Da je Višnja Protić rođena nekoliko meseci kasnije, mogla bi da izlazi iz kuće.
Ipak, pre sedam meseci je napunila 65 godina, što je svrstava u kategoriju onih kojima je zbog epidemije korona virusa potpuno zabranjen izlazak iz kuće u cilju prevencije širenja Kovida-19.
Besna je zbog toga što joj je ograničeno kretanje i, kako kaže, oduzeta sloboda.
„Osim što sam ljuta, odlično sam. Ljuta sam na to što ne mogu napolje", kaže Višnja za BBC na srpskom.
Stariji od 65 godina približno čine 21 odsto stanovništva u Srbiji.
Uskoro se navršava mesec dana od kada je odlukom Vlade Srbije zabranjen izlazak napolje starijima od 65 godina u gradu, odnosno od 70 u mestima sa manje od 5.000 stanovnika.
Jedna od prvih mera uvedenih od proglašenja vanrednog stanja daje rezultate, kažu stručnjaci, tvrdeći da je tako sprečeno širenje virusa među starijim stanovništvom.
Oni, za sada, mogu jednom nedeljno rano ujutru u nabavku. Prvo je bilo nedeljom, zatim je kupovina pomerena za subotu, pa na petak.
Višnja Protić uvedene mere vidi kao „gubitak slobode", ali i dostojanstva.
„Ja sam vrlo odgovorna osoba. Držala bih distancu, nosila masku i rukavice i poštovala sve preporuke, ne bih se družila."
Višnja živi sa suprugom i psom u stanu na Novom Beogradu. Oboje su stariji od 65 godina, pa psa u šetnju vode prijatelji.
„Prošetamo ga i mi po krovu zgrade, to je u ovkiru zgrade, valjda nije zabranjeno", kaže ona.
Višnja pati od kardio-vaskularnog oboljenja, a imala je i tri operaciji. Osim terapije lekovima, na svakoj otpusnoj listi piše da treba i da šeta.
„Gde ja da šetam u stanu od 40 kvadrata, a nemam terasu?
„Ja sam vrlo aktivna po kući, ali to nije šetnja", kaže Višnja.
I Ivana Bratić Lovrić živi sa suprugom u stanu u Beogradu i nedostaje joj što ne može da šeta.
„Operisala sam kuk, imam i reumatoidni artritis, pa se inače ne šetam mnogo, ali mi nedostaje da mogu da odem do prodavnice, pijace, da se spustim do reke", kaže.
„Nisu mi kontejneri daleko, mogla bih sama, ali kad kažu da ne izlazim, onda nema izlaska", kaže 71-godišnja Beograđanka.
Za razliku od Ivane Bratić Lovrić i Višnje Protić, Stana Janković živi sama.
Ima 81 godinu i od pre nekoliko meseci je udovica. Ukršta reči, kuva, priča sa ćerkom preko Vajbera i čeka da se situacija sredi.
Vreme provodi u stanu, a ne izlazi ni u jutarnje kupovine danima kada je to dozvoljeno.
„Ćerka i zet mi do hodnika donesu šta mi treba. Zabranili su mi da idem u prodavnicu, a i ne bih mogla da ustajem tako rano da idem u kupovinu.
„Imam i dobre komšije, stalno pitaju da li mi nešto treba", kaže Stana.
Ni Višnja Protić ni njen suprug ne odlaze u kupovinu danima kojima je to dozvoljeno.
„Da idem u četiri ujutru u radnju kao vampir - ne pada mi na pamet", kaže ona.
Tu je sin, komšije, prijatelji - oni ih snabdevaju.
„Da li neko stvarno misli da svi penzioneri ležu u sedam, osam i ustaju u četiri ujutru?
„Ja neću da vampirišem", dodaje.
Izuzeci od zabrane važe za:
Izvor: Uredba o merama za vreme vanrednog stanja
Što manje vesti
Preporuke psihologa su da se vesti o korona virusu pročitaju ili pogledaju najviše dva puta u toku dana.
Ipak, s obzirom na količinu informacija, gotovo je neizbežno čuti ih i videti više puta.
„Trudim se da ne gledam televiziju, gde god okreneš, svuda je korona. Pogledam samo dnevni izveštaj o novim slučajevima", kaže Stana Janković.
Požarevljanima Vladanki i Zoranu Radovanoviću život se nije mnogo promenio od uvođenja vanrednog stanja.
„Nije baš da smo išli u pozorište i bioskop ili po kafanama.
„Fali nam pecanje, naročito sad kad je ovako lepo vreme", kaže Vladanka za BBC na srpskom.
Najviše im nedostaju deca - ćerka i unuci.
Vladanka kaže da je malo nerviraju vesti jer „jednog dana pričaju jedno, a drugog dana drugo."
„Ne znaš kome da veruješ", kaže.
Vladanka i Zoran žive u kući, imaju dvorište i prave plan za svaki dan.
„Evo, Zoran je danas pretakao vino iz buradi u flaše, ovih dana smo radili u bašti", kaže.
„Moj način života se nije mnogo promenio, mi smo u veliku kupovinu išli uglavnom jednom mesečno. Sada nam sve potrebne stvari donose komšije."
Višnja Protić unuke nije videla pet nedelja, a kontakt održavaju video i običnim pozivima.
„Starija unuka je prvi razred, pa sad vežbamo čitanje. Sinoć je deki čitala priču za laku noć", kaže Višnja.
Ljubinka Stevanović ima 85 godina i u komšiluku ima tri malo mlađe drugarice s kojima inače doručkuje i popije kafu svakog jutra.
Ovog rituala nema već mesec dana - iako žive nekoliko kuća jedne od drugih, ovih dana se ne viđaju.
„Živom s porodicom, pa nisam sama. Trudim se da nosim masku kada sam sa njima, uzimam lekove, ali mi nedostaju ta naša jutarnja kafenisanja", priča Ljubinka.
Godinama pre martovskog vanrednog stanja, svako veče je odlazila je kod prijateljice da zajedno gledaju seriju, ali i to je sada na pauzi.
Društvo nedostaje i Ivani Bratić Lovrić i njenom suprugu, ali se često late telefona.
„S komšilukom se dovikujem preko terase", kaže ona kroz osmeh.
Kako bi prekratila vreme, čita, kuva i rasprema.
„Ređala sam juče stare fotografije u album, a znate kako to ide, ne pakujete slike već ih dva sata gledate", kaže Bratić Lovrić
Višnja Protić i njen suprug su rešili da popišu knjige sakupljene posle skoro 45 godina braka..
„Imamo veliku biblioteku, pa smo to radili jedno pet dana. Onda sam odlučila da napravim veliko spremanje.
„Čitam, gledam predstave Jugoslovenskog dramskog, gledamo filmove. Slušam muziku, to me spasava", kaže Višnja Protić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Gaga
U vreme SFRJ radno vreme je bilo od 6 ujutru u fabrikama, te su ljudi ustajali i u 4 kako bi obavili ono što treba sa decom pre posla, odveli ih kod babe i dede ili u predškolsko. Smena se završavala u 2 popodne, te je ljudima ostajalo još dosta vremena u toku dana da provedu ili sa decom, odmore, i urade šta je potrebno od dnevnih aktivnosti.
Danas prodavnice, picerije, prodavnice brze hrane i pekare rade i po 24 časa dnevno kada nije vanredno stanje. Čemu?
Da bi vampiri koji piju pivo u parku kupili burek u 12 sati noću.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar