Naučnici su otkrili tajnu dugovečnosti ginko biljke, koja može da živi i više od hiljadu godina.
U istraživanju je otkriveno da stablo pravi zaštitne hemikalije koje ga hrane u slučaju bolesti i suše.
Za razliku od mnogih drugih biljaka, njegovi geni nisu programirani da pokrenu neumoljiv pad kada biljka više nije mlada.
Ginko raste u parkovima i vrtovima širom sveta, ali je na ivici izumiranja u divljini.
„Tajna je u održavanju zaista zdravog odbrambenog sistema i tome što vrsta koja nema unapred određen program starenja", rekao je Ričard Dikson sa Univerziteta Severni Teksas.
„Kako biljka stari, ne pokazuje slabljenje sposobnosti da se brane od stresa."
Naučnici iz Sjedinjenih Američkih Država i Kine istraživali su stabla stara od 15 do 667 godina, vadeći prstenove drveća i analizirajući ćelije, koru, lišće i seme. Otkrili su da i mlada i stara stabla proizvode zaštitne hemikalije za borbu protiv stresa prouzrokovanih patogenima ili sušom.
Tu spadaju antioksidanti, antimikrobni lekovi i biljni hormoni koji štite od suše i drugih stresova u okruženju. Genetske studije su pokazale da se geni povezani sa starenjem automatski ne aktiviraju u određeno vreme kao kod drugih biljaka, poput trava i jednogodišnjih biljaka.
Stoga, iako drvo koje vekovima živi može izgledati loše zbog oštećenja od mraza ili udara groma, svi procesi potrebni za zdrav rast i dalje funkcionišu.
Dr Dikson sumnja da će situacija biti slična i sa ostalim dugovečnim drvećem, poput džinovske sekvoje, koja u stablu imaju „nabijene antimikrobne hemikalije".
„Nadamo se da će naša studija podstaći druge da se dublje pozabave onim što se čini važnim svojstvima za dugovečnost ginka i drugih dugovečnih stabala", rekao je.
Komentarišući studiju, Mark Guš iz Kraljevskog hortikulturnog društva, rekao je da je najstarije živo stablo na svetu staro oko 4.800 godina.
„Pored stalnog snabdevanja hranom, svetlošću i vodom, smatra se da je sposobnost da živi toliko dugo povezana sa sporim rastom, ćelijskim adaptacijama i relativnom zaštitom od sekundarnih uticaja poput štetočina i bolesti, klimatskih krajnosti i katastrofalnih stanja fizičkog oštećenja", rekao je.
Dok Velika Britanija kreće u ambiciozan program sadnje drveća, razumevanje vrsta drveća koje će dugoročno doneti najveći doprinos ekosistemu i gde ih je najbolje posaditi verovatno će biti sve važnije, dodao je.
Istraživanje je objavljeno u časopisu PNAS.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar