Italijan Silvano Kuleto 1943. otišao je u partizane. Imao je svega 15 godina.
Iako su mnogi njegovi sunarodnici odabrali drugu stranu, on je odlučio da će biti antifašista.
Tokom Drugog svetskog rata, pod partizanskim imenom Mirko, borio se u brdima na granici između Italije i Slovenije.
Poželeo je da kada umre - bude kremiran, a da mu pepeo pospu u brdima. Kao u pesmi Bela ćao (Bella Ciao).
Kuleto je preminuo 2019, u 91. godini i sahrana mu je bila baš takva. Uz to, porodica, saborci i istomišljenici su mu horski pevali - Bela ćao.
Somborka Olja Maričić, Kuletova unuka, opisuje za BBC na srpskom tu dirljivu scenu, kojoj su prisustvovali i oni koji ga nisu lično poznavali.
„Situacija koja nije nimalo lepa postala je mnogo lepa. Sve ti je grozno i strašno, a opet imaš neverovatan osećaj ponosa.
„Kao u pesmi, pepeo mu je posut na obroncima Alpa - blizu granice gde je i dalje Italija, a već se vidi Slovenija. Njegova grupa se baš tu borila", kaže Maričić.
U čemu je tajna pesme Bela ćao, koja već decenijama predstavlja himnu levičarskog pokreta, a svirana je i u Rijeci na otvaranju manifestacije Evropska prestonica kulture?
U ovoj italijanskoj narodnoj pesmi partizan se pozdravlja sa devojkom, jer je došao okupator i on mora u rat.
Moli je da ga, kad dođe taj dan, sahrani tako da se zna da je život dao za borbu za slobodu - pepeo da pospe u brdima, odakle će nići cvet.
„Mi tu pesmu vrlo rado i vrlo često pevamo", kaže za BBC Aleksandar Banjanac, generalni sekretar Nove komunističke partije Jugoslavije.
Kao čuvari antifašističkog nasleđa, puštaju je i pevaju, kaže, u originalu.
„Minimum italijanskog koji svaki antifašista mora znati je to - tekst pesme Bela ćao", napominje Banjanac.
„Ipak, ova pesma je nadživela partizanski pokret, jer govori o univerzalnoj borbi protiv okupatora i nepravde", kaže za BBC istarski muzikolog Dario Marušić.
Antifašistička himna planetarnu slavu je stekla šezedesetih godina, tokom studentskih protesta 1968, ali nastala je u sasvim drugom ambijentu.
Ipak, ona postoji već ceo vek.
Sa nešto izmenjenim tekstom, od danas poznatog, pevale su je početkom 20. veka Italijanke dok su savijene gazile močvarna polja u dolini reke Po.
„Originalna verzija nastala je negde u okolini Milana. Govori o devojci koja ustaje ujutro i radi po ceo dan za gospodara koji je iskorišćava", dodaje Marušić.
Naslov joj je Bela ćao de la mandine (mandine - radnice) i već tada je simbol borbe za radnička prava.
Kasnije, sredinom Drugog svetskog rata, partizani joj menjaju tekst i nastaje ova Bela ćao.
„Vremenom je postala je internacionalni simbol čitave leve strane političkog spektra", navodi Marušić.
Uprkos nazivu - Lepotice, zdravo - retko su je pevali zaljubljeni na rastanku.
„Ne znam da li je nekada pevana nekoj devojci, možda jeste, ali znam da su je italijanske feministkinje koristile kao himnu, jer je u toj prvoj verziji žena glavna protagonistkinja i peva o njenoj borbi", navodi Marušić.
Banjanac iz NKPJ znao je, kaže, da je zapeva i tokom udvaranja.
„Odražava herojsku, inspirišuću gotovo mitsku priču o revolucionarnoj borbi, a istovremeno to je i ljubavna priča. Zbog toga je tako veličanstvena.
„Pevao sam devojkama i Bela ćao i brojne pesme sa sličnom tematikom", kroz osmeh poručuje Banjanac.
Svirali su je mnogi muzičari širom sveta - od horova do Manu Čaoa, a na prostoru bivše Jugoslavije novi zamajac su joj dale pank obrade bendova KUD Idijoti i Goblini, kao i izvedba Gorana Bregovića.
Uz ovu pesmu sahranjena je nekadašnja prva dama Jugoslavije - Jovanka Broz.
Pesma je korišćena kao filmska muzika za jugoslovenski film iz 1969. Most.
Peva se među navijačima, raznih klubova, ali je i dalje nezaobilazni deo folklora političkih skupova - nedavno se ceo trg u Firenci orio s ovom pesmom.
Italijanski sveštenik don Andrea Galo ju je 2012. godine tokom tokom službe izvodio u crkvi u Đenovi.
Olja Maričić, čiji je deda 75 godina bio antifašista, kaže da joj je ranije čitava ta partizanska priča bila dosadna.
Ona je bila poslednja generacija Titovih pionira u školi i imala brojne slikovnice sa tim motivima.
Međutim, vremenom je promenila mišljenje.
„Dok smo bili na sahrani okruženi tim ljudima bilo je lepo videti da oni i dalje veruju u te ideje. Istovremeno se zapitaš gde je antifašizam danas.
„Dođeš u neke godine i shvatiš da to sve ima vrednost", navodi Maričić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Vučić, Brnabić i Vučević danas saopštavaju")
.jpg "Napadnuti novosadski studenti: Vijali ih s palicama i kolima, devojci dislocirali vilicu")
Komentari 1
perfekcionista
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar