Dosijei objavljeni u Argentini otkrivaju imena 12.000 nacista koji su tamo živeli tridesetih godina prošlog veka, a mnogi su imali račune u švajcarskimj bankama, tvrde istraživači.
Iz američkog centra Simon Vizental, koji je poznat po pronalaženju mesta gde su se nacisti skrivali, zatražili su od Kredi Svis banke da identifikuje stare bankovne račune.
„Verujemo da je na ovim računima, koji godinama stoje, zapravo novac koji je opljačkan od jevrejskih žrtava", kažu istraživači centra Simon Vizental.
Izvodi sa računa su pronađeni u prodavnici u bivšem nacističkom štabu u Buenos Ajresu.
Nacistička Nemačka je započela zaplenu jevrejske imovine pošto je 1935. godine donela rasne zakone, a najveći iznos zapravo je oduzet tokom Holokausta. Veliki deo tog bogatstva prebačen je na tajne račune u švajcarskim bankama.
U pismu Kristijanu Kunu, potpredsedniku Kredi Svis, istraživači centra Simon Vizental kažu da su svesni da na oni već imaju spisak ljudi koji su podneli zahteve kao naslednici nacista i njihovih računa.
Dodali su i da su mnogi nacisti zavedeni u argentinskim dosijeima kada su otvarali jedan ili više bankovnih računa u Švajcaskom kreditnom birou, od kojeg je nastao Kreditni centar Švajcarske.
Od 1930. do 1938. Argentina je imala pronacistički vojni režim koji su vodili predsednik Hose Feliks Uriburu, čiji nadimak je bio Fon Pepe, i njegov naslednik Agustin Pedro Husto.
Izvode je preuzela specijalna komisija osnovana u vreme Roberta Ortiza, koji je vladao od 1938 godine i bio je protivnik nacista.
Komisija je tada na prepad zauzela Nemačku uniju sindikata.
Ipak, drugi vojni udar 1943. godine vratio je na vlast pronacistički režim u Buenos Airesu i nalazi komisije su spaljeni.
Ipak, argentinski istražitelj Pedro Filipuzi je nedavno pronašao verodostojnu kopiju u kojoj su se nalazila imena 12.000 nacista.
Iz Kredi Svisa su rekli za agenciju AP da su sarađivali sa Polom Volkerom istražiteljem Ujedinjenih nacija koji je u periodu od 1997. do 1999. godine tražio tajne račune.
„Pozabavićemo se ponovo ovom aferom", rekli su iz Kreditnog centra.
Tokom i posle Drugog svetskog rata nekoliko južnoameričkih zemalja, uključujući Argentinu, bile su sigurno utočište za naciste, jer su njima upravljali fašistički vojni diktatori.
Neki od najtraženijih nacističkih ratnih zločinaca pobegli su u Južnu Ameriku, uključujući Adolfa Ajhmana, jednog od idejnih tvoraca Holokausta.
U Argentini su ga kidnapovali izraelski agenti 1960. godine.
Ajhman je prebačen u Izrael, a dva godine kasnije posle suđenja u Jerusalimu, osuđen je na smrt vešanjem.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar