Izrael-Palestina: Tramp predstavio dugo očekivani plan za Bliski istok, PLO odbija

Trampov plan za Bliski istok nudi Palestincima državu, ali i podršku za izraelska naselja na Zapadnoj obali.
Palestinian women hold "Palestine" scarf as Israeli youth dance outside walls of Old City in Jerusalem (file photo)
Getty Images
Cilj Trampovog plana je rešenje jednog od najdužih sukoba u istoriji

Američki predsednik Donald Tramp predstavio je dugo očekivani mirovni plan za Bliski istok, obećavši da će Jerusalim ostati nepodeljeni glavni grad Izraela.

Predložio je i nezavisnu palestinsku državu, kao i priznanje suvereniteta Izraela u naseljima na Zapadnoj obali.

Ovaj plan bi „mogao da bude poslednja prilika" za Palestince, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući. Obraćanju američkog predsednika prisustvovao je i izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Palestinski predsednik Mahmud Abas odbacio je plan, opisavši ga kao „zaveru".

„Poručujem Trampu i Netanjahuu: Jerusalim nije na prodaju, sva naša prava nisu na pridaju i nisu za cenkanje. Vaš plan, zavera, neće proći", rekao je Abas u televizijskom obraćanju iz Ramale, na Zapadnoj obali.

I Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) odbila je Trampove predloge.

Plan priznaje izraelsku „kolonizaciju i aneksiju okupiranih teritorija", piše u saopštenju PLO-a.

Trampov predlog, čiji je cilj rešenje jednog od najdužih sukoba u svetu, načinjen je uz savetodavno vođstvo zeta američkog predsednika, Džareda Kušnera.

Hiljade Palestinaca je ranije u utorak protestovalo u pojasu Gaze, dok je izraelska vojska poslala pojačanja na okupiranu Zapadnu obalu.

Zajedničko saopštenje Trampa i Netanjahua stiže u vreme jakih političkih izazova za obojicu lidera u njihovim zemljama. U Americi je u toku proces impičmenta pred Senatom, dok je Netanjahu u utorak povukao zahtev za imunitetom za optužbe za korupciju.

I Tramp i Netanjahu poriču sve optužbe.

Dejvid Fridman, američki ambasador u Izraelu, izjavio je da je vreme objave plana nije povezano ni sa jednim političkim događajem, dodavši da se već „dugo kuva."

Mapa
BBC
Područje Zapadne obale

Šta je rekao Tramp?

„Danas je Izrael načinio veliki korak ka miru", rekao je Tramp u Beloj kući.

„Moj plan predstavlja priliku kojom dobijaju obe strane, realistično rešenje dve države koje za izraelsku bezbednost otklanja rizik palestinske državnosti."


Trampovi predlozi su:

  • Sjedinjene Američke Države će priznati izraelski suverenitet nad teritorijom koja, po Trampovom planu, jeste deo Izraela. U planu se pominje i konceptualna mapa za koju Tramp kaže da ilustruje teritorijalne kompromise na koje je spreman Izrael
  • Mapa će „više nego udvostručiti palestinsku teritoriju i dati Palestini glavni grad u istočnom Jerusalimu" gde će, kaže Tramp, SAD otvoriti ambasadu. PLO smatra da bi, prema Trampovom planu, Palestinci imali kontrolu nad nešto više of 15 odsto tritorije koju ova organizacija zove „istorijskom Palestinom
  • Jerusalim će „ostati nepodeljeni glavni grad Izraela." I Izrael i Palestina polažu pravo na sveti grad. Palestinci insistiraju da istočni Jerusalim, koji je Izrael okupirao tokom bliskoistočnog rata 1967. godine, bude glavni grad njihove buduće države
  • Prilika za Palestince da „ostvare sopstvenu nezavisnu državu" - međutim, nije otkrio više detalja
  • „Nijedan Palestinac ili Izraelac neće morati da napusti svoj dom" - nagoveštaj da postojeća jevrejska naselja na Zapadnoj obali, teritoriji pod okupacijom Izraela, neće biti uklonjena
  • Izrael će sarađivati sa jordanskim kraljem na očuvanju upravljanja najvažnijim verskim objektom u Jerusalimu koji Jevreji zovu Sveti Hram, a muslimani Al-Haram al Šarif. Jordan vodi verski trast koji upravlja lokalitetom
  • Teritorija koja bi pripala Palestincima po Trampovoj mapi „ostaće otvorena i nerazvijena u periodu od četiri godine." Za to vreme, Palestinci mogu da proučavaju sporazum, pregovaraju sa Izraelom i „postignu sve kriterijume (potrebne za) državnost

„Palestinci žive u siromaštvu i nasilju, i iskorišćavaju ih oni koji hoće da ih iskoriste kao pione da šire terorizam i ekstremizam. Oni zaslužuju mnogo bolji život", rekao je Tramp.

Tramp je takođe nagovestio da, prema planu, Zapadna obala neće biti podeljena.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Šta se krije ispod leda Grenlanda

Velika žudnja za prirodnim bogatstvima za koja se veruje da leže ispod ledene površine Grenlanda traje više od veka. Koliko im je lak pristup i da li će klimatske promene uticati na to?

Jagodina i protesti: Vučićev miting i 15 minuta tišine

Iako su istog dana u Beogradu i širom Srbije održani protestni skupovi i obustava rada, u najavi za miting u Jagodini Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, poručio je da nije reč o kontramitingu, već o „skupu ujedinjenja".

Povređena studentkinja na protestu, policija privela vozačicu

Tokom protesta na Novom Beogradu, automobil se zaleteo na okupljene, a jedna od studentkinja je nekoliko minuta bila na haubi, srušila se i udarila glavom o ivičnjak. potom pala. Studenti u znak podrške na Autokomandi. Uhapšena 25-godišnjakinja koja je vozila auto, biće joj određeno zadržavanje od 48 sati.

Slonovi nisu ljudi, presudio američki sud

Grupa koja se bori za prava životinja tvrdila je da su Misi, Kimba, Laki, LuLu i Džambo bili zatvoreni u zoološkom vrtu i podnela je zahtev da ih premeste u sklonište za slonove. Pokušali su da podnesu tužbu u ime životinje - pravni proces koji omogućava uhapšenima da što pre budu predmet redovnog sudskog postupka.