Milioni ljudi širom sveta napustili su kancelarije - njihove pažljivo organizovane radne stolove, fluorescentna svetla, šumeću foto kopir mašinu, tračarske aparate za vodu - nakon što su vlade naložile da zaposleni rade od kuće.
Ova mera pokušaj je da se zaustavi širenje novog korona virusa; smatra se da su radnici bezbedniji dok su izolovani u domovima, a da napuštanje krcatih kancelarija može da uspori širenje Kovida-19.
Zabrana rada u centralizovanim kancelarijama nije samo mera predostrožnosti - kancelarija su oduvek bile i još su udarna mesta za širenje virusa i bakterija.
Verovatno ste upoznati sa ovim ciklusom: svake sezone zavlada epidemija gripa. Jedna osoba doći će u kancelariju - kijajući, kašljući - i preneće koji god virus ima na svoje kolege. I ciklus će se nastaviti. Svake sezone, grip će krenuti da kruži. Znate šta ide posle toga.
Istraživači su pokazali da se grip, bacili, virusi i bakterije lako šire u kancelarijskom prostoru.
Krisi Hjuit, direktorka institucionalnog istraživanja i strateških inicijativa u Školi nauke i matematike u Severnoj Karolini, istražila je raznolikost i bujnost mikroba u kancelarijama.
„Ljudi provode veliki deo svakodnevnog života osuđeni na kancelariju u kojoj zajednički prostor i visoka interakcija sa zajedničkim površinama povećavaju količinu mikroba na površinama i u vazduhu", kaže ona.
Drugim rečima, mnoge od često dodirivanih oblasti u vašoj kancelariji mogu biti vektori širenja virusa. I što ih više kolega dodirne, to je veći rizik od kontaminacije.
Džonatan Sekston, istraživač sa Koledža za javno zdravlje na Univerzitetu u Arizoni, otkrio je da mesta kao što su frižideri, ručke fioka, slavine na lavaboima, vrata za izlaz na guranje i posude sa kafom obično sadrže najveću koncentraciju bacila.
I oni putuju brzo, prema studiji Američkog društva za mikrobiologiju. Istraživači su ostavili uzorak bezazlenog virusa na jednu jedinu kvaku ili sto u poslovnoj zgradi.
Prva oblast koja je bila kontaminirana bila je prostorija za pauzu za kafu, kaže istraživač studije Čarls Gerba, mikrobiolog sa Univerziteta u Arizoni. U roku od dva do četiri sata, virus je mogao da se nađe na 40 do 60 odsto zaposlenih, posetilaca i zajednički dodirivanih površina.
Loša higijena kancelarijskih radnika takođe može da pogorša ovu situaciju: jedna britanska studija iz 2019. godine pokazala je da je samo 61 odsto britanskih kancelarijskih radnika pralo ruke kako treba, toplom vodom i sapunom, nakon odlaska u toalet.
Prljavi prsti i stolovi su jedna stvar, ali najveći rizik po širenje virusa je ono što putuje vazduhom.
„Najveća opasnost ne potiče od poslovne zgrade već od bolesnih ljudi", kaže doktor Ali Kan, epidemiolog i profesor na Koledžu za javno zdravlje na Univerzitetu u Nebraski.
„Ukoliko je jedna osoba bolesna, on ili ona može da raširi bacile kašljanjem i kijanjem, dodirivanjem površina i bliskim kontaktom sa drugima. Čak i ako se drži samo svog radnog stola, bacili mogu da se rašire preko letećih kapljica koje padnu na bilo koju površinu i tako izazovu kontaminaciju."
Kruženje vazduha u kancelarijama takođe može da doprinese širenju virusa. Hjuit kaže da u unutrašnjim okruženjima, mikrobi kruže kroz vazduh i u ventilacionim sistemima.
„Održavanje sistema i filtracija imaju uticaj na to kako kontaminanti lebde vazduhom, tako da u zgradama koje nisu pravilno servisirane da bi se održala pravilna cirkulacija, filtracija, vlažnost i temperature mogu da doprinesu povećanju broja mikroorganizama koji se kreću kroz sisteme", kaže ona.
Ne prestajte da perete ruke
Kućne kancelarije u kojima većina nas trenutno radi mnogo su kontrolisanija okruženja, sa manje ljudi i manje dodirivanih površina, kaže Lisa Ekerli, licencirani stručnjak za ekološko zdravlje i zamenica predsednika Međunarodnog naučnog foruma o kućnoj higijeni.
Tu niste okruženi svim onim zajedničkim prostorima koje kolege pipkaju ili kojima izlažu svoje kapljice, niti morate da zazirete od toga da će njihova loša higijena doprineti širenju zaraze.
Međutim, ako izlazite negde napolje, i dalje možete da unesete virus u kuću dok radite na daljinu ukoliko niste oprezni.
„Virus ne može spontano da izraste u vašem domu. Njega mora da unese zaraženi čovek", kaže Kan.
To znači u kontaktu sa nekim ko je bolestan ili da je dodirnuo neku zaraženu površinu, potom je prenevši na vaše površine u kući. Čak i ako se virus nalazi na vašim rukama, morate nekako da ga unesete u telo da biste se razboleli.
Ne zaboravite, međutim, da virusi mogu da izrastu jedino u vašem telu, što znači da bacile morate da unesete u telo - često dodirivanjem lica - da biste se razboleli.
Ovo važi i za korona viruse, uključujući Kovid-19: čak i ako se virus nalazi na vašim rukama, morate nekako da ga unesete u sebe.
Zbog toga je jako važno da, bez obzira na to da li radite u zajedničkoj kancelariji ili od kuće, dezinfekcija postane vaš prioritet.
Naravno, u vašem rođenom domu biće manje visokofrekventno dodirivanih površina i neće biti kolega koji će ih pipkati. Ali ako bacili uđu u vaše okruženje, i dalje možete da se zarazite virusom.
Sa pozitivne strane gledano, jednom kad se budete vratili u zajednički kancelarijski prostor, nećete morati da brinete da će nova pandemija poteći sa vašeg radnog stola. Vrlo je malo verovatno da će sledeća pandemija krenuti iz neke kancelarije, kaže Kan, koji je i autor knjige Sledeća pandemija.
„Ne, sledeća pandemija neće poteći iz naših kancelarija. Ponovo će poteći iz divljine. Kancelarija i drugi prostori sa velikom gustinom populacije biće samo pogodni za širenje bolesti", kaže on.
Ipak, dobra je ideja - ne, sjajna je ideja - nastaviti prati ruke bez obzira na sve.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar