Korona virus: "Ovo je više politička, nego zdravstvena kriza"

Izbore koje pravimo u borbi protiv Kovida-19 sada uticaće na naš svet još godinama u budućnosti, kaže izraelski istoričar Juval Noa Harari, autor knjige Sapiens: Kratka istorija ljudskog roda.

Kakvo društvo će izniknuti iz ove pandemije? Hoće li zemlje postati ujedinjenije - ili izolovanije? Hoće li policijska i sredstva za nadzor biti korišćena da zaštite građane ili da ih potlače?

„Kriza nas prisiljava da donosimo neke veoma krupne odluke i da ih donosimo brzo. Ali mi imamo opcije", kaže Harari za BBC-jevu emisiju Sat vesti.

• Kako je korona virus zbližio Beograd i Prištinu
• Bosna i Hercegovina: Jedna zemlja, tri borbe sa korona virusom
• Korona virus u Hrvatskoj: Zašto je Zagreb ovog Uskrsa postao „grad duhova"

„Politička" kriza

„Možda dve najvažnije odluke jesu da li da se s ovom krizom suočimo putem nacionalističke izolacije ili da se s njom suočimo putem međunarodne saradnje i solidarnosti", kaže on.

„Drugo, na nivou svake zemlje, hoćemo li se truditi da je prevaziđemo putem totalitarne, centralizovane kontrole i nadzora ili društvene solidarnosti i osnaživanja građana."

Pandemija virusa korona postavila je pitanja koja su istovremeno naučna i politička, kaže Harari.

Ali dok smo se bavili nekim od naučnih izazova, manje smo razmišljali o tome kako da odgovorimo na političke izazove.

„Čovečanstvo ima sve što mu treba da zaustavi i pobedi ovu epidemiju", kaže on.

„Ovo nije Srednji vek. Ovo nije Crna smrt. Nije da ljudi umiru a mi nemamo pojma šta ih ubija i šta može da se uradi po tom pitanju."

Kineski naučnici već su identifikovali i sekvencirali virus Sars-CoV-2 koju je izazvao epidemiju. Mnoge druge zemlje sprovele su slične istrage.

Iako ne postoji lek za Kovid-19, istraživači su načinili velike korake u potrazi za vakcinom koristeći najnoviju medicinsku tehnologiju i inovacije.

I znamo kako tehnike kao što su pranje ruku i socijalno distanciranje mogu da nam pomognu da se zaštitimo od virusa i prestanemo da ga prenosimo.

„Potpuno razumemo protiv čega se borimo i imamo tehnologiju, imamo ekonomsku moć da to pobedimo", kaže Harari.

„Pitanje je kako da iskoristimo te moći. A to je u suštini političko pitanje."

Opasna tehnologija

U kontekstu vanrednog stanja, istorijski procesi su se ubrzali a odluke za čije bi donošenje obično bile potrebne godine donose se preko noći, upozorio je Harari nedavno u članku za Fajnenšel tajms.

Tehnike nadzora koje se izrađuju vratolomnom brzinom mogu naprečac da se uvedu u svakodnevnu upotrebu bez pravilnog razvijanja ili javne rasprave.

Nađu li se u pogrešnim rukama, kaže on, vlade mogu da ih iskoriste za „uvođenje režima totalne prismotre u kojem sakupljaju podatke o svima i potom donose netransparentne odluke."

U Izraelu, na primer, vlada je povećala moć tajnih službi - ne samo zdravstvenih tela - tako da mogu da pristupe podacima o lokaciji pojedinca. Ovo je prvi put isprobano u Južnoj Koreji, mada Harari kaže da je tamo urađeno sa više transparentnosti.

U Kini, koja poseduje jednu od najsofisticiranije opreme za nadzor na svetu, program za prepoznavanje lica koristio se za novčano kažnjavanje građana koji izađu iz karantina.

Ovo može da se pravda na kratke staze, kaže Harari, ali postoji opasnost ukoliko ove mere ostanu trajna pojava.

„Ja sam za to da vlade preduzimaju čvrste i ponekad radikalne mere, i u zdravstvenom i u ekonomskom smislu. Ali to, pre svega, treba da radi vlada koja zastupa sve građane", kaže on za BBC.

„U normalna vremena, možete vladati zemljom sa podrškom od samo 51 odsto stanovništva. Ali u vremena kao što su ova, morate istinski da zastupate sve i vodite brigu o svima."

Izolacija ili saradnja

Poslednjih godina, vlade koje su jahale na talasu nacionalizma i populizma podelile su društva na dva neprijateljski nastrojena tabora i pojačale mržnju prema strancima i stranim zemljama, kaže Harari.

Ali globalna epidemija nam je pokazala da pandemije ne prave razliku između društvenih grupa ili zemalja.

Mi moramo da odaberemo da li ćemo poći putem nejedinstva ili saradnje kad se suočavamo sa nedaćama, kaže on.

Nekoliko zemalja probalo je da se izbori s ovim samo, zaplenjivanjem medicinske infrastrukture i zaliha od privatnih firmi. SAD su se pogotovo našle na meti kritike zato što su pokušale da zakinu druge zemlje kako bi došle do maski, hemikalija i respiratora.

Postoji bojazan da vakcine proizvedene u laboratorijama bogatih zemalja neće u dovoljnom broju stići do siromašnih ili zemalja u razvoju.

A opet, imajući u vidu mogućnosti saradnje danas, lekcije koje su naučili kineski naučnici izjutra mogu da spasu živote u Teheranu uveče, ističe Harari.

„Mnogo je racionalnije" da se pojača globalna saradnja, podsticanjem razmene znanja i promovisanjem pravilne raspodele ljudskih i materijalnih resursa svim zemljama pogođenim virusom.

„Morali biste da idete veoma daleko unazad, čak do Kamenog doba, da biste našli vreme kad su poslednji put ljudi mogli u potpunosti da se zaštite od epidemije izolacijom", kaže on.

„Čak i u Srednjem veku, epidemije su se širile poput Crne smrti u 14. veku. Dakle, povratak na srednjevekovni sistem nas neće spasiti."

• ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
• MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
• DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
• KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više

Može li da se promeni priroda našeg društva?

Kakav god bio ishod naših izbora, Harari smatra da ćemo nastaviti da budemo „društvene životinje" i da se to neće promeniti.

Virus „zloupotrebljava najbolje u ljudskoj prirodi", a to je naš instinkt za saosećanjem i da budemo bliski s onima koji se razbole, kaže on.

„Virus to iskorišćava da bi nas zarazio. I sada moramo da se držimo ove socijalne izolacije i da budemo pametni i da delamo iz glave, a ne samo iz srca."

„Ali to nam, kao društvenim životinjama, veoma teško pada. Mislim da će, kada se kriza okonča, ljudi osećati još veću potrebu za društvenim vezivanjem. Mislim da suštinski on neće promeniti ljudsku prirodu."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk