Decenijama je Demokratska Narodna Republika Koreja - poznatija kao Severna Koreja - jedna od najtajnovitijih zemalja na svetu.
Njenoj vladi se ne dopada da ljudi koji nisu odatle dolaze u njenu zemlju i otkrivaju šta se u njoj dešava.
Ona deli granicu sa zemljom po imenu Južna Koreja - a njih dve se ne slažu već dugo vremena.
Nijedan severnokorejski lider nije kročio nogom u Južnu Koreju 65 godina, a lideri dve zemlje nisu se sreli 10 godina.
Ali to se promenilo u aprilu 2018. godine, kad se lider Severne Koreje Kim Džong Un sastao sa predsednikom Južne Koreje Mun Džae Inom na granici dve zemlje. Susret je bio značajan trenutak u savremenoj istoriji.
Da bismo bolje razumeli odnos između ove dve zemlje, moramo pobliže da proučimo poslednje dve decenije istorije ove tajnovite zemlje.
Severna Koreja je formalno nastala 9. septembra 1948. godine, posle okončanja Drugog svetskog rata, zajedno sa drugom zemljom po imenu Južna Koreja.
Političke razlike između ove dve rivalske države dovele su 1950. godine do izbijanja strašnog rata, koji je trajao tri godine.
Severna Koreja i Južna Koreja od tada su neprijatelji.
Od 1948. godine, Severnom Korejom vladaju trojica muškaraca iz iste porodice.
Kim Il Sung bio je prvi vrhovni vođa zemlje, koji je vladao do smrti 1994. godine.
Kontrola je prešla u ruke njegovog sina Kim Džong Ila koji je vladao 17 godina.
Severna Koreja je 2011. godine objavila da je njen novi lider Kin Džong Un, sin Kim Džong Ila.
Oko milion ljudi sakupilo se u glavnom gradu Pjongjangu da čuje tu objavu.
Severna Koreja ima više od 25 miliona stanovnika, koji žive pod nekakvom vrstom komunističke vladavine, a koja strogo kontroliše sve oblasti svakodnevnog života.
Ljudi moraju da traže dozvolu da putuju, a posetiocima sa strane teško je da uđu u zemlju.
Svi televizori i radio aparati emituju državne kanalne, a ljude uhvaćene da slušaju strane programe očekuje surova kazna.
Ova kontrola znači da većina Severnokorejaca ima vrlo malo ili nimalo znanja o dešavanjima u svetu ili kako se njihova zemlja doživljava u spoljnom svetu.
Većina Severnokorejaca izuzetno je siromašno, a veoma teško se dolazi do stvari kao što su frižideri, mašine za veš, pa čak i bicikli.
Mnogi ljudi se oslanjaju na agencije za pomoć, kao što su Ujedinjene nacije, da bi ih prehranile, zato što u zemlji nema dovoljno hrane.
Međutim, Severnokorejci koji traže više od svoje zemlje, zahtevaju promenu rukovodstva ili naprosto pokušavaju da pobegnu, brutalno se kažnjavaju, a ponekad i ubijaju.
Izveštaj Amnesti internešnela procenio je da je stotine hiljada ljudi završilo u zatvoru i radnim kampovima zato što su izrazili neslaganje sa vladom.
Izgleda da Severnokorejci slave i hvale lidera na javnim događajima, ali je teško znati razloge za to zato što nije moguće razgovarati slobodno sa ljudima odatle.
Severnokorejska vlada tvrdi da je to zato što je Kim Džong Un veoma popularan u narodu.
Severnokorejci se od malena uče da su njihovi lideri poput svemogućih bogova.
Ali drugi tvrde da bi ljudi mogli javno da podržavaju Kima zato što se brinu da će zapasti u ozbiljne nevolje ukoliko to ne učine.
Jedan od glavnih razloga zašto Severna Koreja često završava u vestima jeste nuklearno naoružanje.
Severna Koreja pokušava da pravi nuklearne projektile - snažne bombe koje mogu da izazovu stravično razaranje - koji bi jednog dana mogli da pogode ciljeve u SAD.
Ne smatra se da prave projektile koji bi mogli da dosegnu i pogode Veliku Britaniju, koja se nalazi na udaljenosti od 8.400 kilometara.
Američki predsednik Donald Tramp je slao ratne brodove i podmornice u Južnu Koreju, zemlju koju SAD već dugo podržavaju, u pokušaju da navede Kim Džong Una da obustavi planove za pravljenje oružja.
U avgustu 2017. godine, Severna Koreja je prvi put ispalila projektil koji može da nosi oružje iznad severnog Japana. Ovaj je pao u more.
Dve nedelje kasnije, zemlja je ispalila drugi projektil iznad Japana koji je leteo više i dalje od prvog. Takođe je pao u more.
Japanski premijer Šinzo Abe nazvao je ovu akciju „ozbiljnom" pretnjom njegovoj zemlji.
U novembru 2017. godine, Severna Koreja je saopštila da je uspešno testirala novi tip projektila koji može da stigne do bilo kog mesta u SAD.
U aprilu 2018. godine, severnokorejski lider je objavio da njegova zemlja neće više vršiti nuklearne probe.
On je rekao i da će teren za nuklearne probe na severu zemlje biti zatvoren.
Predsednik Tramp je tvitovao da je ta objava „dobra vest" za svet.
Početkom 2018. godine, Kim je upao u još jedan rat rečima sa predsednikom Trampom.
Kim se obratio narodu za Novu godinu rekavši da uvek drži dugme za lansiranje nuklearnog naoružanja na svom radnom stolu. Tramp je odgovorio rekavši da je njegovo dugme veće i da je oružje koje on ima veće i moćnije.
Odnosi između SAD i Severne Koreje nakon toga su se naizgled popravili kad su dvojica lidera najavili da planiraju da se sretnu licem u lice.
Bila je to velika stvar, zato što nijedan aktivni američki predsednik nikad nije seo da razgovara sa nekim severnokorejskim vođom.
Ali Donald Tramp je odustao od tog razgovora. Rekao je da je to zbog „ogromnog besa" u skorašnjoj izjavi iz Severne Koreje i niza „prekršenih obećanja" iz glavnog grada Severne Koreje Pjongjanga.
Međutim, Tramp je rekao da se unapred raduje susretu sa njim „jednog dana".
Istovremeno su otpočeli napori Severne Koreje da započne srdačnije razgovore sa susednom Južnom Korejom.
Kim je rekao da je otvoren za komunikaciju i, u januaru 2018. godine, ponovo je otvorena sigurna telefonska veza koja omogućava dvema vladama da pričaju jedna sa drugom.
Prošle su skoro dve godine otkako je ta telefonska linija isključena po naredbi Kim Džong Una, tako da je to bio veoma važan razvoj događaja.
On je usledio nakon što je severnokorejski lider govorio o smanjenju napetosti i otapanju „zamrznutih severnokorejskih odnosa".
Posle toga, Kim je poslao severnokorejski tim na Zimske olimpijske igre u Južnu Koreju.
On je rekao da je učestvovanje na igrama „dobra prilika da se pokaže jedinstveno naroda" u Severnoj Koreji.
Južna Koreja i Severna Koreja su se sastale tokom otvaranja i zatvaranja Zimskih olimpijskih igara u Pjongčangu 2018. godine, a sportisti su se slikali jedni pored drugih.
Posle svega toga, u aprilu 2018. godine, došlo je do neverovatnog istorijskog sastanka, kada su se lideri Severne i Južne Koreje sastali na granici između dve zemlje prvi put posle 10 godina.
Mnogi ljudi su se ponadali da su razgovori između dva lidera znak većeg mira između dve zemlje.
Drugog juna 2018. godine, saopšteno je da je samit između predsednika Trampa i Kim Džong-Una ponovo u igri.
Donald Tramp i Kim Džong Un su se konačno sastali 12. juna u Singapuru, u maloj zemlji na jugoistoku Azije.
Njihov sastanak je započeo rukovanjem a sa njima je u prostoriji bilo samo dvoje prevodilaca.
Nakon što su dvojica lidera provela četrdesetak minuta pričajući o nekima od pitanja koja se tiču odnosa dveju zemalja, pozvali su sve savetnike da im se pridruže na ručku.
Dve zemlje su se potom složile oko izjave o tome šta žele da urade kako bi unapredile međusobne odnose.
Kasnije, nakon što su obojica potpisali zajedničko saopštenje ispred predstavnika medija, predsednik Tramp je rekao „da su se njih dvojica stvarno dobro provela".
Kin Džong Un je dodao da će „svet doživeti istorijsku promenu".
Dva lidera su se ponovo sastala u februaru i u junu 2019. godine, kada je došlo do još jednog istorijskog trenutka, nakon što je predsednik Tramp zakoračio preko demarkacione linije između Severne i Južne Koreje. Tako je postao prvi američki predsednik koji je posetio ovu zemlju.
Kim je čak rekao predsedniku: „Nikad nisam očekivao da ću vas sresti ovde."
Njih dvojica su zašli zajedno na severnokorejsku teritoriju, gde su se rukovali. Posle toga su se vratili na južnokorejsko tlo.
Kim je rekao da je to bio simbol njihovog „izvrsnog" prijateljstva. Tramp je rekao da je to „velik dan za čitav svet".
Dvojica lidera je trebalo da se sretnu samo na kratko, ali su na kraju razgovarali skoro sat vremena i složili se da ponovo pokrenu pregovore oko denuklearizacije, koji su bili obustavljeni.
Na konferenciji za štampu, Tramp je potvrdio da je pozvao Kima u Belu kuću, ali ništa nije formalno ugovoreno.
Severna Koreja je od tada nastavila da vrši testiranja nuklearnih projektila a dve zemlje i dalje povremeno razmene neprijateljski rečnik i uvrede.
Međutim, Tramp je 2020. godine rekao da dvojica lidera imaju „dobar odnos" i u martu poslao pismo Kimu nudeći američku pomoć u borbi protiv korona virusa.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar