Putovanje do izlečenja Nataša Noel je započela kad je imala 21 godinu. Tada je raskinula sa dugogodišnjim dečkom i došlo je vreme da se pozabavi svim onim haosom koji je kuljao u njoj.
No, rane su bile preduboke.
Sa tri i po godine, gledala je kako se njena majka spaljuje. Njen šizofreni otac je tad poslat u privremeni pritvor, a ona je počela da živi sa kumovima.
U sedmoj godina, silovao je čovek koji je pomagao u kući. Prikovao je za pod i silovao. Nije rekla ni reč nikome o tome.
Nije rekla ni reč ni kad ju je rođak zlostavljao ubrzo nakon toga ili kad ju je rođaka neprimereno pipkala.
„Moje detinjstvo je bilo ukorenjeno u krivici i gomili bola. Uvek sam za sve krivila samu sebe", kaže ona za BBC.
„Obožavala sam da budem žrtva, zato što je to značilo da sam uvek u blizini bola. Smatrala sam da ga zaslužujem."
Nakon godina i godina problema sa telesnim samopouzdanjem, slobodu je pronašla u plesu. Bio je to medij koji joj je omogućio da se samouvereno izražava.
Trenirala je džez, balet i savremene plesove u lokalnom institutu u indijskom gradu Mumbaju.
Ali povreda kolena značila je da ne može da nastavi s tim. Njena disleksija, u paru sa maltretiranjem u školi, takođe je odložila njeno školovanje u jednom veoma osetljivom periodu.
Na kraju je diplomirala a njena pomajka joj je predložila da se okuša kao nastavnica zato što joj je to garantovalo izvesnu sigurnost.
Nataša kaže da joj je njena nova porodica uvek pružala ljubav najbolje što je mogla, ali da to njoj nikad nije bilo dovoljno. „Problem je bio u meni, nisam bila spremna za prihvatanje i nikad se nisam otvorila."
„A definitivno nisam bila spremna da prihvatim posao nastavnice."
A onda je došao raskid, koji je sa sobom doneo želju za promenom.
„Prosto sam znala da moram da ozdravim", kaže ona.
Bila je to faza koja ju je naučila jednoj velikoj lekciji: „Morate da pazite na vlastito mentalno zdravlje jer niko drugi neće."
Nataša je otkrila da je počela da se miri sa godinama mržnje koju je gajila prema sebi i problemima sa vlastitom telesnom slikom.
„Kod mene se depresija ispoljava kroz ekstremna ponašanja. Jela bih dok više ne mogu da dišem, a potom povraćala, ili bih se ponekad izgladnjivala. Spavala bih po čitav dan ili ne bih spavala uopšte", kaže ona.
Mentalne bolesti se često zapostavljaju u Indiji zbog stigme u društvu i loše zdravstvene nege.
Depresija spada među najkrupnije nedaće i svaka četvrta osoba pati od problema sa mentalnim zdravljem u nekom trenutku života, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.
Nataša je ranije već išla na terapiju, još kao vrlo mlada - ali ovaj put je odlučila da isproba i razne tehnike samopomoći. To je podrazumevalo vođenje dnevnika zahvalnosti kako bi stekla određenu perspektivu i dnevnik ciljeva kako bi se podstakla na aktivnost.
„Moja depresija i anksioznost motivisali su me da se iskobeljam iz toga", kaže Nataša.
„Na vrhuncu, zadavala sam sebi svakog dana male ciljeve, od pukog češljanja do izlaženja iz kuće u petominutne šetnje."
U danima kad nije mogla da uradi ništa od toga, samo je odlučila da bude popustljivija prema sebi.
„Samo sam naučila da govorim sebi da je u redu omanuti i pokušati ponovo sutradan. Vežbala sam ljubav prema sebi sve dok nisam znala ni za šta drugo."
U tome se ogledala glavna razlika u njenom odnosu prema stvarima. „Sećam se kad me je moja terapeutkinja pitala kako sam, obično bih joj odgovarala da sam dobro, kako ste vi?"
„Previše sam se navikla na pružanje ljubavi drugima a nimalo samoj sebi", priseća se ona.
Meditacija je postala ključni deo Natašinog putovanja kroz depresiju i anksioznost.
Tokom godina je počela da vežba jogu kako bi stekla fizičku i mentalnu snagu za to.
„Posle povrede, nisam mogla da plešem niti da se posvetim bilo kakvoj fizičkoj aktivnosti. Ali počela sam da viđam žene iz svih krajeva sveta kako postavljaju neverovatne poze na društvenim mrežama i pomislila sam da je to fantastično", kaže ona.
Želela je da stigne do toga, korak po korak.
To je značilo otići dalje od fizičkih poza (asana) i preći na kontrolu disanja (pranajama) kako bi zašla u stanje duboke meditacije.
„Vežbanje joge mi pomaže da sačuvam zdrav razum. Proces je bio spor, ali je napredak bio ohrabrujući", kaže ona.
Pet godina kasnije, oseća se mnogo bolje.
„I tako danas, šta god da se desi, vežbam jogu u ranim satima dana i izdvajam nekoliko minuta da meditiram."
To je stresne dane učinilo manje stresnim i pomoglo joj da iskaže ljubav prema sebi kao što nije nikad pre.
Nataša je odlučila da to pretvori u način života i pošla na trening da postane instruktorka joge.
Sa 27 godina, i dalje ima loše dane, ali je naučila da uprkos njima gura dalje.
Nataša je nastavnica joge, vatrena zagovornica ukazivanja na važnost nege mentalnog zdravlja i influenserka na društvenim mrežama. Ona to opisuje kao putovanje koje je započelo prihvatanjem sebe.
„Imena kojim me nazivate već sam pomišljala o sebi i još mnogo gore", kaže ona na svom Instagram profilu.
Tamo ona promoviše telesnu pozitivnost pred više od 245.000 pratilaca dok ih inspiriše da počnu da se bave jogom. Ali to je i mesto na kom odslikava mnoga raspoloženja i lična iskustva.
„Uporno sam u glavi vrtela taj registar žrtve. Prozivala sam samu sebe. Niko me nije ocrnjivao kao što sam ja samu sebe."
Kao influenserku, uporno je napadaju trolovi koji je nazivaju „bezličnom", „nezaslužnom", „lakom" ili „nedovoljno lepom".
Samo ovaj put Nataša ne obuzima nikakva anksioznost. „Promenila sam vlastitu perspektivu i uložila veliki trud da mi bude bolje."
„Trebalo mi je 20 godina da stignem ovde gde sam i još nisam gotova. I dalje se lečim, udisaj za udisajem."
BBC 100 žena imenuje svake godine 100 uticajnih i uzornih žena iz svih krajeva sveta. Pravimo dokumentarce, reportaže i intervjue o njihovim životima, dajući više prostora pričama u kojima su u centru zbivanja žene.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Čemu
Dejana
Deja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar