Svemir: Egzotična paklena planeta gde pada gvozdena kiša

Astronomi posmatraju udaljenu planetu koju verovatno obasipa gvožđe u obliku kišnih kapi.

Zvuči kao naučnofantastični film, ali ovo je priroda novih svetova koje trenutno otkrivamo.

Poznata kao Wasp-76b, ova planeta kruži blizu zvezde, a dnevna temperatura na njoj dostiže visinu od 2.400 stepeni celzijusa - što je dovoljno vruće da metali isparavaju.

Sa druge strane, na mračnoj strani je za 1.000 stepeni hladnije, što omogućava metalima da kondenzuju i padaju u obliku kiše.

• Kiša meteora: Šta je i kako nastaje
• Voda prvi put otkrivena na „naseljivoj“ planeti
• Fotografije delimičnog pomračenja Meseca iz Srbije i drugih krajeva sveta

Ovo su bizarni klimatski uslovi, kaže doktor Dejvid Erenrajh sa Univerziteta u Ženevi.

„Zamislite da umesto vodenih kišnih kapi, sa neba padaju gvozdene kapljice", izjavio je za BBC.

Švajcarski istraživač je zajedno sa kolegama objavio istraživanje o ovom čudnom mestu u časopisu Priroda.

Tim opisuje kako su koristili novi Espreso instrument teleskopa Evropske južne opservatorije koji se nalazi u Čileu, kako bi proučavali hemijske karakteristike planete Wasp-76b.

Planeta, udaljena 640 svetlosnih godina od zemlje, toliko je blizu njenog sunca, da je potrebno svega 43 sata kako bi opkružila oko njega.

Još jedna zanimljiva karakteristika ove planete je što uvek pokazuje jedno lice Suncu. Zemljin Mesec se ponaša na isti način: uvek vidimo samo jednu stranu.

Ovo znači, naravno, da je svetla strana Wasp-76b spržena.

Zapravo, ova hemisfera je toliko topla da su svi oblaci nestali, a svi molekuli u atmosferi su podeljeni u posebne atome.

Ekstremne temperaturne razlike između osvetljenog i neosvetljenog dela planete stvaraju vetrove koji duvaju brzinom od 18.000 kilometera na sat.

Korišćenjem Espreso spektrometra, naučnici su zabeležili snažan otisak gvozdene pare na večernjoj granici, na prelasku između dana i noći na planeti Wasp-76b . Ali kada je grupa posmatrala jutarnji prelazak, gvozdeni otisak je nestao.

„Ono što pretpostavljamo jeste da se gvožđe kondenzuje na noćnoj strani koja je, iako topla sa temperaturom od 1.400 stepeni, dovoljno hladna da gvožđe može da se kondenzuje kao oblak, kiša ili kapljice. To zatim može da zađe u dublji sloj atmosfere kom ne možemo da pristupimo našim instrumentom", objasnio je Erenrajh.

Wasp-76b je planeta duplo šira od Jupitera. Neobično ime potiče od britanskog Wasp sistema teleskopa uz pomoć kog je ova planeta otkrivena pre četiri godine.

Jedan od naučnika iz tima, profesor Don Polako sa Univerziteta u Varviku, kaže da je teško zamisliti toliko egzotične svetove.

„Ova planeta kruži tako blizu sunca, bukvalno pleše u spoljnoj atmosferi te zvezde i izložena je fizici koju, da tako kažem, ne razumemo u potpunosti", izjavio je za BBC.

„Ili će završiti u zvezdi ili će radijacija od same zvezde razneti atmosferu ove planete i ostaviti samo vruće, stenovito jezgro."

Erenrajh je fan grafičkih novela i zamolio je švajcarskog ilustratora Frederika Petersa da nacrta Wasp-76b.

„Obično kod ovakvih otkrića vidimo 3D prikaze, gde je ljudima teško da razluče da li je reč o pravoj fotografiji ili kompjuterskoj ilustraciji. Ali ako dodamo malo zabave, nećemo prevariti nikoga", rekao je.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk