Ove sedmice, kao i svake druge, na prvom mestu je zdravlje.
Borba protiv epidemije korona virusa nastaviće se i u narednim danima, a od petka je prvi slučaj registrovan u Srbiji.
U Italiji se u karantinu nalazi četvrtina stanovništva - više od 16 miliona ljudi u Lombardiji i nekoliko regija na severu zemlje ne mogu da napuste te oblasti bez posebne dozvole.
U poslednja 24 sata od korona virusa preminule 133 osobe i ukupan broj umrlih u toj zemlji sada je porastao na 366, saopštili su zdravstveni zvaničnici.
Ukupan broj zaraženih u istom vremenskom periodu skočio je za čak 25 odsto, sa 5.883 na 7.375, saopštila je italijanska Agencija za civilnu zaštitu.
Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da je ukupan broj zaraženih u svetu prešao 100.000, a skoro 3.500 ljudi je umrlo - najviše u Kini odakle je i potekao virus u decembru prošle godine.
Mart je krcat važnim istorijskim danima za Srbiju.
Ove sedmice postoje tri takva datuma.
U ponedeljak se obeležava 29 godina od prvih velikih demonstracija protiv režima tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Na Trg Republike država je 1991. izvela vodene topove i tenkove, a tokom sukoba život je izgubilo dvoje ljudi - učenik Branivoj Milinović i policajac Nedeljko Kosović.
Bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević preminuo je, takođe, u martu u haškom predgrađu Sheveningen.
On je subotu ujutru, 11. marta 2006. pronađen mrtav u ćeliji pritvorske jedinice Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Telo je pronašao stražar, koji je nakon bezuspešnog pokušaja reanimacije obavestio nadređene da je pritvorenik preminuo.
Lekari su utvrdili da je umro od srčanog udara, a sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.
BBC na srpskom je pre dve godine objavio da je „iako telo Miloševića počiva ispod lipe, njegov mozak, po svemu sudeći ostao u Hagu".
Godišnjica smrti bivšeg predsednika pada u sredu, dok će, dan kasnije, u četvrtak 12. marta biti obeležena godišnjica ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića.
On je ubijen 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije.
Za ubistvo Đinđića osuđeni su, između ostalih, na 40 godina bivši komandant i pripadnik Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović - kao neposredni izvršilac.
Istog dana, u četvrtak 12. marta, u svetu se obeležava 75 godina od smrti Ane Frank u nacističkom logoru Bergen Belzen.
Dnevnik ove mlade Jevrejke, napisan tokom skrivanja od nacista, postao je poznat širom sveta kada je objavljen posle njene smrti na kraju Drugog svetskog rata.
Pre dve godine objavljene su i dve nove stranice dnevnika Ane Frank, na kojima su zapisana njena razmišljanja o seksu i poneki masni vic.
Ona je uhapšena godinu dana ranije, te je poslednja stranica njenog dnevnika ispisana 1. avgusta 1944.
Bivši filmski producent proglašen je krivim po dve tačke optužnice pred sudom u Njujorku, a sad ga čeka i izricanje presude 11. marta.
Proglašen je krivim za seksualno napastvovanje i silovanje, a za ta dela je zaprećena kazna 29 godina zatvora.
Jedan od najpoznatijih holivudskih producenata ima 67 godina i radio je na brojnim nagrađenim filmovima, uključujući Zaljubljeni Šekspir i Kraljev govor.
Filmovi na kojima je radio dobili su ukupno 81 Oskara od 1999. godine.
Jedan od najvećih skandala u Holivudu počeo je u oktobru 2017. Kada je Njujork Tajms objavio priču o detaljima optužbi protiv Vajnstina za seksualno uznemiravanje.
Glumice Rouz Mekgovan i Ešli Džad među prvima su javno o tome govorile.
Producent se izvinio navodeći da „zna da je naneo mnogo bola" - ali je negirao da je saradnice seksualno uznemiravao više od tri decenije.
Prigovori na Vajnstina doveli su formiranja #MeToo („I ja") pokreta, koji okuplja stotine žena koje svedoče da su ih uticajni muškarci iz sveta biznisa, politike i zabave seksualno uznemiravali i zlostavljali.
Ove nedelje bi pred poslanicima Gornjeg doma ruskog parlamenta trebalo da se nađu i amandmani na Ustav, koje je predložio predsednik Rusije Vladimir Putin.
On želi da u novom, promenjenom tekstu ustava brak bude definisan kao zajednica muškarca i žene, kako bi se isključila mogućnost uvođenja istopolnih bračnih zajednica.
U Putinovom paketu predloga nalazi se i proglas o tome da „stanovnici Rusije veruju u Boga", kao i kazna za odricanje od bilo kog dela teritorije zemlje.
Kritičari ovakve i slične Putinove poteze u vezi sa promenom ustava vide kao njegov pokušaj da zadrži vlast i posle isteka mandata 2024. godine.
O amandmanima, koji se nalaze na 24 strane, raspravljali su i poslanici Donjeg doma parlamenta, ali su ih za manje od dva sata jednoglasno podržali.
Ustav Rusije nije menjan od 1993. godine, a o ovim predlozima trebalo bi da se izjasne i građani.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar