Dok oko njih druge prodavnice nude novogodišnja sniženja, u kragujevačkom tržnom centru jedan butik se otvara - prazan.
Ipak, dan završava s punim policama - uveče su na njima džemperi, jakne, čizme, patike, kape.
„Police ovog butika su na početku svakog dana prazne, a kada dođe vreme za zatvaranje, sve bi trebalo da bude puno", kaže za BBC na srpskom Nevenka Bogdanović iz kragujevačkog Crvenog krsta.
Svako ko ima višak garderobe, može je odneti u ovu radnju. Volonteri Crvenog krsta postaraće se da ona završi kod onih kojima je najpotrebnija.
„Bitno je da ona nije pocepana, uflekana, oštećena, onakva kakvu je ni bilo ko ne bi nosio", kaže Bogdanović.
„Prazan butik" (The Empty Shop) otvoren je nedavno u Kragujevcu u tržnom centru Plaza i radiće do 6. januara.
Crveni krst sarađuje sa Centrom za socijalni rad, ali ima i volontere među profesorima i nastavnicima, vaspitačima i zaposlenima u obrazovnim ustanovama.
„Oni znaju kome je šta potrebno i upućuju nas", kaže Bogdanović.
„Idu novogodišnji praznici, najviše se radujem ukoliko stigne što više stvari za mlade i decu", dodaje ona.
Crveni krst Kragujevca ima oko 870 odraslih korisnika i oko tri hiljade dece.
„Najbitnije je da pomoć dobiju dostojanstveno, da se ne osećaju loše i posramljeno."
„Već juče se odazvalo dosta ljudi, bilo je dosta mladih koji su donosili obuću. Nadamo se da će naša velika kasica za garderobu biti svakodnevno puna", kaže Bogdanović.
Ovakav „butik" radio je u septembru i u novosadskom tržnom centru Promenada.
Za mesec dana, koliko su vrata te radnje bila otvorena, prikupljeno je oko šest i po tona garderobe za korisnike Crvenog krsta Vojvodine.
Siromaštvo u Srbiji
U Srbiji iz godine u godinu, oko pola miliona stanovnika nema ni za osnovne potrebe, pokazuju podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.
Na međunarodni dan siromaštva u oktobru, na sajtu ovog Tima objavljeno je da 2018. godine 7.1 odsto ljudi prima manje od 12.286 dinara mesečno - što je granica apsolutnog siromaštva.
Godinu dana ranije, procenat onih koji žive ispod granice apsolutnog siromaštva iznosio je 7.2.
Osoba koja nema dovoljno prihoda da zadovolji životne potrebe, ne može da se zaposli, nema odgovarajuće stambene uslove i adekvatan pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, prema zakonskoj definiciji je - siromašna.
Apsolutno siromašni ne mogu da zadovolje bazične potrebe, dok relativno siromašni ne mogu da ostvare životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive.
Relativno siromaštvo predstavlja i prag rizika siromaštva. Taj prag je u Srbiji niži nego u bilo kojoj članici Evropske unije, izuzev u Rumuniji.
Prema podacima, čak 1,8 miliona stanovnika Srbije živi u tom riziku.
Najugroženiji su mladi iz višečlanih porodica iz sela južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni - tako bi u najkraćem crtama izgledao profil siromašne osobe.
Subjektivni osećaj siromaštva ima dve trećine stanovnika. Toliko ih je na pitanje o mogućnostima da „sastave kraj s krajem" odgovorilo sa „teško" i „veoma teško". Srbija je i po ovom podatku u vrhu u poređenju sa zemljama EU.
Istraživanje su sproveli Crveni krst i Grupa za razvojnu inicijativu SeConS i pokazuje da više od četvrtine starijih od 65 sebi ne može da priušti dva para obuće u sezoni, a svaka treća starija osoba ne može da zameni iznošenu odeću.
Oko 400.000 dece u Srbiji je u riziku od siromaštva, saopštila je prošle godine Mreža organizacija za decu Srbije.
Empti šop je ideja koja je stvorena 2013. godine, na drugom kraju sveta. Prva ovakva radnja otvorena je u Sao Paolu u Brazilu.
Praksu poklanjanja garderobe vlada u tom gradu sprovodi od 1950. godine. U škole i kompanije postavljaju se kutije u koje ljudi ubacuju odeću i obuću i volonteri je povremeno odnose.
Tvorci ideje Empti šop uvideli su da te donacije nisu dovoljne, kao i da se godinama ništa nije ni davalo.
Smislili su novi način za poklanjanje garderobe i tokom prve akcije u Sao Paolu prikupljeno je više od tri tone odeće i obuće.
Ideju su prihvatili tržni centri širom sveta, a sve ovakve „radnje" izgledaju isto - imaju iste natpise i logo.
Svi oni koji žive van Kragujevca, garderobu mogu da odnesu i u bilo koji Crveni krst, kao i beogradskom Svratištu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar