Žene, Osmi mart i cveće: Šta da poklonite ako zaista volite ovu planetu

Bez obzira da li Osmi mart obeležavate darivanjem poklona ili ne, jedno je sigurno - tog dana biće prodato na tone cveća širom sveta.

I dok to možete smatrati lepim gestom za izvesnu osobu, kupovina cveća možda i nije toliko lep gest za samu planetu Zemlju.

Ali zar cveće nije potpuno prirodno?

• Da li je zabrana plastike zapravo štetna po životnu sredinu
• Kako su cegeri postali podjednako štetni kao najlonske kese - ili još gori
• Zašto u Aleksincu „lipe ne cvatu“

Zar se njegov uzgoj ne nalazi na onoj dobroj strani eko aktivizma?

Da li ovaj tekst samo pokušava da upropasti praznik, tradiciju i menja potrošačke navike stanovništva?

Iako se proces uzgoja cveća u samoj srži može smatrati organskim - u zavisnosti od toga koje se tehnike koriste - ono što čitavu stvar čini manje organskom i štetnijom po planetu jeste način transporta i skladištenja cveća.

A šta da radite ukoliko vam je stalo do planete jednako koliko i do darivanja cveća?

Pa, postoji rešenje i zapravo nije toliko loše.

Ana Brdarević je tehničarka hortikulture i vlasnica firme za cvetnu dekoraciju Rajska ptica.

Ana ima predlog za cveće čija berba i skladištenje u ovom trenutku ne štete planeti i time ga čine savršenim osmomartovskim poklonom.

„Sada je najbolje pokloniti narcis, zumbul ili visibabe. To je cveće koje cveta upravo u ovom trenutku", kaže Ana za BBC.

Narcis, zumbul ili visibabe možete kupiti u cvećari, na pijaci ili kod uličnih prodavaca.

„Ovo cveće ne provodi vreme u hladnjači. Ubere se, najčešće na livadi u blizini šume, i odmah se nosi na prodaju", kaže Ana.

Ipak, za Osmi mart, Dan zaljubljenih i slične datume, najviše se prodaju ruže, svedoči Ana.

„Crvene ruže, samo u različitim oblicima. Ako je ruža 200 dinara, ljudi misle da će se drugi više obradovati tome nego narcisu čija cela vezica košta 100 dinara."

Ana kaže da iako postoji domaći uzgoj, većina ruža na domaćem tržištu je uvezena i to mahom iz Holandije i Makedonije, dok znatno manji procenat stiže iz Rumunije i Bugarske.

„A i te ruže sa juga Srbije moraju do Beograda i severnijih krajeva da se transportuju u hladnjači."

Većina ukrasnog cveća koje se može naći u cvećarama širom Srbije zapravo je uvezena iz Evropske unije i drugih zemalja.

Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom 2019. godine, Srbija je uvezla 6.32 miliona tona cveća i drugog ukrasnog bilja ukupne vrednosti 11.63 miliona evra.

Tokom iste godine, Srbija je izvezla 3.43 miliona tona cveća vrednosti 4.15 miliona evra.

„Vrednost izvoza je veća za 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je vrednost uvoza veća čak za 22 odsto", kaže za BBC dr Danica Mićanović iz PKS.

• Ljudi žele da koriste plastične flaše, kažu iz Koka-kole
• Psi pomažu u borbi protiv klimatskih promena

Mićanović je zadužena za koordinaciju oblasti proizvodnje cveća i ukrasnog bilja.

Ona takođe ističe da poslednjih pet godina u Srbiji postoji trend uspona za oko 10 odsto godišnjeg rasta vrednosti spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja.

Ali to je jedna druga tema jer, iako dobra po privredu, ovakva praksa nije najbolja po ekologiju.

Kako bi do cvećara stiglo u onom lepom, šarenom, svežem izdanju na koje smo navikli, cveće mora da se transportuje u posebnim hladnjačama.

Iako ne postoje zvanični podaci koliko takva praksa zapravo zagađuje okolinu, možete da pretpostavite da hladnjače koje prevoze milione tona cveća širom zemlje ipak ostavljaju karbonski otisak.

Domaće ruže ne završe samo u domaćim cvećarama. Srpske ruže sve češće se mogu naći u inostranstvu.

„Tokom 2019. godine, najznačajniji je bio izvoz ruža", kaže dr Mićanović.

Međutim, kada je reč o ružama, nije sve otišlo u crveno.

Iako ne odustaju od kupovine najpopularnijeg cveta, Ana Brdarević kaže da kupci sve više odustaju od ekološki neprihvatljivih dekoracija.

„To je sve ređe. Izbegava se pakovanje u mrežama i celofanima, ljudi sve češće biraju običan papir."

Tako da, ako smatrate da baš morate da kupite ružu, barem se potrudite da na njoj nema vidljive plastike i materijala koji se ne mogu reciklirati.

Ono što je posebno ohrabrujuće, priča Ana, jeste da mladi sve više biraju livadsko cveće, što nas ponovo vraća na narcis, zumbul ili visibabe.

Jedini „problem", pojašnjava ona, jeste što ovo cveće „ne traje dugo".

„Jedan ili eventualno dva dana od trenutka kada se ubere."

Ali ako cvet kupite sedmog ili osmog marta - a biće ih u prodaji, bez obzira što je nedelja - ostaće dovoljno sveži da obraduju voljenu osobu.

Savet: postoji velika verovatnoća da će tu istu osobu ekološka pozadina priče dodatno obradovati, zato ne bi bilo loše pomenuti to prilikom primopredaje buketa visibaba.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk