Zmije i misterije: Šta gmizavci traže u jastučnici

Potraga za počiniocem koji je u februaru bacio 29 vrednih zmija se nastavlja, ali to je slučaj koji je uspeo da zbuni svakoga, izveštava Kris Stokel-Voker.

Migoljenje u jastučnici odmah je nagovestilo da tu nešto nije u redu.

Veče pre Dana zaljubljenih, vatrogasci u Sanderlendu, na severoistoku Engleske, zamoljeni su da se postaraju za neobičan incident.

• Misterija vrištećih učenica u Maleziji
• Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
• Dženi je u glavi stvorila 2.500 ličnosti da bi preživela očev teror

Lokacija je bila kanta za smeće iza njihove stanice, gde se u jastučnici ukrašenoj sa crtanim likom Bazom Lajtjirom krilo 13 kraljevskih pitona, svaki od njih dugačak između 60 i 120 centimetara.

Pozvano je Kraljevsko društvo za prevenciju svireposti prema životinjama (RSPCA) i službenik koji je stigao na scenu odneo je životinje kući da ih zagreje.

Narednog jutra, 14. februara, lokalni veterinar utvrdio je da su sve zmije u dobrom stanju sem jedne, koja je kasnije uginula.

U tom trenutku pozvan je inspektor RSPCA Trevor Voker. Iako radi u obližnjem Njukaslu, on je poreklom iz Jorkšira i trebalo je toga dana da poseti porodicu na selu.

Pošto su zmije morale da budu prebačene u specijalistički centar RSPCA za držanje životinja, sam se prijavio da ih prebaci u gepeku svog putničkog volvoa.

„Imali smo 12 vreća za zmije, sa po jednom u svakoj, složene u gepeku gde im je bilo lepo i toplo", kaže on.

„Nisam to pomenuo supruzi dok se nismo našli na pola puta. Mislim da joj se ne bi dopalo da je znala unapred."

Bezbedno odvezavši zmije, Voker se prepustio porodičnim obavezama. Međutim, sledećeg dana mu je stigla notifikacija - još jedna grupa zmija ostavljena je na potpuno istom mestu.

Ovaj put još jedan kraljevski piton i 15 kukuruznih zmija, ostavljeni u dve zalepljene i zakopčane roze jastučnice.

„Svaka normalna, pristojna osoba oseti mešavinu užasa i šoka", kaže Alek Vud iz Severoistočnog centra za spasavanje reptila, koji redovno raseljava reptile čiji vlasnici više ne mogu da ih drže kao kućne ljubimce.

„To je jedan svirep čin i niko od nas ne voli da vidi da se to radi životinji. To predstavlja ovaj hobi u lošem svetlu", dodaje on. „Veoma lošem svetlu."

Ova dva otkrića uzbudila su maštu lokalnih i nacionalnih medija.

„To je zaista neobična količina zmija", kaže Voker.

• Misterija bebe u kutiji
• Misterija ukradenog plavog dijamanta

„Uvek ćete imati povremeno neko bekstvo zmije iz njenog vivarijuma i pronaći ćete je narednog dana kako se izležava na suncu."

Ali ovo je bilo nešto drugo...

„Kad su u pitanju takve brojke, mora da se radilo o nekakvoj trgovini, možda nekakvoj prodavnici kućnih ljubimaca", dodaje on. „Mada, zašto bi prodavnica bacila te zmije koje su im prilično vredne i izvor su njihove zarade?"

Istraga RSPCA se nastavlja, a sve otežava to što nema snimaka sa CCTV kamera iz kraja. PETA, grupa za zaštitu životinja, ponudila je nagradu u iznosu od 2.500 funti za bilo kakvu informaciju koja bi dovela do hapšenja i osude onoga ko je ostavio zmije.

„Potrebno vam je uznemirujući i opasni nedostatak saosećanja da biste tek tako bacili toliko životinja", kaže direktorka PETA-e Elisa Alen.

Iako se procenjuje da se u čitavoj Velikoj Britaniji kao kućni ljubimci drže oko 400.000 zmija, držanje pitona i kukuruznih zmija nije jeftino.

RSPCA predlaže da se svaki od njih drži u odvojenom vivarijumu, dovoljno velikom da životinja može da se protegne čitavom dužinom, sa jednim krajem toplijim i svetlijim od drugog.

Prostor mora da bude dobro provetravan, ali i stepen vlažnosti mora pažljivo da se kontroliše da bi ličio na Zapadnu Afriku u slučaju pitona i suvu američku preriju ili šumu u slučaju kukuruznih zmija.

• Oči u oči sa smrtonosnim zmijama Konga
• Jezivi put tigrova kroz Evropu - bili su poklon, a trebalo je da postanu lek

„Mora biti mnogo novca koji odlazi na staranje o takvoj vrsti zmija, što za nas eliminiše poneku kuću koja ima vivarijum sa samo jednom zmijom", kaže Voker. „To je veoma neobično."

Ni specijalizovani držači zmija ne mogu da zamisle ko je mogao da bude vlasnik ovih reptila.

„Ukoliko je neko pokušao da se reši toliko velike kolekcije, ljudi bi znali za to, a prosto niko ništa nije čuo", kaže Alek Vud.

„Ukoliko razgovarate sa ljudima u ovdašnjoj reptilskoj zajednici, ukoliko razgovarate sa ljudima koji drže prodavnice i tome slično, saznaćete da u skorije vreme nema nikoga ko je želeo da se ratosilja velike kolekcije poput te."

On ističe da su neki od kraljevskih pitona bili jedinstveni primerci sa retkim bojama ili šarama, poznati kao „morfovi". Jedan je bio paukoliki morf - žuti sa veoma tankim crnim linijama.

„Oni su prilično skupi ili su makar to bili u prošlosti", kaže Vud.

To mu govori da se nije njihov vlasnik rešio zmija. Možda se desila nekakva tragedija, spekuliše on - iznenadni raskid u porodici, nekakva neočekivana bolest ili smrt, nakon čega je prijatelju ili rođaku ostala velika kolekcija a on nije imao predstavu kako da se stara o njoj ili kome da je proda?

„Ukoliko su se vaše životne okolnosti iznenada izmenile, možda niste imali neophodnog vremena da se rešite tako velike kolekcije normalnim putem", kaže on.

Kris Njumen iz Nacionalnog centra za dobrobit reptila (NCRV), sa sedištem u Tonbridžu, u Kentu, slaže se da je iznenadno pojavljivanje zmija iz vedra neba krajnje neobično.

Hobisti su veoma bliska zajednica, kaže on, tako da bi neko od njih zasigurno znao kome su pripadale te zmije.

A tu je još jedna stvar koja se ne uklapa, sa njegove tačke gledišta: „Obično ljudi koji drže kukuruzne zmije drže samo kukuruzne zmije, a ljudi koji drže kraljevske pitone drže samo kraljevske pitone."

Iz tih razloga, on sumnja na nekakvu muljavinu - nameran pokušaj da se ukalja ugled reptilske zajednice.

„Reptili su oduvek privlačili mnogo negativnog publiciteta kod grupa za zaštitu prava životinja i čovek prosto mora da se zamisli da li možda tu ima nečega", kaže on.

„Ukoliko ste želeli da privučete publicitet, onda bi bacanje zmija uspelo u tome."

Upitan ko bi želeo da uradi tako nešto, Njumen kaže da ne zna.

Ali Alek Vud kaže da su neki nervozni zbog učešća RSPCA-a u ovom slučaju, zbog njegovog istorijskog opiranja držanju svih egzotičnih kućnih ljubimaca.

Kad je početkom 2000-tih sastavljan Zakon o dobrobiti životinja, koji uređuje kako ljudi smeju da drže životinje u Velikoj Britaniji, postojala je kampanja da se zabrani držanje reptila. Nije bila uspešna, ali hobisti zmija to nisu zaboravili.

„Vrlo je lako postati paranoičan, ali ja se trudim da pokušam da razumem šta se dešava, kako su se ove stvari desile i šta ih to pokreće", kaže Njumen.

Portparol RSPCA rekao je da važi uvrežena zabluda među vlasnicima reptila da se ova organizacija protivi držanju zmija, ističući da je RSPCA objavio informacije o nezi radi pomoći vlasnicima kako najbolje da se staraju o životinjama.

U saopštenju se dalje kaže: „RSPCA je zabrinuta zbog trgovine i držanja reptila kao ljubimaca, a zadovoljavanje potreba nekih vrsta veoma je teško, ako ne i nemoguće, u običnom domaćinstvu…

Ima nekih vrsta, na primer, koje veoma narastu, kao što su mrežasti pitoni koji mogu da narastu i do devet metara u zatočeništvu; bilo bi veoma teško vlasnicima da obezbede kavez sa dovoljno mesta za ove životinje u tipičnom kućnom okruženju."

PETA i dalje insistira na tome da zmije pate u privatnom vlasništvu.

„Mnoge su izvučene iz prirodnog doma i poslate na put stotinama hiljada kilometara u jezivim uslovima, samo da bi bile nabijene u male akvarijume i kasnije bačene, kao što se tim životinjama često dešava", kažu iz ove organizacije.

Ona je nedavno pokrenula kampanju zahtevajući zakon koji će osigurati da zmije dobijaju dovoljno prostora da se u potpunosti istegnu.

Komentarišući sugestiju da je grupa za zaštitu prava životinja mogla da baci 29 pitona i kukuruznih zmija, portparol PETA-e je rekla: „Molim vas, shvatite, mi u PETA-i poštujemo i štitimo zmije. Tvrditi bilo šta drugo znači oklevetati nas."

U međuvremenu, istraga RSPCA je i dalje u toku.

„Uputili smo molbu svakome ko je primetio bilo šta te dve noći, naročito da li su bilo kakva vozila viđena u kraju", kaže Trevor Voker. Ima „nekoliko tragova" koje dobrotvorna organizacija sledi, ali nije voljna još o njima da govori.

Do sada, kaže Voker, policija nije zamoljena da pomogne.

„Kako i kada istraga bude nastavljena, ukoliko bude došlo do toga da moramo da pristupimo nekoj zgradi, imanju ili odomaćenoj oblasti, tad ćemo uključiti policiju i zamoliti ih za njihovu pomoć."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk