Kako su cegeri postali podjednako štetni kao najlonske kese - ili još gori

Setite se koju ste kesu u kupovini poslednji put koristili - je li bila najlonska, papirna ili pamučni ceger?

Koji god da vam je odgovor, imamo novosti za vas.

Sve su one loše po životnu sredinu, a eksperti tvrde da uopšte ne bi ni trebalo da kupujete novu kesu (ali više o tome kasnije).

Tačno tako - čak i papirne kese i pamučni cegeri. Oni čak umeju da budu gori po životnu sredinu od najlonskih kesa koje su reciklirane.

• Kako je ostrvo smeća postalo primer čistoće
• Papirne slamčice iz Mekdonaldsa ne mogu da se recikliraju
• „Kraj jedne ere“: Kako je Dejvid Belami deci Jugoslavije bio i deda i superheroj

Problem je što kad pomislimo na kesu koja je dobra po životnu sredinu, bavimo se samo tim šta se s njom dešava nakon što istekne rok upotrebe - a zaboravljamo, pre svega, na troškove pravljenja same te kese.

Da bismo izračunali pravu cenu koju ona ima po životnu sredinu, moramo da uračunamo:

• koliko je energije utrošeno tokom proizvodnje da bi se ona napravila;
• koliko puta može ponovo da se koristi;
• koliko ju je lako reciklirati;
• i koliko se brzo raspada ukoliko bude bačena.

„Četiri puta više energije"

Pravljenje papirnih kesa i cegera ima cenu po životnu sredinu.

Prema studiji iz 2011. godine koju je izradila Skupština Severne Irske, za pravljenje papirne kese „potrebno je više od četiri puta više energije nego za pravljenje najlonske."

Za razliku od najlonskih kesa - za koju izveštaj kaže da se prave i od otpadnih materijala prilikom prerađivanja nafte - papir zahteva sečenje šuma kako bi se proizvela kesa od ovog materijala.

Proizvodni proces, prema istraživanju, takođe traži mnogo vode i proizvodi veću koncentraciju otrovnih hemikalija, u poređenju sa pravljenjem jednokratne najlonske kese.

„One su i teže", kaže Margaret Bejts, profesorka održivog odlaganja otpada na Univerzitetu u Northemptonu.

• Muzika, plastika i buka: Da li su festivali veliki zagađivači
• Može li tužnije - ptići se hrane opušcima cigareta
• Da li samiti o klimatskim promenama zaista donose neku korist

„Dakle, u zavisnosti gde se prave, postoji dodatni uticaj na životnu sredinu od njihovog transporta do prodavnica."

Deo ekološke štete može da bude ublažen sađenjem novih šuma koje će zameniti posečena drveća, što pomaže da se nadomesti efekat klimatske promene, zato što drveće apsorbuje ugljenik iz atmosfere.

Pamuk pravi mnogo ugljenika

Britanska Ekološka agencija je 2006. godine istražila širok dijapazon kesa napravljenih od raznih materijala. Cilj je bio da saznaju koliko puta one moraju ponovo da se upotrebe da bi imale niži potencijal za globalno zagrevanje od jednokratne najlonske kese.

Studija je pokazala da papirne kese moraju ponovo da se upotrebe najmanje tri puta, jednom manje od najlonske kese (četiri puta).

Na drugom kraju spektra, Ekološka agencija otkrila je da pamučni cegeri moraju ponovo da se upotrebe najviše puta - 131 put. To je zbog velike količine energije koja se troši da bi se proizvela.

Ali čak i ako papirna kesa traži najmanji broj ponovnih korišćenja, tu su praktična pitanja - hoće li ona potrajati dovoljno dugo da preživi najmanje tri odlaska u prodavnicu?

Papirne kese nisu toliko trajne kao ove ostale, jer su sklonije cepanju ili kidanju, naročito ukoliko se pokvase.

Uprkos slaboj trajnosti, jedna prednost papira jeste da se raspada mnogo brže od najlonske kese, tako da je mnogo manje verovatno da će biti izvor gomilanja smeća ili predstavljati rizik po životinjski svet.

Najlonskim kesama treba između 400 do 1.000 godina da se raspadnu i postale su neka vrsta simbola za probleme koje izaziva zagađenje plastikom.

Ali prema tvrdnji porodice čoveka koji je izmislio najlonsku kesu, Stena Gustafa Tulina, njegov izum trebalo je da pomogne planeti i on bi bio šokiran i uznemiren da zna u šta se to sve pretvorilo.

„Za mog oca, ideja da će ljudi ovo prosto da bacaju bila bi bizarna", kaže njegov sin Raul Tulin.

Sten je izmislio najlonsku kesu u Švedskoj još 1959. godine. U to vreme ljudi su uglavnom koristili papirne kese i mnoga drveća bila su posečena u tom procesu.

I zato je on napravio izdržljivu kesu koja je bila laka i dugo traje.

Za njega, to je značilo da će ih ljudi koristiti iznova i iznova, a manje drveća će morati da bude posečeno.

„To je upravo ono na šta nas podstiču danas, da ponesemo naše kese u prodavnicu - a on je to radio sedamdesetih i osamdesetih, jer, prirodno, što ne biste", kaže Raul Tulin.

Ali ljudi bacaju čak i najlonske kese koje mogu ponovo da se iskoriste posle samo jedne upotrebe, a svet sada mora da se nosi sa problemom ogromnog zagađenja od plastike.

Šta je onda najbolje?

Prosto je.

Ako morate često da zamenjujete kese, to će imati većeg uticaja na ekologiju.

„Ključ za smanjenja uticaja svih kesa - bez obzira na to od čega su napravljene - jeste da ih ponovo koristite što je više moguće puta", kaže Margaret Bejts.

Mnogi ljudi zaborave da ponesu višekratne kese u nedeljnu posetu supermarketu i na kraju moraju na kasi da kupuju još, kaže ona.

To ima mnogo veći uticaj na životnu sredinu nego odlučiti se za samo jednu vrstu kesa, pa bile one papirne, najlonske ili pamučne.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk