Virus korona: Da li je rizično putovati javnim prevozom, avionom ili vozom

Korona virus se i dalje širi svetom, vlade nekih zemalja su ograničile putovanja, dok pojedini putnici sami preduzimaju mere opreza.

BBC stalno dobija pitanja o tome da li je bezbedno leteti, ići na krstarenje ili voziti se javnim prevozom.

Vozovi i autobusi

Još se ne zna kako se tačno širi korona virus, ali slični virusi se dobijaju ili udisanjem kapljica od kašljanja ili kijanja zaražene osobe ili dodirivanjem površina na kojima se nalaze.

• Korona virus: Teorije zavere, lažne vesti i zablude
• Šta da radite ako osetite simptome korona virusa
• Korona virus – pet stvari koje treba da znate
• Zašto se korona virus tako brzo raširio svetom

Veruje se da se korona virus verovatno ne zadržava u vazduhu kao običan grip, tako da ljudi moraju da budu u bližem kontaktu da bi ga dobili.

Smernica britanske Nacionalne zdravstvene službe definiše „bliski kontakt" kao „biti na manje od dva metra od zaražene osobe više od 15 minuta".

Dakle, potencijalni rizik od zaraze u vozovima i autobusima zavisi od toga koliko su oni puni i to će varirati u različitim delovima zemlje i na različitim rutama.

U londonskoj podzemnoj železnici, gde je izuzetno velika gustina ljudi naguranih u svaki vagon, prethodna istraživanja sugerišu da postoji veza između putovanja na posao i verovatnoće dobijanja respiratornih bolesti.

Doktorka Lara Goše, sa Instituta globalnog zdravlja, kaže da je njeno istraživanje (objavljivano 2018. godine) pokazalo da su ljudi koji redovno koriste podzemnu železnicu skloniji da dožive simptome nalik gripu.

„Posebno se pokazalo da naselja sa manje linija na raspolaganju - u kojima su stanovnici primorani da presedaju jednom ili više puta dok putuju podzemnom železnicom - imaju veću stopu bolesti nalik influenci, u poređenju sa dobro pokrivenim naseljima u kojim putnici stižu do odredišta jednim direktnim putovanjem", rekla je ona.

Međutim, ako putujete relativno praznim vozom ili autobusom, rizik će biti drugačiji. Koliko su vozila provetrena i koliko vremena provedete u njima takođe igra veliku ulogu.

A čišćenje je još jedan bitan faktor... Iz britanske železnica navode da sa rasporedom čišćenja nastavljaju „kao i inače", ali da prave planove za dodatna, specijalistička čišćenja stanica i vozova ukoliko se za tim ukaže potreba.

Doktorka Goše kaže da je „ograničavanje broja bliskih kontakata sa potencijalno zaraženim osoba i predmetima veoma važno".

„Što se putovanja tiče, izbegavajte špiceve koliko god možete", kaže ona, predloživši da, gde god je to moguće, putnici biraju rute koje uključuju direktne linije.

U ovom trenutku, britanska vlada ne nalaže ljudima da izbegavaju javni prevoz.

Dejvid Nabaro, specijalni savetnik za korona virus pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), rekao je za BBC da iako treba obratiti pažnju na javni prevoz, dokazi sugerišu da ona vrsta „kontakta u prolazu", koji ljudi imaju kad putuju zajedno, do sada nije pokazao da je „najvažniji izvor zaraze".

Avioni

Opšte je uverenje da imate više šanse da se razbolite u avionu zato što tamo udišete „ustajali" vazduh.

A zapravo bi vazduh u avionu mogao da bude boljeg kvaliteta od onoga u prosečnoj kancelariji (i gotovo sigurno bolji od onoga u vozu ili autobusu).

Iako u punom avionu ima više ljudi po kvadratnom metru, vazduh u njemu se menja učestalijim ritmom.

Profesor Kvingjan Čen sa Univerziteta Perdju, koji proučava kvalitet vazduha u različitim vozilima za prevoz putnika, procenjuje da se vazduh u avionu potpuno zameni na svaka 2-3 minuta, u poređenju sa na svakih 10-12 minuta u klimatizovanoj zgradi.

To je zato što, dok ste u avionu, vazduh koji udišete pročišćava nešto što se zove visoko efikasni vazdušni filter čestica (Hepa). Ovaj sistem može da zadrži manje čestice od običnih ventilacionih sistema, uključujući i viruse.

Filter uvlači svež vazduh od spolja i meša ga sa vazduhom koji se već nalazi u kabini, što znači da je u svakom trenutku pola vazduha sveže, a pola nije. Mnogi obični ventilacioni sistemi samo mešaju isti vazduh da bi uštedeli energiju.

Kao i udisanje kapljica od nekoga ko kašlje ili kija, zaraze poput korona virusa mogu da se prenesu i dodirivanjem kontaminiranih površina sa zaraznim kapljicama na sebi - bilo da se radi o ruci neke osobe ili kvaci.

Viki Hercberg, sa Univerziteta Ejmori u SAD, uzela je uzorke sa površina 10 interkontinentalnih letova 2018. godine i otkrila da su „izgledale kao vaša dnevna soba".

Drugim rečima, nema ničeg što se ističe u uzorcima iz aviona u odnosu na testove koje su radili u zgradama i drugim tipovima prevoza, kaže ona.

Ali teško je generalizovati rizike u bilo kom obliku prevoza zato što postoje različiti faktori koji povećavaju ili smanjuju rizik. Na primer, na dugom letu putnici bi mogli više da se kreću i, ako imaju virus, dalje da ga šire.

Smernica SZO-a je da su oblast od najvećeg rizika dva reda sedišta spreda, pozadi ili pored zaražene osobe. Ali tokom epidemije Sarsa iz 2003. godine, u avionu u kom je putovala jedna zaražena osoba, 45 odsto onih koji su se zarazili sedeli su izvan te zone od dva reda sedišta.

Uobičajeni savet važi i ovde - perite ruke, čistite površine gde god je to moguće i kašljite i kijajte u maramicu.

Glavna zabrinutost u vezi sa vazdušnim saobraćajem je kako on može da prebaci potencijalno zarazne ljude sa jednog kraja sveta na drugi.

Šta treba da znam o korona virusu?

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji progres
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk