Virus korona i prevencija: Zašto je toliko teško ne dodirivati lice

Od svih ponašanja na osnovu kojih se razlikujemo od ostatka životinjskog sveta, jedno može da bude prilično zabrinjavajuće tokom epidemije neke bolesti.

Mi smo među retkim vrstama poznatim po tome da se dodirujemo po licu a da toga nismo ni svesni.

A to pomaže u širenju bolesti kao što je novi korona virus (Kovid-19).

Zašto to radimo i kako možemo da smanjimo to nesvesno ponašanje?

• Korona virus: Kako da se zaštitite
• Korona virus sve bliže - koliko je Srbija spremna
• „Alkohol gde stavite, tu korona virus ne raste" - koliko su tačne izjave političara i lekara iz Srbije

„Festival pipkanja"

Svi dodirujemo lice sa fascinantnom učestalošću.

Posmatračka studija iz 2015. godine koja je analizirala studente medicine u Australiji pokazala je da čak ni oni nisu mogli protiv toga.

Možda bi studenti medicine trebalo da su svesniji opasnosti od drugih, ali su oni i dalje posezali za svojim licima ne manje od 23 puta po satu, što je uključivalo česte kontakte sa ustima, nosom i očima.

Zvanična tela javnog zdravlja i profesionalci, uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju, (SZO) kažu da je ovaj „festival pipkanja" veoma opasan.

Saveti u vezi sa Kovidom-19 najčešće ističu važnost mirovanja ruku, koliko god mi vodili računa o tome da ih peremo.

• „Ne plašim se korona virusa - strah me je što smo izgubili slobodu“
• Korona virus: Teorije zavere, lažne vesti i zablude

Zašto to radimo?

Ljudi i neke primate ne mogu protiv toga, čini se - a to ima veze s načinom na koji smo se razvili.

I dok većina vrsta dodiruje lica kao vežbu čišćenja ili kao način da oteraju razne dosadne štetočine, mi i neke primate radimo to i iz raznih drugih razloga.

Ponekad to deluje kao mehanizam umirivanja, prema Dašeru Keltneru, profesoru psihologije na kalifornijskom Univerzitetu u Berkliju, u SAD, a u nekim drugim prilikama koristimo pipkanje lica nesvesno da bismo flertovali ili kao „zavesa na sceni, da zatvorimo jedan čin društvene drame i uđemo u sledeći."

Drugi stručnjaci za bihevioralnu nauku zaključili su da je dodirivanje samog sebe način da pomognemo pri kontrolisanju emocija i našeg raspona pažnje.

Martin Grinvald, nemački psiholog i profesor na Univerzitetu u Lajpcigu, kaže da je to „fundamentalno ponašanje naše vrste".

„Dodirivanje samog sebe su samo-regulišući pokreti koji obično ne služe za komunikaciju i često se obavljaju sa malo ili bez imalo svesnosti", rekao je Grinvald za BBC.

„Oni igraju ključnu ulogu u svim kognitivnim i emocionalnim procesima. Oni se dešavaju kod svih ljudi", dodao je profesor, koji je autor knjige iz 2017. godine pod naslovom Homo Haptikus: Zašto ne možemo da živimo bez čula dodira.

Problem sa dodirivanjem samog sebe je taj što naše oči, nos i usta predstavljaju vrata za svaku vrstu „gadosti" koje ulaze u naš organizam.

Kovid-19 se, na primer, prenosi sa osobe na osobu preko kapljica iz nosa ili usta koje otpušta zaraženi pojedinac.

• Korona virus: Saveti za ljude sa narušenim zdravljem
• Život u doba korona virusa: Šta kažu Balkanci koji žive u Kini

Ali mi možemo i da se zarazimo nakon što dodirnemo predmete ili površine koje su bile u kontaktu sa virusom.

I dok eksperti i dalje proučavaju ovu novu vrstu, korona virusi su poznati po tome da su otporni a neki su uspevali da prežive na površinama čak devet dana.

Izdržljivost

Ova izdržljivost čini opasnu kombinaciju sa našim dodirivanjem lica.

Tim sastavljen od američkih i brazilskih istraživača je 2012. godine otkrio je da je uzorak nasumično odabranih ljudi dodirivao površine u javnom prostoru više od tri puta na svaki sat.

Takođe su posezali za ustima i nosom „oko 3,6 puta na svaki sat". To je mnogo manje od stope od 23 puta na sat za australijske studente medicine, možda zato što su oni posmatrani dok su sedeli na predavanjima, umesto napolju gde ima mnogo više toga što bi moglo da im odvrati pažnju.

Za neke zdravstvene stručnjake, ova sklonost ka dodirivanju sebe jača je motivacija za korišćenje maski za lice kao sredstvo zaštite protiv virusa nego samo radi nošenja kao filtera.

„Nošenje maske može da smanji sklonost ljudi ka dodirivanju lica, što je veliki izvor zaraze bez odgovarajuće higijene ruku", objasnio je Stiven Grifin, profesor sa Univerziteta u Lidsu.

• Šta da radite ako osetite simptome korona virusa
• Kako se veliki gradovi spremaju za korona virus

Koje korake možemo da preduzmemo?

Ali koje korake možemo da preduzmemo da makar smanjimo učestalost kojom dodirujemo naša lica?

Bihevioralni naučnik Majkl Holsvort, profesor sa Univerziteta Kolumbija koji je radio kao savetnik za britansku vladu pod premijerom Dejvidom Kameronom, objašnjavao je da je zaista teško taj savet pretočiti u praksu.

„Reći ljudima da ne rade nešto što se dešava nesvesno klasičan je problem", rekao je on za BBC.

„Mnogo je lakše reći ljudima da peru ruke češće nego ih navesti da ređe dodiruju lice."

„Nećete imati uspeha ako nekom samo kažete 'ne radi nesvesnu stvar'."

Holsvort, međutim, veruje da postoje izvesne tehnike „gurkanja" koje mogu da pomognu.

Jedna od njih je da postanemo svesniji koliko često dodirujemo lice.

„Kad se radi o fizičkoj potrebi, kao što je svrab, na primer, možemo da nađemo neku zamenu u ponašanju."

„Koristite nadlakticu. Smanjujete rizik, čak i ako to nije idealno rešenje."

• Zašto trećina građana Srbije ne pere ruke posle toaleta
• Korona virus: Kakvi su simptomi i šta radi telu

Prepoznavanje okidača

Bihevioralni stručnjak takođe preporučuje da pokušamo da shvatimo zašto se dodirujemo.

„Ukoliko prepoznamo situacije koje pokreću dodirivanje, možemo nešto da uradimo po tom pitanju", objasnio je Holsvort.

„Ljudi koji dodiruju oči mogu da nose sunčane naočare."

„Ili samo da sednu na ruke kad osete da bi moglo da usledi dodirivanje."

Možemo da pribegnemo i metodama koje će dati našim rukama nešto da se zanimaju - fidžet spiner ili lopte za stres, na primer - naročito u onim trenucima kad su nam palčevi dokoni.

Ali oni onda moraju često da se dezinfikuju.

„Beleške za samog sebe" koje nas podsećaju da ne dodirujemo lice takođe mogu biti od pomoći.

„Ukoliko neko zna da je sklon kompulzivnom ponašanju, može da zamoli prijatelje ili rodbinu da ih upozoravaju", predložio je Majkl Holsvort.

Šta je sa nošenjem rukavica kao podsetnikom? To je loša ideja ukoliko se ne peru ili ne menjaju onoliko često koliko i pranje ruku - inače će i one onda biti kontaminirana površina.

Dobro staro pranje ruku postiže mnogo toga

Kad se sve sabere i oduzme, ništa ne može da zameni važnost redovnog pranja ruku i dodatnog posvećivanja pažnje higijeni.

„Ne moramo da čekamo vakcine i lekove", rekao je generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus na konferenciju za štampu 28. februara.

„Ovo su stvari koje svaki pojedinac može da uradi već danas da bi zaštitio sebe i druge", dodao je doktor Tedros.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk