U jeku pandemije Kovida-19 u Srbiji su usvojeni novi propisi o imunizaciji i zaštiti od zaraznih bolesti. koji su pokrenuli novi talas rasprava i otpora prema obaveznoj, ili „prisilnoj" vakcinaciji, kako je nazivaju protivnici.
Novi Pravilnik o imunizaciji i dopuna Zakona o zaštiti stanovništva protiv zaraznih bolesti donosi obaveznu i besplatnu vakcinu protiv gripa za starije od 65 godina.
Vakcina protiv varičele biće obavezna za neke kategorije ljudi u posebnom riziku i one koji nisu prethodno stekli imunitet - mada to ne znači da su svi oni obavezni da ih prime, kažu nadležni.
Istovremeno, najniži iznos novčane kazne za kršenje propisa o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti povećan je sa 30.000 na 50.000 dinara.
Nepoverenje u zdravstveni sistem i imunizaciju su u porastu u Srbiji jer izostaje kampanja i jasna komunikacija zdravstvenih institucija i lekara koja bi javnosti pojasnila zašto su vakcine važne i šta ove promene znače, kažu stručnjaci.
U čemu se razlikuju novi propisi od starih i preti li roditeljima oduzimanje dece ako ih ne vakcinišu, kako pojedini strahuju?
Preti li starijima od 65 prekršajna kazna ako ne prime vakcinu protiv gripa?
BBC je zatražio odgovore na ova i druga pitanja od nadležnih institucija i stručnjaka iz oblasti zdravlja i prava.
Šta je novo u novom Pravilniku o imunizaciji
Novina u Pravilniku, koji će važiti od 2021. do 2023. godine, je povećana dostupnost pojedinih vakcina, kažu za BBC iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut".
„To znači da su proširene određene kategorije stanovništva za koje će biti obezbeđene besplatne vakcine", objašnjavaju iz Batuta.
U pitanju su grupe koje su ili pod povećanim rizikom za nastanak infekcije, kao što su stariji ljudi i trudnice, ili imaju veću verovatnoću od komplikacija infekcije zbog hronične bolesti, imunodeficijentnog stanja ili primene imunosupresivne terapije.
Novi pravilnik se ne odnosi se na vakcine protiv virusa korona, koja još uvek nije ni proizvedena, već na cepiva iz kalendara obavezne vakcinacije, rečeno je Politici u Ministarstvu zdravlja.
Ministarstvo je za taj list demantovalo spekulacije o tome da će stanovnici Srbije biti primorani da ih dobiju.
Upoređivanjem starog i novog pravilnika, vidi se da drastičnih promena i proširivanja u svim ostalim kategorijama nema mnogo - i do sada su za većinu ovih grupa pod posebnim rizikom važili isti propisi.
Pažnju javnosti je privukla obavezna vakcinacija protiv gripa za ljude starije od 65 godina - to je i jedina izmena u novom Pravilniku kada je imunizacija protiv gripa u pitanju, navode iz Instituta.
Ovo nije prvi put da je vakcina protiv sezonskog gripa obavezna za starije od 65 - ista situacija je bila i u periodu od 2006. do 2017. To ne znači da će svi stariji od 65 godina morati da idu na vakcinaciju protiv gripa, prenosi dnevnik Politika.
I za trudnice je propisana obavezna imunizacija protiv gripa, ali ni to nije nikakva novina kao što je predstavljeno na pojedinim portalima i stranicama na društvenim mrežama.
Isto je propisano i Pravilnikom koji je na snazi, a trudnice spadaju u rizičnu kategoriju već punih deset godina u Srbiji na osnovu preporuke koja je proistekla iz pandemije gripa 2009, navode iz Batuta.
Ni za zdravstvene radnike nije bilo promena, a kako ističu iz Batuta, „značaj njihove vakcinacije je i u tome što se na taj način štite pacijenti koji su smešteni na odeljenjima visokog rizika u sezoni infekcije virusom gripa".
Zašto je Pravilnik donet sada?
Iz Batuta kažu da je Pravilnik donet ranije kako bi se na vreme obezbedila dovoljna količina vakcina.
Napominju da su količine navedene u novom Pravilniku „promenljiva kategorija", odnosno da se radi o proceni potreba i da „postoji mogućnost njihove revizije ukoliko se za tim ukaže potreba".
U ovoj sezoni 2019/2020, nabavljeno je i utrošeno oko 300.000 doza vakcine protiv gripa što je na nivou pandemijske 2009. godine, kažu iz Instituta.
Za narednu sezonu, 2020/2021, planirano je oko 380.000 doza.
Prema ovim brojkama, ne može se zaključiti da će država primoravati više od milion i po penzionera i desetine hiljada trudnica i hroničnih bolesnika da se vakcinišu protiv gripa i drugih bolesti ili da u suprotnom plate kazne.
„Pre svega, mnoge zemlje imaju obaveznu vakcinaciju kao i Srbija", za BBC objašnjava imunolog Srđa Janković.
Iako u nekim zemljama imunizacija nije formalno obavezna, „uobičajeno da se preporuke lekara poštuju isto koliko i obaveze, pa je obuhvat vakcinacijom po pravilu vrlo visok", kaže Janković.
Zemlje Evropske unije većinom postižu visoku stopu imunizacije, pokazuju i podaci Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, a svaka država propisuje svoj kalendar vakcinacije.
Deca se štite protiv 11 zaraznih i opasnih bolesti, a to su tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečija paraliza, male boginje, rubele, zauške, virusni hepatitis B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B i streptokokom pneumonije.
U Srbiji su vakcine besplatne i dobijaju se u Domu zdravlja, dok u nekim državama nisu sve pokrivene zdravstvenim osiguranjem pa ih roditelji plaćaju.
Iako se propisi razlikuju od zemlje do zemlje, „malo gde odluku roditelja da detetu uskrati vakcinaciju ne prate baš nikakve pravne ili društvene posledice", objašnjava Janković.
Od dodaje i da čak i tamo gde zakonska obaveza ne postoji, dete koje nije uredno vakcinisano - osim usled medicinskih kontraindikacija - nije moguće upisati u državni vrtić ili školu, a u mnogim zemljama ne može se ostvariti ni pravo na roditeljski dodatak i druge beneficije.
U nekim zemljama troškovi lečenja za bolest koja se mogla sprečiti vakcinacijom idu na lični teret, navode iz Instituta Batut.
Zakonska obaveza je samo jedan od mnogih načina na koji se postiže zadovoljavajući obuhvat stanovništva vakcinacijom, govori Janković.
Naučna saznanja na kojima se baziraju stručne preporuke o vakcinaciji, iza kojih stoji međunarodna naučna zajednica, ne zavise od toga na koje se sve načine postiže zadovoljavajući obuhvat stanovništva vakcinacijom, dodaje on.
U Srbiji se kroz obaveznu vakcinaciju već dugo postižu odgovarajući rezultati, a ukidanje obaveze u ovom trenutku bi „bez ikakve sumnje imalo štetne, pa i pogubne posledice po obuhvat", ocenjuje Janković.
Kako je u drugim zemljama
Sprečavanje vakcinacije deteta u Srbiji je prekršaj, prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Obavezna vakcinacija dece nije novost - ono što se tokom godina menja jeste visina propisane kazne, a po najnovijoj izmeni ona će iznositi od 50.000 do 150.000 dinara.
Roditelj je po Ustavu dužan da brine o zdravlju i bezbednosti deteta, kaže Mirjana Nikolić, generalna sekretarka Udruženja sudija prekršajnih sudova Srbije.
„To nije ni država ni centar za socijalni rad, već isključivo roditelj", rekla je Nikolić za BBC na srpskom.
Zato i ne treba zanemariti mišljenje roditelja, bilo da su laici ili ne, već struka treba da ozbiljno razgovara sa njima, dodaje ona.
Sud u Srbiji ne može da naloži vakcinisanje dece, ističe Nikolić, već samo da utvrdi činjenice - da li je dete vakcinisano prema kalendaru ili ne, iz kojih razloga, a zatim i da uđe u odmeravanje sankcija.
Sud može da donese oslobađajuću presudu, opomenu, i u krajnjem slučaju novčanu kaznu.
Oduzimanje dece zbog odbijanja vakcinacije nije moguće, „ni po porodičnom zakonu nema elemenata za to", za BBC kaže Marina Mijatović, direktorka Pravnog skenera, organizacije koja se bavi medicinskim pravom.
„To se u Srbiji, po mom saznanju, nije desilo", kaže i Mirjana Nikolić.
Pravnici sa kojima je BBC razgovarao i prošle godine su saglasni da odluka roditelja da ne vakcinišu decu ne može proizvoljno da se smatra zanemarivanjem i da bi svaki slučaj morao da se pojedinačno analizira.
Kada se roditelji ne jave na redovnu imunizaciju u Domu zdravlja, nadležni lekar, ukoliko je potrebno, prijavljuje inspekciji, ali može i da odloži ili oslobodi dete od vakcinacije ukoliko postoje medicinski opravdani razlozi.
Sanitarna inspekcija utvrđuje činjenice i zatim može da prekršajnom sudu podnese zahtev za pokretanje postupka.
Sudije odmeravaju kazne u skladu sa primanjima, mogućnosti izvršenja i ranijih prekršaja, kaže Nikolić.
„Poenta ovih sankcija nije da se roditelji ekonomski upropaste, već da shvate izvesnost kažnjavanja", te da sudije donose odluke u najboljem interesu deteta i društva, kaže.
Kada su uvedene novčane kazne, u početku su bile simbolične, kaže Mijatović.
Sudijama u praksi nije bilo prijatno da kažnjavaju roditelje u tim situacijama.
Ukoliko roditelj odbije da plati kaznu, ona može da se konvertuje u zatvorsku, dodaje ona.
Prema dostupnim podacima ovakvih slučajeva nema, uz izuzetak iz 2017. kada je majka odbijala da plati kaznu i nije dolazila na ročišta.
„Bitno je da nemamo povratnike. Ni u jednom od tih predmeta se nije desilo da se neko vrati sa istim prekršajem, odnosno da zdravstvena inspekcija protiv istog okrivljenog podnese zahtev", kaže Nikolić.
Tokom 2018. i početkom 2019. godine, 119 roditelja koji nisu vakcinisali decu proglašeno je krivim pred Prekršajnim sudom u Beogradu, objavio je Tanjug.
Od toga je u 75 slučajeva izrečena opomena, a u 44 novčane kazne.
Obavezne vakcine i Ustav - sukob propisa
(Ne)poverenje u zdravstvo - sistemski problem
Kako je sumnja u ispravnost vakcina proteklih decenija počela da raste, sve manje dece ih je primalo, pa je 2017. izbila epidemija malih boginja - za koje se smatralo da su u nekim zemljama Evrope iskorenjene.
Mirjana Nikolić smatra da je najvažnija izgradnja poverenja u zdravstveni sistem, na osnovu činjenica i boljom komunikacijom - uz objašnjavanje mogućih nuspojava roditeljima.
„Nije poenta u sankcijama, mi ne možemo njima da rešimo ovaj problem", kaže.
Odgovori na brojna pitanja i dileme koje roditelji imaju postoje, kaže imunolog Janković i dodaje da ih je najbolje potražiti od izabranog pedijatra, a po potrebi imunologa ili lekara odgovarajućih specijalnosti.
Najveći strah budi neosnovano dovođenje vakcinacije u vezu sa poremećajima iz spektra autizma, kaže Janković.
„Veoma su rasprostranjena i pogrešna tumačenja sastava vakcine, gde se neretko pominju teški metali i drugi 'toksini', ali izvan konteksta u kome se može sagledati da nijedan sastojak vakcina nije toksičan u obliku i dozi u kojima se u vakcinama nalazi", objašnjava on.
Zato strategija, pre svega medijska, mora da bude potpuno drugačija, ocenjuje i Marina Mijatović.
Ona kaže da u Srbiji godinama imamo problem sa zaraznim bolestima, koji se ne shvatamo ozbiljno jer ga niko adekvatno ne objašnjava.
„Kao što kažu, nama sve to deluje 'smešno'", kaže Mijatović.
Represivna politika nije dobra jer kod nekih ljudi, kojima nije objašnjeno da je imunizacija važna i da nije opasna, izaziva bes i ljutnju, dodaje ona.
Neki smatraju da su primorani na vakcinaciju ne zbog dobrobiti deteta i društva, već da bi im, ukoliko je odbiju, bio uzet novac putem kazni.
„Bilo bi bolje da postoji više emisija na TV sa nacionalnom frekvencijom, zatim informativni flajeri, posteri i druge mere preko kojih bi ljudi shvatili zašto je vakcinacija dobra za njih ili njihovu decu i roditelje - umesto temperature i mogućih komplikacija od zaraznih bolesti", objašnjava Mijatović.
Ona smatra da Srbija ima dovoljno novca za zdravstvo, ali se on ne usmerava dobro.
Činjenica da je iz budžeta Republičkog fonda za zdrastveno osiguranje prebačeno 1,7 milijardi dinara Putevima Srbije krajem 2019. to i pokazuje, kaže ona.
U Srbiji je prva žrtva morbila posle čak 20 godina bio tridesetogodišnji muškarac - umro je usled komplikacija u decembru 2017. Nije bio vakcinisan.
Ova zarazna bolest je u Srbiji te i sledeće godine odnela 15 života, od više od 6.500 obolelih, a to je je bila posledica pada obuhvata MMR vakcinacijom u godinama koje su joj prethodile a koje je obeležilo odbijanje roditelja da vakcinišu svoju decu, kažu iz Batuta.
U prva tri meseca 2019. godine broj zaraženih je 300 odsto veći nego u istom periodu 2018.
Potrebno je da 95 odsto dece bude vakcinsano protiv malih boginja kako bi se smatralo da postoji kolektivni imunitet i da osobe koje zbog drugih zdravstvenih problema ne smeju da prime vakcine nisu u riziku od zaraze.
Među ovakvim slučajevima je bila dvogodišnja devojčica iz Srbije koja zbog autoimune bolesti nije mogla da primi MMR vakcinu.
Bila je treće dete koje je za vreme epidemije malih boginja 2018. u Srbiji izgubilo život.
Zahvaljujući dopunskoj vakcinaciji i većem odazivu roditelja koji je usledio, epidemija je suzbijena.
Ali ako bi se obaveza ukinula, morali bismo da očekujemo pad obuhvata stanovništva vakcinacijom.
„A time i potencijalni povratak nekih od najopasnijih zaraznih bolesti u istoriji", kaže imunolog Janković.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Ja
Treba obavezna vakcinacija kod nas jer smo takvi po mentalitetu. Ali treba i da se na ko je birao vakcinu i ko za njen kvalitet garantuje.
Ukoliko je vakcinacija obavezna, kako mogu roditelji biti odgovorni u slucaju komplikacija ? Odgovoran je onaj ko je vakcinu birao, narucio, naredio da bude obavezna.
Poverenje
jova limanac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar