Holokaust i Drugi svetski rat: Vatikan otvara arhiv pape Pija

Istraživači su čekali decenijama da vide papire o vladavini pape Pija XII.
Papa Pije XII
Getty Images
Papa Pije je bio na čelu Vatikana od 1939 do 1958

Vatikan bi trebalo da objavi dokumenta pape Pija nastala tokom Drugog svetskog rata - njegov arhiv je čuvan u tajnosti decenijama, dok su mnogi kritikovali papu govoreći da je okretao glavu pred Holokaustom.

Kritičari navode da je papa Pije XII, kog neki nazivaju i „Hitlerovim papom", znao da u nacističkoj Nemačkoj ubijaju Jevreje, ali da nije učinio ništa da to zaustavi. On je na čelu Rimokatoličke crkve bio od od 1939. do 1958. godine.

Ipak, u Vatikanu kažu da je papa tajno spašavao Jevreje. Naučnici širom sveta se sada pripremaju da analiziraju dokumente nastale tokom njegove vladavine.

Papa Franja je doneo odluku da objavi arhiv jedne od najkontroverznijih ličnosti Rimokatoličke crkve pre godinu dana.

„Crkva se ne boji istorije", rekao je papa vatikanskim istraživačima.

Attendant in Pius XII section of archive
AFP
Novinari su imali uvid u deo arhive pape Pija krajem februara

On je dodao da su vladavinu pape Pija XII obeležili „veoma teški trenuci, mučne odluke koje su zahtevale ljudsku i hrišćansku razboritosti, koja je nekima mogla da izgleda kao suzdržanost".

Episkop Serđo Pagano iz vatikanskog arhiva je rekao da su milioni stranica i dokumenata iz perioda Drugog svetskog rata tematski podeljeni na 121 odeljak.

Sva mesta u prostoriji za pregled arhive su rezervisana do kraja godine, rekao je episkop Pagano, a prenosi agencija Rojters. Arhivu će pregledati, između ostalih, istraživači iz Memorijalnog muzeja Holokausta u Vašingtonu, kao i nagrađivani nemački istoričar Hubert Volf, specijalista za vladavinu Pija XII.

BBC dopisnik iz Rima Mark Loven izveštava da mnogi smatraju da papa Pije nije proglašen svecem upravo zbog kontroverzi iz vremena Drugog svetskog rata.

„Nema sumnje da je papa znao za ubistva Jevreja", rekao je Hubert Volf, a prenosi agencija AFP.

Pre nego što je postao papa Pije, služio je kao kardinal Euđenio Pačeli. Bio je ambasador Vatikana u Nemačkoj i svedočio je usponu nacista.

Postoje dokumenta koja su jezuitski sveštenici poslali papi obavestivši ga o nacističkim koncentracionim logorima, ali istoričari još uvek nisu videli nijedan njegov odgovor.

Nazi cartoon lampooning Cardinal Pacelli
EPA
Karikatura iz 1937. godine prikazuje kardinala Pačelija kako grli komunistkinju

Volf kaže da takođe želi da vidi i bilo kakva pisma koja je papa primio od ambasadora tokom rata.

Istoričari i dalje imaju niz pitanja o zloglasnim „pacovskim kanalima" - putevima kojima su nacisti optuženi za ratne zločine, uz pomoć nekih katoličkih sveštenika, pobegli u Južnu Ameriku posle rata.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Maxa

    02.03.2020 17:51
    Da li iko normalan misli da ce iz Vatikana posle ovoliko godina prikrivanja izaci ista drugo no fabrikovana "istina" ?
    Ako je neko iskren i posten, zasto bi to onda iko skrivao 80 godina ?
  • Radiznali

    02.03.2020 15:55
    Da li cemo konačno saznati i sta je Tito dogovorio sa tim papom 1944 godine?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Koji su premijeri u regionu podnosili ostavke i zašto

Od 2000. godine do danas na mesto premijera ostavku su dali Miloš Vučević (Srbija, 2025), Ivo Sanader (Hrvatska, 2009), Zoran Zaev (Severna Makedonija, 2021), Ramuš Haradinaj (Kosovo, 2019), Miro Cerar (Slovenija, 2018). ….