Beograd i Priština: Koliko je ukupno pregovora o Kosovu

Krajem 2018. godine, stvari su bile jednostavne - evropska diplomatkinja Federika Mogerini dovodila je srpskog i kosovskog predsednika za pregovarački sto gde su učestvovali u „Briselskim pregovorima".

Od tada do danas, Mogerini više nije u institucijama Evropske unije, na putu dijalogu stajale su najpre takse, pa odluka o reciprocitetu Kosova na robu iz Srbije, kampanja Beograda za povlačenje priznanja Kosova, izbori i promene tri vlade u Prištini, virus korona.

Jedino su Aleksandar Vučić i Hašim Tači ostali na svojim pozicijama.

U „igru" su se oko nastavka pregovora uključili novi, brojni igrači - specijalni izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel, evropski izaslanik Miroslav Lajčak, pa i francuski predsednik Emanuel Makron.

• Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
• Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo
• Tači: „Ako se nešto desi u pregovorima sa Srbijom, desiće se ove godine“
• Šta je promenio Berlinski samit

Prvi znaci jenjavanja pandemije virusa korona označili su i intenziviranje razgovora o procesima koji ponekad ne deluju koordinirano.

Diplomatija Miroslava Lajčaka

U svojevrsnoj trci Evropljana i Amerikanaca, prvi će u region doći Miroslav Lajčak.

Slovački diplomata imenovan je 3. aprila za specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana.

Lajčakov plan bio je da u ponedeljak, 15. juna, doputuje na nekoliko dana u Prištinu, da bi potom u Beograd stigao sedam dana kasnije - samo dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji.

Ipak, već u startu naišao je na teškoće.

Let za Tiranu, posle kojeg je planirao da automobilom dođe do Kosova, nije poleteo iz Švajcarske.

Dan kasnije, Lajčak je krenuo ka Balkanu i to uz zahvalnicu švajcarskoj vojsci čijim avionom se uputio na zadatak.

https://twitter.com/MiroslavLajcak/status/1272788267373559808

Ni na prvom odredištu neće ga dočekati jednostavna situacija - kosovski predsednik Hašim Tači najavio je da se možda i neće sastati sa Lajčakom, iznoseći sumnje u njegovu objektivnost i evropski pristup pregovorima.

Pregovori Ričarda Grenela

Dok je Miroslav Lajčak bezuspešno pokušavao da poleti ka Prištini, na Tviter profilu američkog pregovarača Ričarda Grenela osvanula je pozivnica za sastanak Srbije i Kosova već 27. juna.

Sve to prati i Grenelovo upozorenje da se stvari vraćaju na „status kvo" ako neka od strana ne bude zadovoljna razgovorima, ali i objašnjenje da će glavna tema razgovora biti ekonomija.

https://twitter.com/RichardGrenell/status/1272566747183280129

Svoju radost zbog poziva koji je dobio, na Tviteru je podelio kosovski predsednik Hašim Tači.

Poručio je da je uloga SAD u prosperitetnoj budućnosti Kosova uvek bila odlučujuća.

https://twitter.com/HashimThaciRKS/status/1272569239291990016

Srpski predsednik Grenelu nije odgovorio ni na ličnom, a ni na predsedničkom nalogu na Tviteru.

Šest dana pre izbora na kojima predvodi svoju Srpsku naprednu stranku, Vučić je posetio Čačak i prisustvovao otvaranju Naučno-tehnološkog parka, ali je deo obraćanja javnosti iskoristio i da negira da će Srbija u Vašingtonu priznati Kosovo.

„Na to da Srbija priznaje Kosovo uoči Vidovdana sramota me je da odgovorim - sramota me je, jer to govori više o njima.

To nikada neće biti tema, to govori o tome šta su drugi činili", rekao je Vučić osvrćući se na činjenicu da se sastanak održava dan uoči Vidovdana.

Neće ovo biti prvi susret dvojice predsednika u Beloj kući.

Neposredno pred izbijanje krize oko virusa korona, Vučić i Tači boravili su u Vašingtonu i 2. marta.

Srpski predsednik tada je susret opisao kao „uobičajen", dok je njegov kosovski kolega na konferenciji za medije rekao da je zadovoljan jer je Amerika preuzela u svoje ruke dijalog o Kosovu i da je za njegov završetak postavila kratak rok.

https://www.instagram.com/p/B9QXzEWpak3/

Pre nego što je za sto doveo predsednike, Ričard Grenel je na nižim diplomatskim nivoima dogovorio dva sporazuma Beograda i Prištine.

Pisma o namerama potpisana su o uspostavljanju avio linije između dva grada, kao i obnovi železničkog saobraćaja i izgradnji autoputa.

Samit u Parizu Emanuela Makrona

Uz čestitke za izbor Avdulaha Hotija za premijera Kosova, francuski predsednik Emanuel Makron poslao je i pozivnicu.

Samit u Parizu događaj je iza koga bi stajale Francuska i Nemačka, a održao bi se po daljem smirivanju epidemije virusa korona.

Identičnu pozivnicu u februaru je dobio i tadašnji kosovski premijer Aljbin Kurti, ali nije imao prilike da na nju odgovori.

Njegov mandat potrajao je samo pedeset dana, a pandemija je uticala da se o sastanku i ne razmišlja.

Pre tačno godinu dana, ovakav samit već je otkazan - za 1. jul 2019. godine bilo je planirano da se u francuskoj prestonici sastanu delegacije Srbije i Kosova, uz prisustvo francuskih, nemačkih i evropskih zvaničnika.

Samit je otkazan desetak dana pre održavanja jer za njega nije bilo uslova - takse Kosova na robu iz Srbije i kampanja Beograda za povlačenje priznanja Kosova bile su prevelike prepreke.

Skup je trebalo da bude nastavak razgovora započetih krajem aprila 2019. godine u Berlinu, na skupu istih organizatora.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk