Štrajk glađu: Tomislav Nikolić, Boško Obradović, radnici i Gandi - ima li sličnosti

Štrajk glađu posebno je popularan u Srbiji - među poslanicima u Skupštini i pred izbore.

Od pomišljanja na štrajk opozicionih lidera 1990-tih, do dobro poznatog gladovanja uz molitvu bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, pa do poslednjeg štrajka opozicije i kontra-štrajka poslanika vlasti pred izbore 2020, političari se u Srbiji ovom metodom obilato koriste.

Štrajk glađu ipak nisu smislili moderni političari - već jedna umetnica u Velikoj Britaniji.

• Da li se u Srbiji žuri sa izborima u vreme korone
• Vučić: Izbori će biti održani 21. juna
• Zašto nastaju sukobi na opozicionom nebu Srbije - „narcizam malih razlika"

Aktivisti, radnici, političari ovu metodu više od 110 godina koriste da se izbore za svoja prava i zahteve.

Ili barem da pokušaju da dobiju ono što žele.

Ko trenutno štrajkuje glađu u Srbiji

• U štrajk je najpre stupio samostalni poslanik Miladin Ševarlić jer, kako je naveo, nije u mogućnosti da pokrene skupštinsku raspravu o povredama teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i nepoštovanju Rezolucije 1244 o Kosovu. On je u međuvremenu prekinuo štrajk
• Potom mu se pridružio lider opozicionog desničarskog pokreta Dveri Boško Obradović. Rekao je da štrajk neće prekinuti sve dok vlast ne pozove opoziciju za pregovarački sto
• Odmah za njima u štrajk glađu stupili su i poslanici vladajuće Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Sandra Božić, sa zahtevom da tužilaštvo reaguje i pokrene istragu protiv Boška Obradovića

Kada se prvi put javlja štrajk glađu

Gladovanje da bi se nešto postiglo prvi put je zabeleženo u drevnim indijskim spisima koji govore o bratu prognanog kralja Rame. On je odbijao da jede kako bi nagovorio vlasti da mu vrate brata.

Ova ideja postojala je u Irskoj pre prihvatanja hrišćanstva, a bila je i pravno dozvoljena. Ako je čovek osećao da zbog vas trpi nepravdu i zbog toga je gladovao do smrti na vašem pragu, morali biste da platite njegove dugove.

Marion Volas-Danlop prva je u modernoj istoriji započela štrajk glađu 1909. godine.

Ona je zbog borbe za pravo glasa žena uhapšena u Velikoj Britaniji kada je u Domu lordova citirala Veliku povelju slobode, engleski ustavni dokument iz 1215. kojim je ograničena moć engleskih kraljeva.

Iz zatvora je puštena nakon što je 91 sat odbijala da jede.

Volas-Danlop je bila aktivna članica Ženske socijalne i političke unije, a prvi put je uhapšena 1908. zbog opstrukcije britanskog parlamenta, a zatim i zbog predvođenja grupe žena u maršu.

Veruje se da je puno uradila da žene dobiju pravo glasa u Velikoj Britaniji 1918.

• Država koja nema žene u parlamentu
• Gandi, Luter King i Mendela: Koliko je efikasna građanska neposlušnost
• Uklonjena statua „rasiste Gandija"

Odakle joj ideja za radikalni čin odbijanja hrane - nije poznato.

Jedan od najpoznatijih ljudi koji su štrajkovali glađu i pionir ovog postupka u modernom svetu svakako je bio Mahatma Gandi.

On je nekoliko puta štrajkovao glađu, da bi poručio svetu kako je protiv britanske kolonijalne vlasti u Indiji.

Odbijanje hrane počeli su da koriste i radnici kako bi izborili svoja prava.

Prvi među njima bio je Sezar Džavez, predsednik sindikata iz Amerike, poreklom iz Meksika, koji je gladovao 25 dana 1968. godihne da bi izborio više zarade za poljoprivrednike.

Prvi masovniji štrajk glađu sprovelo je deset republikanaca u zatvoru u Severnoj Irskoj 1981. Oni su tražili da dobiju status političkih zatvorenika.

Među poznatim ličnostima savremenog doba, tu je i Mia Farou, glumica koja je 2009. godine štrajkovala glađu zbog konflikta u Darfuru.

Koliko čovek može da izdrži bez hrane

Ukoliko piju vodu, ali ne jedu hranu - ljudi mogu da izdrže i do 60 dana. Bez vode, mogli bi da umru u roku od osam do deset dana. Dehidrirali bi, a telo bi prestalo da funkcioniše.

Jednom kada se glukoza, koja se koristi za proizvodnju energije, potroši - za tri do pet dana - telo počinje da troši masne zalihe.

Jednom kada se zalihe masti isprazne, telo počinje da troši mišiće i vitalne organe, poput jetre i srca.

Ovaj proces se razlikuje od čoveka do čoveka, ali se veruje da oni koji imaju više zaliha masti u telu, mogu duže da izdrže.

Ako oni koji gladuju uzimaju vodu, vitamine i so - to im može pomoći da izdrže duže.

*Izvor: Keti Kaubrau iz Britanskog udruženja nutricionista

Politika u Srbiji: Gladovanje za izbore uz molitvu

U novembru 1996. godine, Zoran Đinđić je u znak protesta zbog nepriznavanja rezultata lokalnih izbora najavio da će poslanici koalicije Zajedno u Skupštini Srbije štrajkovati glađu.

Ipak, Vuk Drašković je 2011. godine izjavio da nije bilo štrajka, jer je te iste noći 1996, uspeo da ubedi Đinđića da je bolje ići na svakodnevne proteste.

I Dragoljub Mićunović je 2000. godine potvrdio da nije bilo štrajka glađu.

Za ovu ideju saznalo se upravo 2011. godine, kada je Tomislav Nikolić odlučio da gladuje zahtevajući raspisivanje izbora u Srbiji.

Najava neodržanog štrajka glađu koalicije Zajedno tada je davan kao primer da su i demokrate nekada koristile ovaj čin.

Nikolić je ovaj potez nazvao „ličnim i hrišćanskim činom", a za vreme protesta posetio ga je i partijarh Irinej, koji je ga je, navodno, ubedio da prekine štrajk žeđu.

Pre Nikolića, najpoznatiji štrajk glađu jednog političara iz Srbije bio je onaj Vojislava Šešelja 2006. godine.

On je tada odbijao da uzima hranu kako bi ubedio sud za ratne zločine u Hagu da može da se brani sam.

Štrajk za plate i prava

Gotovo da ne postoji velika fabrika u Srbiji u kojoj nije bilo radničkog štrajka glađu - najčešće zbog neisplaćenih zarada ili poboljšanja nekih radničkih prava.

Na listi fabrika i preduzeća su paraćinska Staklara, Goša iz Smederevske Palanke, kragujevački Vodovod, Gumoplastika, Godomin…

Štrajkovala su i vojna lica koja su izvršitelji izbacili na ulicu iz privremenog, a višegodišnjeg smeštaja u beogradskom hotelu Bristol.

Tokom 2019. zabeleženo je da je Maja Pavlović, direktorka novosadskog Kanala 9, nekoliko puta štrajkovala glađz. Ona je tražila da se donesu presude u postupcima koji bi omogućili rad njene televizije.

Jednom prilikom je Pavlović primila premijerka Ana Brnabić, koja je kasnije izjavila: „Apsolutno ne podržavam štrajk glađu, mislim da je to jedna vrsta ozbiljne ucene".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se nabbcnasrpskom@bbc.co.uk