Američki predsednik Donald Tramp upozorava da će Sjedinjene Američke Države „veoma brzo i veoma jako" pogoditi 52 cilja u Iranu, ako Teheran napadne američko osoblje ili posede.

Ubistvo najmoćnijeg iranskog generala Kasima Sulejmanija, koga su u četvrtak američke snage pogodile iz drona, dovelo je do najveće eskalacije napetosti između Amerike i Irana.

Teheran je najavio „žestoku osvetu".

Tramp je na Tviteru optužio Iran da „veoma drsko govore o gađanju američkih ciljeva".

Amerika je označila 52 cilja koji su veoma važni za Iran i iransku kulturu i oni će biti „pogođeni veoma brzo i veoma jako", napisao je američki predsednik velikim slovima, ukoliko Teheran napadne Ameriku.

https://twitter.com/realDonaldTrump/status/1213593975732527112

Ta brojka od 52 cilja predstavljaju 52 američka taoca koje su Iranci oteli 1979. iz američke ambasade u Teheranu.

• Otkriveni rusko-iranski trol tvitovi
• Iran optužio SAD za „psihološki rat"
• Bitka za spas sporazuma sa Iranom

Ubrzo posle Trampovih objava na Tviteru, hakovan je sajt jedne od agencija američke vlade.

Grupa koja sebe naziva „Hakeri iranske sajber bezbednosti" ostavila je „poruku Islamske Republike Iran".

„Nećemo prestati da podržavamo naše prijatelje u regionu: potlačene ljude u Palestini, Jemenu, narod i Vladu Sirije, narod i vlasti Iraka, potlačeni narod u Bahreinu, istinski mudžahedinski otpor u Libanu i Palestini - uvek će imati našu podršku", pisalo je na sajtu.

Uz tekst je objavljena i montirana slika predsednika Trampa na kojoj je prikazan kao pogođen u glavu, a krv mu ide iz usta.

„Ovo je samo mali deo iranskih sajber mogućnosti", dodali su.

Šta se dogodilo u subotu?

Tokom dana, veliki broj građana okupio se u Bagdadu da isprate tela Sulejmanija i iračkog vođe milicije, koji su zajedno ubijeni u vazdušnom napadu na konvoj automobila.

Na toj procesiji mahali su iračkim i zastavama milicija i uzvikivali „Smrt Americi".

Nedugo potom se dogodilo nekoliko raketnih napada u tom delu grada, uključujuću i visoko obezbeđenu Zelenu zonu u kojoj se nalazi američka ambasada.

Iračka milicija saopštila je da niko nije povređen.

Nijedna grupa nije preuzela odgovornost za te napade, a pojedini krive proiranske militantne grupe da stoje iza njih.

Sulejmanijevo telo je u subotu vraćeno u Iran, objavila je državna novinska agencija.

Analiza Džonatana Markusa, BBC dopisnika za oblasti odbrane i diplomatije

Kako je Iran već zapretio oštrom odmazdom za ubijanje komandanta jedinice Kuds, predsednik Tramp je odlučio da je najbolji način za deeskalaciju da podigne uloge, navodeći jasno šta će se dogoditi ako Teheran ostvari svoje pretnje.

Trampovi tvitovi su zanimljivi na različite načine - ne samo zbog toga što simbolički pominje 52 mete koji se odnose na 52 američka taoca oteta novembra 1979. u Teheranu.

Navodi i da su ti ciljevi „važni za iransku kulturu" što znači da na spisak meta mogu doći ne samo politički, vojni i ekonomski ciljevi.

Tramp pokušava da ih na taj način odvrati, ali jasno je da je lopta u iranskom dvorištu, a teško da će oni propustiti da reaguju.

Tramp vodi kontradiktornu politiku otkako se Vašington povukao učešće u nuklearnom sporazumu sa Teheranom - pojačao je ekonomski pritisak, preti vojnom akcijom a u stvari, malo toga radi, čak i kada je Iran oborio sofisticirani američki dron i napao naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji.

Iznad svega, on stalno potcenjuje sopstveni i zamor Vašingtona kada je reč o američkom vojnom učešću u regionu.

Ovo, koliko i sve ostalo, umanjuje moć Amerike u regionu, iako to sad zakasnelo priželjkuje Tramp.

• Rat u Siriji: Ko se bori protiv koga
• Američke sankcije Iranu stupile na snagu
• Šta je „Islamska država"?
• Iran preti „surovom odmazdom" zbog ubistva generala

Zašto je Amerika ubila Sulejmanija?

General Sulejmani važio je za drugu najmoćniju ličnost u Iranu, iza vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

Ovaj 62-godišnjak je predvodio iranske operacije na Bliskom istoku kao šef elitnih Kuds jedinica, a imao je i status nacionalnog heroja.

Ipak, Amerika je komandanta i celu jedinicu Kuds označila kao teroriste, smatrajući ih odgovornim za smrt stotina američkih vojnika.

U petak popodne predsednik Tramp je izjavio da je „Sulejmani planirao zlokobne napade" na američke diplomate i vojno osoblje u Iraku i drugde u regionu.

General je ubijen iz drona na bagdadskom aerodromu u petak rano ujutro, po nalogu predsednika Trampa.

Predsednik je rekao da je ta akcija izvedena kako bi se zaustavio, a ne da bi započeo rat.

Iranski ajatolah Hamnei rekao je da „žestoka osveta čeka kriminalce" koji stoje iza napada na generala. Sulejmanijeva smrt udvostručiće „otpor" protiv SAD i Izraela, dodao je.

Iračani tuguju i zbog smrti Abu Mahdija al Muhandisa, iračkog komandanta grupe Kataib Hezbolah koju podržava Iran, koji je ubijen zajedno sa Sulejmanijem.

Grupa je izdala upozorenje iračkim snagama bezbednosti da „od nedelje uveče ne prilaze američkim bazama na udaljenost manju od kilometar ", izvestila je televizija Al Majden.

Kao odgovor na iranske pretnje osvetom, SAD su poslale još 3.000 vojnika na Bliski istok i savetovale svoje građane da napuste Irak.

U subotu je Bela kuća poslala Kongresu SAD službeno obaveštenje o napadu bespilotnih letelica u petak - u skladu sa zakonom iz 1973. godine koji kaže da administracija mora upozoriti Kongres u roku od 48 sati od izvršenja oružanih snaga na neposredne ili neposredne vojne akcije.

Očekuje se da tu budu pojašnjena ovlašćenja pod kojima je započeo napad, kao i očekivanu vrstu i trajanje vojnog učešća. Obaveštenje ima oznaku poverljivosti.

Nensi Pelosi, šefica demokrata u Kongresu, rekla je da „otvara ozbiljna i hitna pitanja o vremenu, načinu i opravdanosti odluke administracije da krene u neprijateljske akcije protiv Irana".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk