Da li ste znali da se u Krunskoj ulici u Beogradu, u vili na broju 51 nalazi jedan njujorški krevet?
I to ne običan, već krevet iz sobe 3327 hotela Njujorker, u kojoj je Nikola Tesla proveo deset poslednjih godina života.
Hoće li zaostavština Nikole Tesle, koja se od 1952. nalazi u Genčićevoj vili na Vračaru dobiti novu adresu - zgradu nekadašnje glavne železničke stanice u Beogradu - za sada su samo medijska nagađanja.
Da bi to moglo da se dogodi, za Novosti je najavio direktor Direkcije za imovinu Jovan Vorkapić.
U muzeju za BBC na srpskom kažu da nema zvanične odluke da je doneta odluka o preseljenju muzeja.
BBC na srpskom je informaciju pokušao da potvrdi u Direkciji, ali odgovor nije stigao.
Ukoliko nagađanja postanu stvarnost - u muzeju na novoj adresi mogli bi da budu izloženi još neki naučni radovi, ali i lični predmeti i dokumenta slavnog naučnika - pošto bi za postavku moglo da bude više prostora nego trenutno.
Jedan deo Tesline zaostavštine izložen je u muzeju koji godišnje poseti oko 170.000 ljudi, ali je veći deo predmeta koji su ostali za naučnikom - u depoima muzeja.
Tesline stvari prenete su iz Njujorka početkom 1950-ih za Beograd, a u muzeju na sadašnjoj adresi nalaze se od 1952.
Na policama u podrumu Genčićeve vile je i frižider iz Tesline hotelske sobe, ali i obilje dokumenata, Teslinih ličnih stvari i garderobe.
„Čuvamo i Tesline svilene košulje, odela, 75 kravata, više od 40 pari rukavica", kaže za BBC na srpskom kustoskinja Ivana Zorić.
Muzejski predmeti se konzerviraju i s vremena na vreme ih stručni tim kustosa i konzervatora pregleda i vodi računa da uslovi u kojima se čuvaju budu adekavatni. U muzejskoj laboratoriji obavljaju se odgovarajući tretmani na papirnoj građi.
U muzeju se čuva više od 160.000 originalnih dokumenata, 2.000 knjiga i časopisa, kao i više od 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata i 1.500 fotografija i staklenih fotoploča, te više od hiljadu planova i crteža.
„Imamo veliku zbirku Teslinih predmeta - počev od pribora za brijanje, naočara, preko sanduka u kojima je dopremljena Teslina zaostavština, pa do krupnih predmeta - poput frižidera i kreveta koji su se nalazili u njegovoj hotelskoj sobi.
„Osim ličnih predmeta, u muzeju se čuva mala zbirka umetničkih predmeta iz Tesline zaostavštine, predmeti iz Memorijalne zbirke, kao i tehnički predmeti iz oblasti kojima se bavio tokom života."
Zbog veličine izlagačkog prostora u muzeju, posetici mogu da vide mali deo predmeta koje je Tesla koristio i na kojima je radio.
Zorić kaže da, i da je prostor veći, ne bi bili izloženi svi predmeti iz Tesline zaostavštine.
„Predmeta je mnogo, pa je teško sve prikazati. Ljudi vole da sliku o nekom steknu i na osnovu njegovih ličnih predmeta. Zato smo izložili jedno Teslino odelo, šešir, cipele, neki od predmeta iz njegovih laboratorija, kao i pribor za pisanje.
„Izloženo je nekoliko pari rukavica - kako bi se videlo da Tesla nije nosio samo bele, kako se misli", kaže Zorić.
Na muzejskoj postavci izloženi su originali njegovih predmeta, ali i verodostojne kopije dokumenata.
„Praksa većine muzeja je da ne izlažu originale dokumenata. Zahvaljujući stručnjacima za konzervaciju, napravili smo verne kopije", navodi Zorić.
„Kopije su izložene kod nas, a i šaljemo ih na putujuće izložbe po svetu", dodaje Zorić.
Osim dokumenata, u muzeju su izložene i replike radnih modela, napravljene na osnovu originala.
„S obzirom na to da je Teslin muzej bio prvi tehnički muzej u Jugoslaviji kada je osnovan, ozbiljan tim naučnika radio je na tome da osmisli postavku, kako bi se napravile replike izuma".
„Rađene su na osnovu originalnih crteža i fotografija Teslinih patentnih prijava i skica koje postoje u okviru njegove zaostavštine."
Zbog specifične tehnike i vremena kada su nastali, bilo bi i rizičo koristiti originale kao radne modele, jer bi došlo do oštećenja usled dugotrajnog korišćenja.
Originali dokumenata i radni modeli čuvaju se u depoima, u strogo kontrolisanim uslovima.
„Predmete čuvamo u stabilnim mikro klimatskim uslovima, da nema mnogo oscilacija u temperaturi i vlažnosti vazduha. Bitno je pre svega da depoi budu bezbedni i suvi - zaštićeni od mogućnosti poplave, požara, bilo kakvih zagađenja.
Sva originalna gardroba i lični Teslini predmeti nose njegove inicijale.
Kako bi bila bezbedna, cela Teslina arhivska građa čuva se u metalnim, protivpožarnim ormarima, a predmeti su spakovani u bezkiselinske papire i kartone.
Svi predmeti manjih dimenzija spakovani su u kutije i omote napravljene od odgovarajućih materijala.
Sitniji predmeti spakovani su u protivpožarne ormane, a krupniji - poput kovdžega, frižidera, kreveta - smešteni su na police u depoima.
Sva zaostavština Nikole Tesle stigla je 1951. godine u Beograd iz Njujorka u drvenim kovčezima, koferima, metalnim sanducima i bačvama. To je danas u arhivi muzeja, a svaki predmet ima inventarski broj i vodi se kao kulturno dobro.
U Beograd je na jesen 1951. godine stiglo ukupno 60 paketa s Teslinim stvarima.
Posle smrti Nikole Tesle januara 1943. godine sva njegova zaostavština je odlukom američkih vlasti pripala njegovom sestriću Savi Kosanoviću. Sava je u to vreme bio član Vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu u Njujorku.
Celokupna inovina Nikole Tesle je posle njegove smrti iz hotela Njujorker, preneta u Magacine i skladišta Menhetna, u kome je Tesla držao neke od stvari za života.
Predmeti su stigli u njima. Bili su smešteni u skladištu koje je Tesla koristio u Njujorku i kada je Sava Kosanović, njegov sestrić i naslednik, prenosio zaostavštinu.
U zgradu u kojoj se danas nalaze, preneti su 1952. godine, kada je osnovan i muzej, rešenjem koje je potpisao predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito.
Otvoren je za posetioce tri godine kasnije - 20. oktobra 1955. i ujedno je bio prvi tehnički muzej u Jugoslaviji.
Arhiva Nikole Tesle, koja se nalazi u muzeju, upisana je u Uneskoregistar svetske kulturne baštine oktobra 2003.
Osim klasične arhive, postoji i digitalna u kojoj se nalaze sva Teslina dokumenta.
„Jedan od načina zaštite dobara je ditigalizacija. Ono što je najinteresantnije ljudima koji se bave Teslinim naučnim radom, su njegove beleške, proračuni, planovi i crteži, laboratorijske beleške - i sve to je sada dostupno u digitalnoj formi", kaže Zorić.
Depoi sa arhivom su zaključani, ali se digitalnoj verziji može pristupiti ako kontaktirate zaposlene u muzeju.
Na uglu Krunsek ulice i Prote Mateje 1929. godine sazidana je raskošna vila, visokih plafona i arhitekture u duhu neorenesanse i neoklasicizma.
Bila je to porodična kuća Đorđa Genčića, jednog od učesnika Majskog prevrata 1903.
Genčić je bio bogati industrijalac, vlasnik rudnika, dopisnik stranih listova, jedan od prvaka liberalne stranke, uticajni političar, bliski prijatelj kralja Milana Obrenovića i ministar u vladama kralja Aleksandra Obrenovića i kralja Petra Prvog Karađorđeviča.
Genčić se iz politike povukao posle Prvog svetskog rata - Velikog rata - kako su ga tada zvali.
U vili je živeo nepunih deset godina.
Preminuo je 1938, a svu imovinu zaveštao je državi.
Posle njegove smrti, u vili su bili smešteni Institut italijanske kulture, Sveslovenski komitet, Akademski savet FNRJ i konačno - Muzej Nikole Tesle.
Ovaj niz bi uskoro mogao da bude nastavljen, ako imovina Nikole Tesle stvarno dobije novu adresu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar