Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala

Ruža Ignjatova sebe je zvala Kriptokraljicom. Ljudima je govorila da je izmislila kriptovalutu koja može da se meri sa Bitkoinom i ubedila ih da u nju ulože milijarde. Potom, pre dve godine, samo je nestala. Džejmi Bartlet je za podkast Nestala kriptokraljica mesecima istraživao kako joj je to pošlo za rukom i pokušao da otkrije gde se ona krije.

Početkom juna 2016. godine, tridesetšestogodišnja poslovna žena doktorka Ruža Ignjatova popela se na binu u Vembli Areni pred hiljadama ustreptalih obožavalaca. Bila je obučena, kao i obično, u skupocenu balsku haljinu i nosila je duge dijamantske minđuše i jarkocrveni ruž.

Rekla je oduševljenoj publici da je VanKoin na putu da postane najveća kriptovaluta na svetu „kojom će svi moći da plaćaju sve i svuda."

Bitkoin je prva kriptovaluta i još uvek najveća i najpoznatija - skok njene vrednosti sa nekoliko centi na više stotine dolara po jednom koinu sredinom 2016. godine unela je veliko uzbuđenje među investitore. Kriptovaluta kao ideja tek je počela da uzima maha. Mnogi ljudi su poželeli da učestvuju u ovoj neobičnoj novoj prilici.

VanKoin je, rekla je doktorka Ruža publici u Vembliju, „ubica Bitkoina". „Za dve godine, niko neće više pričati o Bitkoinu!", povikala je ona.

Širom sveta, ljudi su već ulagali ušteđevinu u VanKoin, nadajući se da će postati deo ove nove revolucije. Dokumenti koji su procureli do VVC-ja pokazuju da su u prvih šest meseci 2016. godine Britanci potrošili skoro 30 miliona evra na VanKoin, od čega 2 miliona evra samo tokom jedne nedelje - a stopa ulaganja verovatno se samo povećala posle svečanog događaja u Vembliju. Između avgusta 2014. i marta 2017. godine, u desetinama zemalja uloženo je više od 4 milijarde evra. Od Pakistana do Brazila, od Hong Konga do Norveške, od Kanade do Jemena... pa čak i u Palestini.

Ali bilo je tu nešto veoma važno što ti ulagači nisu znali.

Da bih ovo objasnio, moram prvo ukratko da vam objasnim kako zapravo funkcioniše kriptovaluta. Poznato je koliko je to teško - idite na internet i naći ćete stotine različitih opisa, od kojih su neki krajnje zbunjujući za nekog ko nije specijalista za ovu materiju. Ali prvo mora da se shvati ovaj princip: novac ima vrednost samo zato što drugi ljudi misle da on ima vrednost. Bilo da su u pitanju banknote i novčići Engleske banke, školjke, drago kamenje ili šibice - što se sve tokom istorije koristilo kao novac - to funkcioniše samo ukoliko mu svi veruju.

Dugo su ljudi pokušavali da naprave neki oblik digitalnog novca nezavisnog od valuta koje podržavaju države. Ali im nikad nije uspelo zato što niko nije mogao da im veruje. Uvek su zahtevale nekoga na položaju ko je mogao da manipuliše zalihama, a bilo ih je suviše lako falsifikovati.

Razlog zašto je ljude toliko uzbudio Bitkoin je što je on rešio taj problem. On se oslanja na posebnu vrstu baze podataka koja se zove blokčejn, koja je poput ogromne knjige - čije nezavisne ali identične kopije poseduju svi vlasnici Bitkoina. Svaki put kad se Bitkoin pošalje od mene do nekog drugog, evidencija te transakcije ulazi u svačiju knjigu. Niko - ne banke, ne vlade i ne čovek koji ga je izmislio - nema kontrolu nad tim niti može to da promeni. Iza toga stoji jedna veoma pametna računica, ali to znači da Bitkoini ne mogu da budu lažirani, ne mogu da budu hakovani i ne mogu dvaput da se potroše.

(Isprobao sam ovo objašnjenje na majci, porodičnom tehnofobu, a ona mi je rekla da nisam uspeo dovoljno da joj razjasnim i da treba da krenem ispočetka. Zato ne brinite previše ako ni vi niste shvatili.) Ključno je da su te specijalne baze podataka blokčejna ono što čine da kriptovalute poput Bitkona uopšte funkcionišu. Za njegove obožavaoce ovo je novi revolucionarni oblik valute, koji ima potencijal da banke i nacionalne valute gurne u zapećak, i omogući bankarske transakcije svakome sa mobilnim telefonom. A ako možda uletite u tu priču ranije, imate čak i šansu da se obogatite.

Genij doktorke Ruže bio je da uzme sve to i tu ideju proda masama.

Ali nešto tu nije bilo u redu. Početkom oktobra 2016. godine - četiri meseca nakon gostovanja doktorke Ruže u Londonu - eksperta za blokčejn Bjorna Bjerkija pozvao je regrutni agent, sa neobičnom ponudom za posao. Start-ap za kriptovalute iz Bugarske tražio je glavnog tehničkog savetnika. Bjerki će dobiti stan i automobil - i privlačnu godišnju platu od oko 250.000 funti.

„Pitao sam: 'Šta će biti moj posao? Šta ću morati da radim za tu kompaniju?", priseća se on.

„A on mi je rekao: 'Prvo i prvo, treba im blokčejn. Trenutno nemaju blokčejn.'

„Rekao sam: 'Molim? Rekli ste mi da je to kompanija za kriptovalutu.'"

Agent je odgovorio da je to tačno. To je kompanija za kriptovalutu i ona već neko vreme radi - ali do sada nije imala blokčejn. „I zato morate da nam napravite blokčejn", dodao je on.

„Kako se zove ta kompanija?", pitao je Bjerki.

„VanKoin."

On nije prihvatio posao.

„Tajkunski" paket Džen Makadam

Jednog prolećnog dana nekoliko meseci ranije, Džen Makadam je primila poruku od prijatelja o prilici za ulaganje koja prosto ne sme da se propusti. Sedeći za kompjuterom, ova Glazogvljanka je kliknula na link i uključila se u veb seminar o VanKoinu.

U narednih sat vremena pažljivo je slušala ljude kako oduševljeno pričaju o ovoj novoj uzbudljivoj kriptovaluti - i kako bi ona mogla da promeni njen imovinski status. Svi su bili „ubrzani, energični, strastveni", priseća se ona. „Imate neverovatnu sreću što upravo sada gledate ovaj veb seminar", rečeno joj je. „Trenutno ste se uključili u vrlo ranoj fazi, a postaće kao Bitkoin. Biće veće od njega."

Domaćini veb seminara govorili su o blistavoj istoriji doktorke Ruže: Univerzitet u Oksfordu, doktorat sa Konstanca, rad sa cenjenom marketinško-konsultantskom firmom, Makinsi i kompanija... Pušten je govor koji je doktorka Ruža održala na konferenciji u organizaciji časopisa Ekonomist - i to je prelomilo za Makadam. „To je štikliralo kvadratić... Snaga te žene - svaka joj čast! Bila sam ponosna na nju."

Kad se veb seminar završio, ona je odlučila da uloži 1.000 evra. Bilo je lako: kupili biste tokene VanKoina, a oni bi potom generisali koine, koji bi odlazili na vaš račun. Jednog skorijeg dana u budućnosti, rečeno joj je, ona će moći te koine da pretvori nazad u evre ili funte. Delovalo je kao laka lova. Možda 1.000 evra nije bilo dovoljno? Promoteri su rekli da su veći paketi ti koji vam menjaju život. Najmanji paket koštao je 140 evra, ali su se oni penjali i do 118.000 evra. Nedelju dana kasnije, Makadam je kupila „tajkunski" paket za 5.000. evra.

Nedugo potom, uložila je 10.000 evra vlastitog novca - i ubedila prijatelje i porodicu da ulože 250.000 evra svog novca. Uzbuđeno je pratila na internet strani VanKoina kako vrednost njenih koina postepeno raste. Nije prošlo mnogo vremena i oni su prekoračili vrednost od 100.000 funti - što je bila desetostruka zarada. Ona je već počela da planira odmore i šoping ture.

Ali krajem godine, Džen Makadam je preko interneta kontaktirao jedan neznanac. Tvrdio je da je dobri Samarićanin, neko ko je pažljivo proučavao VanKoin i želeo je da se obrati ljudima koji su uložili u njega. Ona je nevoljno pristala na razgovor preko Skajpa. Razgovor će se pretvoriti u žučno nadvikivanje između njih dvoje, ali će on preokrenuti život Makadam u jednom potpuno novom pravcu.

Neznanac je bio Timoti Kari, zaluđenik za Bitkoin i zagovornik kriptovaluta. On je smatrao da će VanKoin izneti kriptovalute na loš glas i otvoreno rekao Makadam da se radi o prevari - „najvećoj prevari na celom prokletom svetu". Rekao je da to može i da joj dokaže. „Pa dokažite mi onda!", odgovorila je ona oštro.

U narednih nekoliko nedelja, Kari joj je neprestano slao nove informacije o tome kako kriptovalute funkcionišu: linkove, članke, video snimke na Jutjubu. Upoznao ju je sa Bjornom Bjerkijem, tvorcem blokčejna koji joj je ispričao da tu nema nikakvog blokčejna.

Trebalo je da prođe tri meseca da Makadam prođe kroz sve to, ali počela su da joj se formiraju pitanja. Krenula je da ispituje lidere svoje VanKoin grupe oko toga da li postoji blokčejn. Isprva joj je rečeno da je to nešto za šta ona ne mora da zna, ali kad je bila uporna, konačno joj je saopštena istina u govornoj pošti iz aprila 2017. godine.

„U redu, Džen... oni ne žele da objave tu vrstu informacije, čisto da nešto ne bi pošlo po zlu tamo gde se drži blokčejn. Plus, kao aplikaciji, njoj ne treba server. Tako da je to naša blokčejn tehnologija, SQL server sa bazom podataka."

U ovoj fazi, zahvaljujući Kariju i Bjerkiju, ona je znala da standardna baza podataka na SQL serveru ne kože biti baza za jednu pravu kriptovalutu. Menadžer baze podataka mogao bi da uđe u nju i menja je kad god to poželi.

„Pomislila sam: 'Molim???' Bukvalno su me izdale noge i pala sam na pod'", kaže ona.

Neizbežni zaključak bio je da su oni brojevi koji postepeno rastu na internet stranici VanKoina beznačajni - bile su to samo neke cifre koje je u kompjuter unosio službenik VanKoina. Umesto da su okončali vlastite finansijske brige, ona, njeni prijatelji i njena porodica bacili su četvrt miliona evra u vetar.

Doktorka Ruže nestaje

Iako je Džen Makadam sada progledala, bilo je malo drugih investitora u VanKoinu kojima se desilo isto. Doktorka Ruža je i dalje putovala po svetu prodajući svoju viziju - skačući od Makaa do Dubaija i Singapura, puneći arene, dovlačeći nove investitore. VanKoin je i dalje ubrzano rastao, a doktorka Ruža je počela da troši svoj novi imetak: počela je da kupuje nekretnine u vrednosti od više miliona dolara u bugarskoj prestonici Sofiji i odmaralištu na Crnom moru Sozopolu. U slobodno vreme je organizovala žurke na luksuznoj jahti po imenu Davina. Na jednoj od njih, u julu 2017. godine, američka pop zvezda Bibi Reksa izvela je privatan nastup.

Uprkos uspešnoj fasadi, počele su da se naziru nevolje. Otvaranje dugo obećavane berze koja bi omogućila da se VanKoin pretvori u gotovinu uporno se odlagalo - a investitori su bili sve zabrinutiji.

To je trebalo da bude rešeno na velikom okupljanju evropskih promotera VanKoina u Lisabonu, u Portugalu, u oktobru 2017. godine.

Ali kad je taj dan konačno došao, doktorka Ruža - slavna po tome da je uvek tačna - naprosto se nije pojavila.

„Pošla je na put. Niko nije znao zašto nije stigla", priseća se jedan delegat. Uspaničeni pozivi i poruke nisu dobijali odgovore. U sedištu u Sofiji, gde je ona bila toliko impozantna figura, takođe se ništa nije znalo. Doktorka Ruža je nestala. Neki su strahovali da je ubijena ili da su je otele banke, koje je - rečeno im je - najviše brinula revolucija kriptovaluta.

Ona je zapravo samo prešla u ilegalu. Dosijei FBI-ja predstavljeni u sudskim spisima početkom ove godine pokazuju da je 25. oktobra 2017. godine, samo dve nedelje nakon izostanka njenog pojavljivanja u Lisabonu, ušla u avion Rajanera na let od Sofije do Atine. I potom potpuno nestala sa radara. To je poslednji put da je bilo ko video ili čuo doktorku Ružu.

MLM-ov najuspešniji proizvod

Igor Alberts nosi sve crno-zlatno. Crno-zlatne cipele, crno-zlatno odelo na volane, crno-zlatnu košulju, crno-zlatne naočare za sunce, i ima debeli crno-zlatni prten. I svaki komad odeće mu je Dolče Gabana.

„Kad pogledate kako se odevam, vidite da sam skroz disciplinovan", kaže on. Njegova žena, Andrea Čimbala, klima glavom na to, dodajući da ako se probudi i obuče ružičasto donje rublje, drži se ružičastog i kad bira košulju, sako i pantalone.

Oni žive u ogromnoj kući u imućnom kraju na obodu Amsterdama. Na ograđenom ulazu njihove vile nalazi se tri metra visoka kapija od kovanog železa sa njihovim imenima i sloganom „What dreams may come". Ispred su parkirani maserati i aston martin.

Alberts je odrastao u siromašnom kraju. A onda je počeo da se bavi mrežnim marketingom iliti multi-level marketingom (MLM), kako se on još često naziva, i počeo da zarađuje novac. Mnogo novca. Tvrdi da je u poslednjih 30 godina zaradio 100 miliona evra.

Evo kako funkcioniše multi-level marketing.

Ja dam 100 funti da počnem direktno ljudima da prodajem vitaminske tablete. Prodam kutiju prijateljima, Džordžiji i Filu, i usput ostvarim malu zaradu. Ali potom regrutujem Džordžiju i Fila da sad oni počnu da prodaju, a ostvarim zaradu i od njihove prodaje. Oni su sada članovi mog tima. Fil i Džordžija takođe regrutuju dvoje ljudi, a onda svo četvoro regrutuju još dvoje, i tako dalje. To se vrlo brzo širi - 25 krugova regrutovanja kasnije i svi u Velikoj Britaniji će prodavati vitamine. (A ja ću, na samom vrhu, zarađivati od svake prodaje.)

MLM nije protivzakonit. Ove tehnike koriste velike kompanije kao što su Emvej i Herbalajf. Ali je on kontroverzan, zato što obično samo mali broj ljudi zaradi sav novac. Ozloglašen je i po preteranim obećanjima o visokoj zaradi i teškim metama prodaje. Kada nema šta vredno da se proda, međutim, a novac se zarađuje isključivo regrutovanjem drugih ljudi, to jeste protivzakonito i ima sasvim drugo ime: piramidalna šema.

U maju 2015. godine, kao već uspešan prodavac MLM-a, Igor Alberts pozvan je na događaj VanKoina organizovan u Dubaiju, gde je upoznao mnogo ljudi, od kojih su svi navodno zarađivali čitavo bogatstvo od te nove valute. Doktorka Ruža je i sama ostavila snažan utisak, u „haljinama za princeze" i vizijom o finansijskoj revoluciji. Igor se vratio sa novom misijom - i izdao nova uputstva svim prodavcima u njegovom timu: prekinite sa svim što radite i počnite da prodajete VanKoin. „Okupili smo sve timove i počeli da radimo kao ludi", kaže on. „Samo prvog meseca zaradili smo skoro 90.000 evra ni iz čega. Bum!"

Genij doktorke Ruže bio je da prepozna kako su razrađeni prodavci MLM-a s ogromnim timovima savršeno sredstvo za prodaju njenog lažnog koina - plan za koji FBI tvrdi da ga je ona privatno zvala „kučka sa Vol Strita sreće MLM". To je bila tajna uspeha VanKoina. Nije to bila samo lažna kriptovaluta, već je to bila i staromodna piramidalna šema, sa lažnim koinom kao „proizvodom". Nije ni čudo da se rasplamsao kao šumski požar.

Ubrzo je Igor Alberts zarađivao više od milion evra mesečno samo od VanKoina, koji je brzo postao najveći proizvod mrežnog marketinga. „Nijedna druga kompanija nije mu prišla ni blizu", kaže Alberts.

Šezdeset odsto zarade koju su Igor Alberts i Andrea Čimbala stekli od VanKoina (na kraju, više od 2 miliona evra mesečno) bilo je isplaćeno u gotovini, ostalo u VanKoinu. Ali oni su iskoristili nešto od te gotovine da kupe još VanKoina. Oni su, baš kao i svi drugi učesnici, bili ubeđeni da zarađuju ogromno bogatstvo.

„Izračunao sam koliko nam koina treba da postanemo najbogatiji ljudi na planeti", kaže Igor. „Rekao sam Andrei: 'Moramo da stignemo do 100 miliona koina, jer kad ovaj koin stigne do 100 evra a mi budemo imali 100 miliona, bićemo bogatiji od Bila Gejtsa.' Čista matematika. Toliko je prosto."

Priroda MLM mreža - kad ljudi često regrutuju druge koji su im bliski - jeste da stvara zamagljen osećaj odgovornosti. Nije lako odrediti ko je za šta odgovoran. A ako su prodavci ulagali vlastiti novac, i oni su bili žrtve.

Nakon nepojavljivanja doktorke Ruže u Lisabonu, došao je trenutak kad je Igor Alberts, poput Džen Makadam, tražio da vidi dokaze o blokčejnu. Nije ih dobio i on je u decembru 2017. godine dao otkaz.

Pitam ga da li se oseća krivim, zato što je tolikim ljudima prodao koin koji ne postoji, i što je u procesu zaradio toliko novca.

„Osećam odgovornost. Ne i krivicu", odgovara on. „Nikad ne možete da budete krivi zato što ste verovali u nešto. Nisam imao pojma da bi to moglo da bude lažno. Nisam čak ni znao šta je blokčejn... Kakve sumnje sam uopšte mogao da imam?"

On ističe da je potrošio milione na kupovinu VanKoina, verovatno više od bilo koga drugog.

Za razliku od njega, Džen Makadam kaže da oseća ogroman teret krivice. Pitam je koliko je zaradila od prodaje VanKoina, a ona mi kaže 3.000 evra - od čega je 1.800 dobila u gotovini i iskoristila da kupi još VanKoina.

Oseća krivicu prema onima koje je uvela u priču o VanKoinu, kaže ona, ali i prema pokojnom ocu, rudaru, koji je radio teško čitavog života u jezivim uslovima i koji joj je ostavio novac koji je ona potom proćerdala.

Sledi trag novca

Teško je odrediti koliko je tačno novca uloženo u VanKoin. Dokumenti koji su procureli do BBC-ja kažu 4 milijarde evra između avgusta 2014. i marta 2017. godine. Takođe mi je više od jedne osobe reklo da bi to moglo da bude i 15 milijardi evra.

U novinarstvu postoji ona slavna izreka: „Sledi trag novca". I tako, sa Džordžijom Ket, producentkinjom podkasta Nestala kriptokraljica, otišao sam do Olivera Buloua, eksperta za nešto što on zove Zemlja novca - tajnoviti paralelni svet u kom kriminalci i super bogati kriju svoje bogatstvo. Problem je, objašnjava on, što slediti novac nije toliko lako kao što to zvuči, zato što kriminalci postavljaju kompanije i bankovne račune tako da izgledaju kao da njihova sredstva nestaju. „Ona i dalje postoje", kaže on, u svom vrtu blizu sela Hej-on-Vaj. „I dalje možete da ih koristite za kupovinu stvari, i dalje možete da ih koristite da kupite sebi politički uticaj, lepe kuće i jahte. Ali kad neko pokuša da ih nađe - bilo da je to novinar ili policajac - ona postaju nevidljiva."

Ne iznenađuje onda što je korporativna struktura VanKoina izuzetno komplikovana. Evo primera: Ruža je kupila veliku nekretninu u centru Sofije. Tehnički je njen vlasnik kompanija Van properti. Van properti je u vlasništvu druge kompanije, Risk ltd. Risk ltd je bila u Ružinom vlasništvu, ali je potom prebačena na neimenovane Panamljane, mada je njom i dalje upravljala jedna druga kompanija, po imenu Peragon. A Peragon je bio u vlasništvu druge kompanije Artefiks, čiji je vlasnik bila Ružina majka Veska. A 2017. godine, vlasništvo nad Artefiksom prodato je nepoznatom muškarcu dvadesetih godina.

Oliver ovaj vrtoglavi aranžman opisuje kao „neverovatan ali uobičajen".

Nekoliko meseci je francuski novinar Maksim Grimbert pokušavao da raspetlja korporativno klupko VanKoina, sakupivši onoliko imena kompanija i bankovnih računa koliko je mogao. Pokazujem njegove rezultate Bulouu, koji odmah primećuje da tu ima mnogo britanskim kompanija. „Britanske kompanije su omiljene", komentariše on. „Lako ih je otvoriti i izgledaju legalno."

Uzima prvu sa spiska i proverava je na internet stranici Kompaniz hausa. Sve je smišljeno tako da bude transparentno - ovaj sajt sadrži detalje svih kompanija u Velikoj Britaniji. To se smatra ključnom alatkom u borbi protiv korupcije. „Veoma smo ponosni na ovo u ovoj zemlji", kaže on. „Problem je što kad osnujete kompaniju, niko ne proverava priložene informacije." On klikće da vidi istoriju kompanije sa njenim prijavama, ali tamo gde bi trebalo da stoje računi kompanije, nema ničega." „Ovo je klasika", izjavljuje on. „Gledajte, ništa se tu nije desilo. Nisu priložili nikakve finansijske informacije." Potom pokušava da pronađe vlasnike kompanije. Velika Britanija je nedavno počela da insistira na tome da kompanije moraju da unesu ime osobe sa „značajnom kontrolom" - pravog vlasnika.

„To bi trebalo da znači da ne možete više da koristite britansku kompaniju za skrivanje", kaže on, dok skroluje na dno stranice. „Opa bato, nisu priložili osobu sa značajnom kontrolom. To je protivzakonito. To je anonimna fiktivna kompanija, jednako anonimna kao bilo šta što možete da kupite na Sejšelima, ili Nevisu, ili Maršalskim ostrvima, ili Vanuatuu."

Toliko o sleđenju novca. U međusobno povezanoj globalnoj ekonomiji, sredstva mogu naprosto da nestanu, a vama na kraju samo preostaje da jurite duhove.

Kad imate posla sa prevarom teškom milijardi evra, nije neobično da se u čitav posao upletu i sumnjive grupe. Nekoliko ljudi sa kojima smo pričali Džordžija i ja, natmureno su pominjali misteriozne ljude i veze koje nisu želeli da imenuju.

„Kada govorite o količini novca koja je uložena u VanKoin, naravno da će tu biti ljudi koji su ljuti i koji bi uradili sve samo da ućutkaju ljude kao što sam ja", kaže Bjorn Bjerki, stručnjak za blokčejn koji je obelodanio da ne postoji blokčejn i počeo o tome da govori javno.

On mi kaže da je dobijao pretnje smrću zbog javnog izjašnjavanja. „Da sam znao kroz šta ću morati da prođem, nikad ne bih dunuo u pištaljku. Samo bih okrenuo leđa i otišao", kaže on.

Kad ga pitam ko bi mogao da stoji iza tih pretnji, on odbija da razjasni. „Ne mogu da govorim o tome. Postaje veoma veoma veoma strašno, veoma veoma veoma brzo." Prema Bjerkiju, doktorka Ruža nikad nije očekivala da će VanKoin postati toliko velik. Ljudi upleteni u ranim stadijumima rekli su mu da to nikad nije trebalo da bude prevara teška milijardu dolara. Ona je pokušala to da ugasi, kaže on, ali joj mračne sile nisu dozvolile.

„Jednom kad je VanKoin počeo da funkcioniše iznad 10 miliona, 20 miliona, 30 miliona, nešto se desilo i ona više nije mogla to da zaustavi", kaže Bjerki.

„Mislim da se ona toliko uplašila na jesen 2017. godine da je naprosto odlučila da zbriše."

Igor Alberts, prodavac MLM-a, takođe govori o upletenosti „veoma uticajnih ljudi".

Kad tražim od njega više detalja, on odgovara: „Ne, ne mogu to da vam kažem, zato što ne želim da se igram sa našim životima."

Nije najjasnije o kome Bjorn i Igor govore, ili da li uopšte govore o istim ljudima, ali američko Ministarstvo pravde tvrdi da poseduje dokaze o vezi između brata doktorke Ruže, Konstantina Ignjatova - koji je preuzeo vođenje VanKoina kad je Ruža nestala - i „velikih igrača istočnoevropskog organizovanog kriminala".

U okviru „porodice"

Šestog marta 2019. godine, Konstantin Ignjatov se nalazio na Međunarodnom aerodromu u Los Anđelesu, čekajući na let nazad za Bugarsku posle sastanaka u SAD u vezi sa VanKoinom. Dok se ukrcavao u avion za kuću, opkolili su ga agenti FBI, uhapsili i optužili za prevaru u vezi sa VanKoinom. Negde u isto vreme, američke vlasti podigle su optužnicu protiv doktorke Ruže u odsustvu, za tehnološku prevaru, bezbednosnu prevaru i pranje novca.

Neverovatno, ali čak i nakon toga, VanKoin je nastavio da funkcioniše - a ljudi su nastavili da ulažu u njega. Kad smo mesec dana kasnije Džordžija i ja posetili Sofiju, privatna vila doktorke Ruže delovalo je zaključano i prazno, ali je kancelarija VanKoina odavala sve znake živog poslovnog mesta.

Zašto je toliko ljudi nastavilo da veruje u VanKoin, uprkos svim dokazima?

Investitori su nam često govorili da ih je prvobitno privukao strah da će propustiti sledeću veliku stvar. Čitali su, sa zavišću, o ljudima koji su nabasali na zlatnu žilu sa Bitkoinom i pomislili da je VanKoin njihova druga šansa. Mnogi su potpali pod uticaj snage ličnosti i ubedljivosti „vizionarke" doktorke Ruže. Investitori možda nisu razumeli tehnologiju, ali su je videli kako govori pred ogromnim brojem ljudi ili na konferenciji Ekonomista. Pokazane su im fotografije njenih brojnih diploma i primerci časopisa Forbs sa njenim portretom na naslovnoj.

Diplome su bile prave. Naslovna Forbsa nije: bila je to zapravo unutrašnja stranica - plaćena reklama - iz Forbsa za Bugarsku, ali jednom kad je predstavljena kao prava naslovna, izgledala je impresivno.

Ali čini se da nije samo obećanje da će se obogatiti ono što ljude tera da i dalje veruju. Nakon što je Džen Makadam uložila novac u VanKoin, stalno joj je govoreno da je ona sada postala deo VanKoin „porodice". Ubačena je u Vocap grupu, sa vlastitim „liderom" koji je širio informacije iz sedišta u Sofiji. A Makadamin lider ju je pažljivo pripremao za razgovore sa VanKoin skepticima. „Govoreno vam je da ne verujete ničemu iz 'spoljnog sveta'", priseća se ona. „Tako ih zovu. 'Hejteri' - Bitkoinovci su 'hejteri'. Čak i Gugl - 'Ne slušajte Gugl!'" Svaka kritika ili neprijatno pitanje bili su aktivno obeshrabrivani. „Ako si na bilo koji način negativna, nije ti mesto u ovoj grupi", govoreno joj je.

Profesorka Ajlin Barker iz Londonske škole ekonomije, koja godinama proučava grupe kao što su Muniji ili Sajentolozi, kaže da postoje izvesne sličnosti između VanKoina i mesijanskih milenijumskih kultova, u kojima ljudi veruju da su deo nečeg velikog što će promeniti svet - i kakvi god bili dokazi protiv toga, jednom kad se priključe, veoma im je teško da priznaju da su pogrešili.

„Kad se proročanstvo ne ostvari, oni samo počnu da veruju još više", kaže ona. „Naročito ako ste uložili nešto, ne samo novac, već veru, reputaciju, inteligenciju. Vi pomislite: 'Ma sačekaću još malo.'"

Novac možda najpre tera ljude da ulože, ali osećaj pripadnosti, da nešto rade, da nešto postižu, razlog je zašto ostaju, kaže Barker. „I u tom smislu to je kultovski."

U idealnom svetu, zakonodavci bi preduzeli mere da zaštite potrošače od prevara kao što je VanKoin. Ali vlasti širom sveta bile su spore u svojim reakcijama, delom zato što je čitava oblast kriptovaluta relativno nova.

Britanska Uprava za finansijsko ponašanje (FCA), odgovorna za regulisanje finansijskog tržišta u Ujedinjenom Kraljevstvu, izdala je upozorenje na svojoj internet stranici tek u septembru 2016. godine: „Smatramo da potrošači treba da budu oprezni u poslovanju sa VanKoinom", rečeno je. „Brinemo se zbog potencijalnog rizika po britanske potrošače."

Manje od godinu dana kasnije, upozorenje je uklonjeno sa stranice. FCA je rekla da je dovoljno dugo stajala tamo, ali su promoteri VanKoina ovo predstavili kao dokaz da britanske vlasti smatraju VanKoin legitimnom investicijom.

„Evo odgovora, pravo s izvora, dakle, zvanično je", rekao je jedan promoter iz Alberte, u Kanadi, na video snimku postavljenom na internetu. „Da i dalje misle da smo prevarantska kompanija, onda šta, to upozorenje ne bi bilo uklonjeno. Kraj igre."

U Velikoj Britaniji je održano nekoliko VanKoin događaja nakon što je FCA uklonila upozorenje, a ljudi su nastavili da ulažu novac. FCA nije odgovorila na BBC-jev zahtev za komentarom.

Činjenica da VanKoin operiše na međunarodnom polju takođe predstavlja poteškoću po vlasti. U Avgustu ove godine, policija grada Londona okončala je dvogodišnju istragu protiv VanKoina. „Kompanije i pojedinci iz VanKoina nalaze se van nadležnosti Ujedinjenog Kraljevstva", rekla je policija. „Nismo uspeli da pronađemo sredstva britanskog porekla, koja bi mogla da se iskoriste za obeštećenje britanskih investitora."

Takva objašnjenja ne nude mnogo utehe onima koji su prevareni. „Strašno mi je žao svih britanskih žrtava", rekla mi je Džen Makadam kad je čula za tu vest. Ona sada na Vocapu vodi grupe podrške investitorima VanKoina koji su shvatili da su prevareni.

„Gde je tu podrška? Gde je tu pomoć? Više ljudi će nastaviti da promoviše ovo. To je zeleno svetlo za prevarante iz VanKoina da nastave da muzu još novca od nevinih ljudi u Velikoj Britaniji i ništa nije urađeno po tom pitanju. Nije ih briga!"

Policija grada Londona rekla je za BBC: „Nije bilo dovoljno dokaza da se potkrepi krivično gonjenje pojedinaca koji žive u Velikoj Britaniji, iako naša služba nikad nije izričito rekla da ne postoji određena zabrinutost oko VanKoina. Naša služba je pružila pomoć partnerima iz stranih službi za sprovođenje reda i zakona kad je u pitanju osoblje VanKoina i nastaviće to da radi. Ako verujete da ste bili žrtva prevare u vezi sa VanKoinom ili sumnjate da neko aktivno reklamira VanKoin, molim vas prijavite to na Action Fraud na internetu."

Sve do ove nedelje, međutim, sedište VanKoina nastavilo je neometano da radi - a ljudi su nastavili da promovišu ovu kriptovalutu.

https://twitter.com/Svrakata/status/1197160014722600960

Tragedija u Ugandi

U regionu Ntangamo u Ugandi, nedaleko od granice sa Ruandom, većina ljudi živi od uzgoja banana, ponekad kasave, slatkog krompira, pasulja ili kikirikija. Ovde je 2016. godine došao dvadesetdvogodišnji Danijel Lajenhart dok je sakupljao 700.000 ugandskih šilinga (250 dolara) koji su mu bili potrebni da bi kupio početni paket Van Koina.

Već je imao 400.000 šilinga ušteđevine, a da bi sakupio ostalo vratio se iz glavnog grada, Kampale, u roditeljski dom, uzeo tri koze koje su odgojila njegova mlađa braća i prodao ih.

„Nije bilo drugog načina", kaže on snuždeno.

Danijel je jedan od hiljade Uganđana koji su pali na lažnu kriptovalutu doktorke Ruže - a finansijski dokumenti VanKoina koji su procureli do BBC-ja otkrivaju da su, kako je vreme prolazilo, ulagači poput njega postajali sve važniji za VanKoin.

U Evropi je manje novca uloženo u prvih šest meseci 2017. godine nego u istom periodu 2016. godine. Ali u Africi, na Bliskom Istoku i Indijskom potkontinentu, bilo je obrnuto. Kako je novac počeo da presušuje u Evropi, promoteri su se sve više okretali zemljama kao što je Uganda.

Danijel je poveo mene i Džordžiju da se upoznamo sa Prudens, koja ga je prva upoznala sa VanKoinom. Oni su još uvek prijatelji, iako sada oboje razumeju da se radi o prevari.

Prudens je medicinska sestra u udžericama Kampale, koja je mislila da će zaraditi više novca ako bude prodavala VanKoin i rešila je da regrutuje nove investitore. Jedan stariji promoter joj je dao lepa kola da bi impresionirala mušterije i uputio je da posećuje farmere u vreme žetve kad su imali konkretnog novca u džepu.

Ljudi sa sela veruju ljudima iz grada, kaže nam Prudens. Da bi kupili pakete, neki su prodali stoku, zemlju, pa čak i kuće - sa katastrofalnim posledicama.

„Deca nekih od njih sad sede kod kuće i ne idu u školu - neki nemaju gde da spavaju. Neki beže jer imaju kredite u banci. Neki se kriju. Neki su razvedeni."

Ako neko pita Prudents kad će njihova investicija da im donese bogatstvo, ona im kaže da se još malo strpe. Ne može da se natera da im kaže istinu.

„I sama se na neki način krijem. Ne želim da me ljudi koje sam upoznala sa VanKoinom vide kako se krećem. Lako bi mogli da me ubiju. Oni misle da sam im ja proćerdala novac."

Ali iako je ona prestala da regrutuje nove ljude, mnogi drugi nisu, a još uvek ima mnogo zainteresovanih kupaca, kaže ona.

Jedna od glavnih kancelarija VanKoina u Kampali vezana je za crkvu. Postoje video snimci na kojima sveštenik, poznat kao biskup Fred, komunicira sa pastvom pozivom na skandiranje. „Jedan život!", viče on. „Jedan koin! (VanKoin)", odgovara njegova pastva. Biskup Fred, saznali smo, sada je jedan od glavnih promotera VanKoina u zemlji, mada on kaže da ga više ne promoviše tokom crkvene službe.

Kao i u drugim zemljama, VanKoin se ovde proširio preko mreže prijatelja i porodice. Zajedno sa Danijelom, Džordžija i ja putujemo na jug da se upoznamo s njegovom majkom. Ona živi u betonskoj kući sa limenim krovom - pet malih soba, mali televizor i kuhinjski prostor u ćošku. Ulazna vrata pokriva peškir, a nekoliko metara dalje nalazi se njena zemlja, na kojoj uzgaja vlastitu hranu i prodaje sve što joj preostane na lokalnoj pijaci.

Porodica je uštedela oko 3.000 funti da bi kupila prodavnicu kukuruza kako Danijelova majka ne bi viša morala da provodi svaki dan na njivi. Ali kad je Danijel saznao za VanKoin, to je odjednom delovalo kao mnogo bolja alternativa. Njegova majka je gajila izvesne sumnje, ali ju je on ubedio da uloži u VanKoin. Nije imala kompjuter niti pametni telefon da bi sama istražila problematiku.

Ona ne govori engleski, tako da sam šokiran, nakon što sednemo da popričamo, kad saznam da Danijel zapravo majci nije rekao da je taj novac bespovratno izgubljen.

„Nikad joj otvoreno nisam rekao da od toga neće biti ništa - da novca više nema, da nade više nema", kaže mi on. „Govorim joj stalno da se situacija menja. Da stalno nešto odlažu. Da ne znam šta rade. Možda samo kasni. Nisam joj 100 odsto potvrdio da od toga neće biti ništa."

Pitam ga zašto nije. „Teško je. Teško je to reći."

Danijelova majka mi potom govori da kad je prvi put ugledala mene i Džordžiju, pretpostavila je da je to dobar znak - da to možda znači da će njen novac konačno stići. Pita me kakve vesti imamo o VanKoinu. Hoće li dobiti svoj novac nazad?

Gledam u Danijela.

„Možda možete da joj kažete... Možda", govori on.

Ne deluje siguran da je to dobra ideja. Možda će ga to dovesti u neugodan položaj. Ne želim da ja budem taj koji će Danijelovoj majci saopštiti loše vesti.

Džordžija predlaže da kažemo Danijelovoj majci da smo novinari i da istražujemo VanKoin zato što mnogi ljudi ne dobijaju svoj novac.

Danijel prevodi i stiže nam odgovor njegove majke.

„Ako imate svoj novac, a neko vam ga uzme, život postaje stresan", kaže ona. „Planirali ste dugo, planirali ste nešto. A ako se to ne desi, život postaje težak."

Gde ste, doktorko Ružo?

Kad smo krajem 2018. godine počeli da planiramo podkast Nestala kriptokraljica, niko nije imao predstavu šta se desilo sa doktorkom Ružom posle njenog nestanka. Tek su početkom ove godine američke vlasti obelodanile da je odletela u Atinu 25. oktobra 2017. godine. A čak i tad, ostalo je pitanje, gde je otišla posle toga?

Kolaju glasine, naravno - i to razne. Igor Alberts, kralj MLM-a, rekao je kako je čuo da ona ima ruski i ukrajinski pasoš i da neprestano putuje između Rusije i Dubaija. Takođe je sugerisano da postoje neki moćni ljudi koji je štite u njenoj rodnoj Bugarskoj - i da se možda krije naočigled sviju jer se podvrgla plastičnoj operaciji posle koje je postala neprepoznatljiva. Čak sam čuo i da bi mogla da je u Londonu. Drugi su nam rekli da je mrtva - što zaista predstavlja realnu mogućnost.

Ovo je svakako pitanje za profesionalca, zbog čega smo Džordžija i ja otišli kod privatnog istražitelja Alana Maklina. Pronalaženje ljudi je njegova specijalnost, a postoji jedna stvar iznad svih na koju bi trebalo da se usredsredimo.

„Kakav je život vodila? To je najvažnije od svega", kaže on. „Vratite se njenom životu pre VanKoina. Otkrijte gde su joj prijatelji, kakav je to život vodila, gde joj porodica."

Drugi savet koji nam daje jeste da otkrijemo kuda je sve išla svojom jahtom. Treba da probamo da skinemo tragač sa nje, kaže on, i čini se da se ne šali kad to kaže. Objašnjavam mu da je to izvan mojih mogućnosti (pored toga što je protivzakonito). Potom mi kaže da treba da proverim koje su jahte kupljene u Atini u vreme kad je stigla tamo iz Sofije.

„Moje mišljenje je, ako vam ono uopšte nešto znači, da se ona muva po Mediteranu", kaže on.

Nekoliko nedelja posle našeg susreta, Alan nas zove, sa neverovatnim informacijama. Njegove kolege - takođe privatni istražitelji - posetile su vrhunske restorane u Atini sa Ružinim fotografijama, a u jednom od njih nekoliko konobara reklo je da se jasno seća kako je jela tamo početkom godine. Kad smo ih Džordžija i ja pozvali da proverimo, potvrdili su nam to. Čini se, dakle, da je Ruža još živa i da je u prilici da se poseti veliku evropsku prestonicu bez straha od hapšenja.

Do drugog traga stižemo kad odlazimo na bizaran izbor za mis u organizaciji VanKoina u Bukureštu. Glamurozan je koliko samo možete da zamislite. Muškarci piju šampanjac iz flaše, svi nas merkaju na način od kog nam je istinski neprijatno. Upijamo atmosferu, navijamo za britansku takmičarku, potom odlazimo. Ali kasnije čujemo da smo možda bili u prisustvu doktorke Ruže - da je bila prisutna, u istoj prostoriji, pravo pred našim nosom. Sem što je sada podvrgnuta plastičnoj operaciji i teže ju je prepoznati.

Doktorka Ruža može da bude izručena u SAD i iz Grčke, i iz Rumunije. Ako je istina da se početkom godine nalazila u ovim zemljama, verovatno se krije pod lažnim identitetom.

Shvativši ozbiljno savet Alana Maklina o proučavanju života doktorke Ruže pre VanKoina, Džordžija i ja se okrećemo internetu, koji srećom nikad ništa ne zaboravlja.

Čak i najopskurnija stavka ili komentar na forumu obično su sačuvani negde i uz dovoljno kopanja to može da se pronađe. Čuli ste već za Gugl, ali ima nekoliko drugih pretraživača posebno specijalizovanih za ovo. Tako da prvo krećemo s iskopavanjem njenih prethodnih adresa, poznatih prijatelja, starih telefonskih brojeva, bilo čega što bi moglo da nam pomogne.

Već znamo da je doktorka Ruža deo detinjstva provela u Šrambergu, u južnoj Nemačkoj. Posetili smo i grad Voltenhofen u Bavarskoj, nedaleko odatle, gde su ona i njen otac pre deset godina kupili železaru, što je bila epizoda koja je dovela do toga da joj se sudi za prevaru. (U oktobru 2016. godine izrečena joj je novčana i uslovna zatvorska kazna). Dok smo boravili u Voltenhofenu, saznali smo da je imala muža Nemca, advokata koji radi za poznatu firmu Linklejters.

Ali smo i dalje bili iznenađeni kad je, tokom naših internet pretraga, počeo iznova i iznova da se pojavljuje grad Frankfurt. To nije bilo mesto gde bi nam pre toga palo na pamet da je tražimo.

Imala je nekoliko starih adresa u Frankfurtu - neke koje je kačila po forumima pre dugo vremena ili su na neki način bile povezane sa njenim starim telefonskim brojevima. Potom smo krenuli da pregledamo Ružine stare fotografije i primetili jednog prijatelja koji se pojavljuje sa njom još od 2011. godine. A taj njen prijatelj posetio je najbogatiji kvart u Frankfurtu u leto ove godine. Uz pomoć sićušnog segmenta na plakatu koji reklamira tenisko takmičenje, ekspert je identifikovao park u kojem je snimljena jedna fotografija.

Saznali smo i da je krajem 2016. godine doktorka Ruža rodila ćerku i da je ostala veoma bliska s njom. Ćerka bi, rečeno nam je, mogla da bude u Frankfurtu. To je i mesto na kom muž doktorke Ruže - ili možda bivši muž - živi i radi.

Naoružani mikrofonom i sa nekoliko fotografija doktorke Ruže, uputili smo se u Frankfurt, tražeći njene stare adrese i ograđene kvartove za koje se kaže da su najskuplji u Nemačkoj. Nekoliko ljudi pogledalo je fotografije i dugo se mislilo, probudivši u nama nadu - ali reklo je da je ne prepoznaje. Poštar je mislio da mu je ime poznato, ali nije bio siguran. Pozvali smo advokata koji je (ili je bio) oženjen s njom, ali on nije želeo da govori sa nama.

Da li smo joj se približili? Je li moguće da se stvarno krije u srcu EU? Ne znamo. Frankfurt verovatno nije jedino mesto na koje odlazi - mogao bi da bude jedan od mnogih mesta, uključujući verovatno Dubai i Rusiju.

A onda nas je nekoliko dana kasnije pozvao poverljivi izvor koji ne smemo da imenujemo. Rekao nam je da smo bili u pravu - Frankfurt je zaista mesto nam kom provodi mnogo vremena. Ali moraćemo da tražimo dalje, moraćemo da nađemo kuću. „Naći ćete je" rekao je. „Morate samo dublje da kopate."

Ona bi verovatno znala da je tražimo, dodao je, i samo bi nam se nasmejala u lice.

Petog novembra 2019. godine, dan nakon što je emitovana poslednja epizoda podkasta Nestala kriptokraljica, brat doktorke Ruže, Konstantin Ignjatov, pojavio se na sudu u Njujorku, svedočeći u ime vlade u slučaju protiv advokata optuženog za pranje 400 miliona dolara koje je VanKoin zaradio u SAD.

Na sudu je otkriveno da je Ignjatov 4. oktobra potpisao sporazumno priznanje krivice, prema kom se izjasnio krivim po nekoliko tačaka optužnice za prevaru. Sudski izveštač je bio prisutan da sasluša njegovo svedočenje, a prema njegovoj verziji događaja, Ignjatov je implicirao da ga je sestra prevarila istom rečenicom koju je organizacija ponavljala investitorima - da su kritičari VanKoina „hejteri" kojima ne sme da se veruje.

Ona je nestala, rekao je, zato što se plašila da će neko blizak njoj da je izruči FBI-ju. Dokopala se „velikog pasoša", rekao je, i od njega tražila da joj nabavi avionske karte za Beč, pa za Atinu.

VanKoin je oduvek negirao da radi bilo šta ilegalno. On je za BBC izjavio: „VanKoin autentično ispunjava sve kriterijume definicije kriptovalute." Rekao je da podkast Nestala kriptokraljica „neće izložiti nijednu istinitu informaciju niti može da se smatra objektivnim ili nepristrasnim." Dodao je još da su optužbe koje je izneo o njemu širom sveta osporene, dodavši: „Naši partneri, naše mušterije i naši advokati uspešno se bore protiv ove akcije širom planete i mi smo sigurni da će vizija novog sistema zasnovanog na 'finansijskoj revoluciji' na kraju biti realizovana."

https://twitter.com/Svrakata/status/1197494888457293824

VanKoin je ispao dobro poznata prevara sa digitalnim obrtom - nova i izuzetno uspešna verzija stare piramidalne šeme.

Ali za mene lično on simboliše i nešto drugo.

On predstavlja mračnu stranu ubrzane tehnološke promene - onako kao što svaka nova tehnologija stvara čudesne nove prilike i mogućnosti za ljude koji je razumeju, ali i priliku za iskorišćavanje onih kojima nije jasna.

Doktorka Ruža je prepoznala nekoliko slabih tačaka društva i iskoristila ih. Znala je da će biti dovoljno ljudi, dovoljno očajnih, dovoljno pohlepnih ili dovoljno zbunjenih, da se oprobaju sa VanKoinom. Razumela je da je sve teže razdvojiti istinu od laži kad na internetu postoji toliko kontradiktornih informacija.

Primetila je da je odbrana društva protiv VanKoina slaba - zakonodavci, policija, pa i mi iz medija, pošteno ćemo se namučiti da shvatimo šta se dešava.

I, ono što najviše frustrira od svega, pravilno je pretpostavila da će, kad konačno budemo sve shvatili, ona već nestati, i to zajedno s novcem.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk