Kako modeli „plus veličina" imaju tako tanak struk? Možete li da osetite uzbuđenje prilikom raspakivanja stare odeće? Je li izrada tekstila opasan posao?
Voditeljka BBC-ja Čarli Hauard - poznata i po radu kao model „plus veličina" i aktivizma u vezi sa diverzitetom - istraživala je modnu industriju.
Njen glavni cilj? Da otkrije koji bi modni osećaj istovremeno bio etički i za ljude i za planetu.
Međutim, usput je otkrila neke sasvim neočekivane stvari:
Čarli je razgovarala sa koleginicom i prijateljicom Soni Tarner, koja nosi veličinu 16 (SAD 14, EU 44-48, Japan 15-17), što je prosečna veličina haljine u Velikoj Britaniji.
Ipak, nju smatraju „modelom plus veličine" - što je izraz za osobu sa figurom većom od prosečne (ali ne nužno prekomerne težine ili gojazne). Njih još eufemistički nazivaju i „modelima pune figure" ili „modelima većih dimenzija".
„Modna industrija voli da bude raznovrsna, ali ne previše raznovrsna", kaže Soni.
„Oni žele veće devojke... Ali žele da devojke imaju samo veće noge, veće kukove, veće grudi. Ne žele i veća lica."
I tako agencije koriste mršavije modele koji nose umetke na delovima tela koji su pokriveni. Čarli se seća iz vlastitog iskustva da postoje „krugovi koje spustite niz nogavice da biste izgledale veće".
„Nas koriste da zastupamo žene veličine 22, ali to uopšte nije reprezentativno za njih", kaže Soni.
2. Skromna moda je industrija vredna više milijardi dolara
Maria Idrisi, manekenka muslimanske veroispovesti, postala je jedna od prvih modela koja je nosila hidžab u nekoj mejnstrim modnoj kampanji - radila je za 2015. godine za H&M.
Ona je ispričala Čarli da skromna moda - iliti udobna moda, stil koji preferira komotniju odeću koja ne otkriva toliko- predstavlja tržište u porastu i definitivno trend za ljubitelje mode koji žele da se pokriju iz kojeg god razloga.
Prema izveštaju iz 2018. godine - američke kompanije za poslovnu strategiju DinarStandard i novinske agencije Rojters - procenjuje se da su kupci 2017. godine, samo na muslimanskom modnom tržištu, potrošili 270 milijardi dolara na skromnu modu.
Očekuje se da će do 2023. godine prodaja dostići 361 milijardu dolara.
Međutim, ovaj trend postao je popularan širom modne industrije, nevezano za religijske sklonosti.
Izveštaj britanske prodavnice Džon Luis kaže da kupci u Velikoj Britaniji sada preferiraju „stil duže i vrećaste odeće" u odnosu na „tesnu, zategnutu".
„Skromna moda je prosto način života", kaže Maria.
„Nije ekskluzivna za određenu religiju ili veru; to je prosto izbor životnog stila. Ukoliko želite da se oblačite skromnije, to je u redu, ne morate da imate neki poseban razlog za to. Ali za mene kao muslimanku oblačiti se skromnije deo je i moje vere."
Fenomen „snimaka sa raspakivanjem" - na kojima ljudi snimaju sebe kako otpakuju stvari koje su kupili i potom postavljaju te snimke onlajn - obožavaju milioni.
Ali Čarli je zahvaljujući onlajn preprodavačici, stilistkinji i preduzetnici Beli Makfaden - poznatoj kao @internetgirl - otkrila neobični podžanr raspakivanja,
Bela je izgradila biznis prodajući staru odeću preko sajta za preprodaju Depop.
Brzo primetivši rupu na tržištu, ona sada prodaje i specijalno odabrane zamotuljke odeće, koje pakuje na zadovoljstvo svojih mušterija.
To je način da se uživa u zabavi raspakivanja, a da ste i dalje pažljivi prema planeti, budući da je odeća polovna i proizvodite manje otpada.
Svi ljubitelje mode znaju da trend pohabanih farmerki nije ništa novo.
Ali da li znate da bi tehnike neophodne da se džinsu podari taj izgled i tekstura mogle da škode ljudima koji ih prave?
Tansi Hoskins, modna novinarka i autorka, kaže da je „peskarenje" jedan od najpopularnijih procesa koji farmerkama daruje iznošeni izgled - prskanje tkanine abrazivnim peskom pod velikim pritiskom.
Budući da je reč o jeftinom i brzom metodu, on je omiljen među većinom međunarodnih proizvođača - ali problem je da on može da dovede do ozbiljnih respiratornih problema kod fabričkih radnika.
„Peskarenje je izuzetno opasno", kaže Tansi. „Stvara sićušne čestice prašine i kremene zemlje koji ostaju u vazduhu."
„Ukoliko posetite te fabrike, čak i danas, videćete da neki ljudi dobijaju maske, a neki ne. Radnici udišu svu tu prašinu iz vazduha: ona im naprosto ide direktno u pluća", kaže Tansi.
U mnogim zemljama - kao što su Egipat, Pakistan, Bangladeš i Kina - na snazi je vrlo malo propisa koji štite radnike.
A čak i tamo gde se koriste alternativne metode, one sa sobom nose vlastite probleme: u Turskoj su se fabrike odlučile da ispiraju džins kalijum permanganatom (hemijskim jedinjenjem koje takođe stvara taj izgled).
Ali Tansi kaže da to može da bude „veoma opasno po kožu radnika".
Drugi metodi - kao što je tehnika ručnog peskarenja koja se koristi u Vijetnamu - takođe može da stvori štetnu prašinu, dok tradicionalniji stounvošing džinsa troši ogromne količine vode.
Mikroplastika - sićušne čestice plastičnog otpada koji često potiče od materijala korišćenog za pravljenje odeće - počela je da se pojavljuje u vestima poslednjih godina kao veliki zagađivač životne sredine.
To je u nemaloj meri zahvaljujući radu doktora Marka Brauna, ekologa i višeg predavača na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Australiji, koji je proučava godinama.
Mark kaže da kako tehnike merenja postaju preciznije, tako mogu da se otkriju još manji plastični zagađivači.
„Naši instrumenti počinju da traže čak i sitnije čestice, stvari koje su veličine nanometra [milijarditi deo metra]", kaže on.
Ali oni žele da odu još dalje.
„Još nemamo instrumente da posmatramo stvari koji su veličine pikometra [trilioniti deo metra]", objašnjava on.
„Danas se mnogo govori o mikroplastici, ali kad naši instrumenti postanu bolji govorićemo o nanoplastici - a onda ćemo početi da govorimo o još manjoj. Pouka za naše čitaoce zapravo je da se proizvodi koje koristimo svaki dan razlažu na sve manje i manje čestice i oni bi mogli da stvaraju probleme."
Đulija Mensitieri je antropološkinja koja je napisala knjigu u kojoj je razotkrila niske plate u visokoj modi.
Ona tvrdi da su ljudi poput stilista i fotografa, koji rade za luksuzne robne marke, često loše plaćeni, plaćeni u robi ili čak nisu uopšte plaćeni.
„Nepisano je pravilo da što je posao vredniji po vašu karijeru, manje će biti plaćen", kaže Đulija.
„Što je paradoks, zato što ne smemo da zaboravimo da je moda jedna od najbogatijih i najmoćnijih industrija na svetu."
Da bi nadoknadili to što ostaju kratki u zaradi, neki ljudi obavljaju poslove za velike komercijalne brendove... samo što to rade pod pseudonimom.
Čarli kaže da je to zato što će vas to „sprečiti da dobijate poslove" kod prestižnijih brendova koji vas inače ne plaćaju.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar