mesto na kojem završe", kaže ona.
„Ovde nađu novu upotrebnu vrednost. Pogrešno je shvatanje po kojem materijali koji nam stignu samo sakupljaju prašinu. Kad stignu, to je tek početak života ovih predmeta kao ambasadora sopstvenih vrsta."
Globalna trgovina glavni je uzrok istrebljenja životinjskih vrsta, uz krčenje šuma i njihovih prirodnih staništa radi gradnje.
U oktobru je u zajedničkom istraživanju američkih i britanskih naučnika ustanovljeno da se najmanje jedna od pet životinja kičmenjaka proda na tržištu divljih životinja.
Po procenama Interpola, ukupna vrednost globalnog tržišta ugroženih vrsta ide i do 18 milijardi evra.
U skladištu je zaposleno samo sedmoro ljudi, a uglavnom ga koriste vladini službenici, stručnjaci za divlje životinje, i obrazovni radnici.
Jedan mali deo objekta otvoren je za javnost, i to samo određenim danima i u unapred dogovorenom terminu.
Skladište je nekad bilo deo nacionalne forenzičke laboratorije Federalne službe za ribarstvo i divljač, ali je tokom devedesetih godina prošlog veka postalo jasno da je za kolekciju potreban poseban prostor, pa je u te svrhe pronađeno ovo mesto.
„Univerziteti, zoološki vrtovi, akvarijumi, prirodnjački centri, muzeji - razni entiteti koji se bave obrazovanjem, ekologijom ili konzervacijom mogli bi da imaju pristup nekim od ovih materijala za naučna istraživanja" kaže Mecer.
Ovde se ne skladišti flora i fauna uvezena iz inostranstva. Postoji čitav odeljak posvećen životinjama severnoameričkog kontinenta i stvorenjima zaplenjenim prilikom pokušaja šverca kroz američke države.
Definicija onoga što se u SAD klasifikuje kao ugrožena vrsta trenutno je veoma sporna tema.
U septembru, administracija američkog predsednika Donalda Trampa najavila je planove za veliku izmenu Zakona o ugroženim vrstama.
Zakon trenutno štiti više od 1.600 vrsta životinja i biljaka u Americi i ostrvskim teritorijama SAD.
Izmenama bi se uklonila automatska zaštita koju uživaju ugrožene biljne i životinjske vrste, i olakšalo njihovo uklanjanje sa liste.
Nezavisne grupe za zaštitu vrsta kritikovale su ovaj potez.
„Ono što vidite ovde samo je vrh ledenog brega od svega što se zapleni i oduzme na granicama ili tokom istražnih radnji.
Mi smo veoma izbirljivi pri preuzimanju, zato što želimo da predstavimo određene vrste koje se koriste u [nedozvoljenoj] trgovini divljim životinjama", dodaje Mecer.
U skladištu ima puno mrtvih velikih mačaka, u raznim pozama. To je zato što su kože i delovi velikih mačaka uvek dragoceni obrazovni alati.
„Mi se njima koristimo da bismo istakli određene vrste i ukazali na one vrste koje su izrazito ugrožene", kaže Mecer.
Svi predmeti koji se nađu u skladištu u istom su stanju u kojem su zaplenjeni.
„Ni na koji način ih ne menjamo. Ako su zaplenjeni u formi ćilima, suvenira ili sirovog materijala, u tom obliku nam i stižu", kaže ona.
To nisu samo grozomorni predmeti, kaže ona, već imaju i važan značaj.
„Kad dođu posetioci ili školske ekskurzije koje onda mogu da se povežu sa ovim predmetima, stvarno vidite moć koju imaju u smanjivanju potražnje za takvim stvarima. Tako negujete uvažavanje i razumevanje za određenu životinjsku vrstu."
U skladištu ima bar 3.000 medveđih kandži u različitim oblicima.
Mecer ističe da zgrada u Nacionalnom skloništu za divlje životinje na Stenovitim planinama nije muzej: „Ovde se ne bavimo očuvanjem predmeta - mi radimo na tome da ih izbacimo iz prometa, ili stavimo u promet."
Ceo objekat - u kojem je i Nacionalno skladište za orlove - finansira se na jedinstven način - od novčanih kazni i taksi koje stižu iz policijskih istraga.
Često prođu godine pre nego što se neki zaplenjeni predmet pojavi u skladištu, tek po završetku istražnih postupaka u kojima je služio kao dokazni materijal.
S vremena vreme, u skladište stignu upiti građana koji žele da poklone predmete koje otkriju tokom raspremanja kuća.
„Mlađe generacije nemaju isti sistem vrednosti kao starije", kaže Mecer.
„Za njih predmeti nemaju vrednost sami po sebi, pa zato gledaju da ih se reše na odgovoran način. Tako se oni ne vrate na tržište."
U skladištu rade sa partnerskim organizacijama kako bi osmislili programe za obrazovanje javnosti o nedozvoljenoj trgovini divljim vrstama.
„Kad ljudi čuju 'divlje vrste', većina pomisli samo na životinje, ali imamo slučajeve krađa kaktusa, ginsenga i drugih biljaka", kaže ona.
„Ovde nema živih biljaka jer skladište nije opremljeno za njihovo čuvanje, ali, kad naiđemo na njih, ubacujemo podatke u katalog."
U odlasku sa ovog zabačenog mesta, bizoni i jeleni prodorno osmatraju kola u kojima jurimo kroz utočište za divlje vrste.
Međutim, za razliku od životinja iza zidova skladišta, stoje nepokretni tek nekoliko sekundi pre nego što se okrenu i vrate u prirodno stanište.
Sve fotografije su zaštićene autorskom pravima, autor Hana Long-Higins
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Nada
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar