U Srbiji se danas održavaju parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, prvi u Evropi otkako je svet zahvatila epidemija virusa korona.
Biračka mesta, njih 8.433, otvorena su u sedam ujutru, a biće zatvorena u 20 časova, kada se završava i izborna tišina.
Nešto više od 6.5 miliona birača ima priliku da glasa za 250 poslanika Narodne skupštine čiji mandat traje četiri godine.
Na listiću je ukupno 21 partija i koalicija. Blok opozicionih partija predvođenih Savezom za Srbiju bojkotuje izborni proces.
U februaru 2020, cenzus za ulazak u parlament snižen je sa pet na tri odsto, osim za stranke nacionalnih manjina.
Izbori bi trebalo da budu održani i na 90 biračkih mesta na Kosovu, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Od međunarodnih organizacija, izbore u Srbiji pratiće ograničena posmatračka misija Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i Evropska mreža za organizacija za nadgledanje izbora (ENEMO).
Evropski parlament ovaj put nije poslao posmatrače u Srbiju, a kao razlog se navodi pandemija korona virusa.
Od domaćih posmatrača izbore će nadgledati predstavnici vladine Agencije za borbu protiv korupcije i nevladine organizacije Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID).
CRTA je saopštila da je obučeno više od 1.700 posmatrača koji će na izborni dan biti raspoređeni na slučajnom i reprezentativnom uzorku od 500 biračkih mesta.
Republička izborna komisija dužna je da zvanične rezultate saopšti najkasnije do 25. juna u 20 časova.
Evropski poslanici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik, posrednici u međustranačkom dijalogu o poboljšanju izbornih uslova uoči glasanja su pozvali su na „kredibilne transparentne i mirne izbore" koji su, kako su rekli, ključni za evropske integracije zemlje.
„Nadamo se da će rezultati tačno odraziti demokratsko takmičenje gde učesnici mogu da imaju ravnopravne uslove", navode evropski poslanici.
Oni su pozvali i „sve učesnike da poštuju zdravstvene i bezbednosne mere uvedene na dan izbora".
Ursula Gaček, šefica Misije ODIHR istakla je da je važno da proces glasanja ne ugrozi zdravlje ljudi s obzirom na pandemiju i pozdravila je „konstruktivan pristup Srbije prema izbornom procesu".
Iako poslednjih dana u Srbiji raste broj zaraženih Kovidom-19, zvaničnici nisu uveli obavezne zaštitne mere za sve uključene u izborni proces.
Verica Jovanović , direktorka Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" je za agenciju Beta rekla da se preporučuje držanje distance od jednog metra, zadržavanje na biračkom mestu ne duže od 15 minuta, kao i korišćenje maski, rukavica i dezinfekcionih sredstava.
Dodatnu zabrinutost izazvala je i činjenica da se oko 40 biračkih mesta nalazi u vrtićima u koje će deca doći već u ponedeljak ujutru, samo 12 sati po zatvaranju biračkih mesta.
Roditeljski portal Bebac apelovao je na nadležne da se zbog zdravstvene bezbednosti dece izmeste biračka mesta iz vrtića.
Slavko Gak, gradski sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu tvrdi da će svi vrtići na kojima su biračka mesta biti detaljno dezinfikovani tokom noći.
„Zbog specifičnosti situacije izazvane epidemijom sve spoljašnje i unutrašnje prostorije i površine vrtića koje se budu koristile biće dezinfikovane pre povratka dece po preporuci Gradskog zavoda za javno zdravlje", rekao je Gak.
Današnje izbore bojkotuje deo opozicionih stranaka okupljenih oko Saveza za Srbiju u kojem se nalaze Stranka slobode i pravde, pokret Dveri i Narodna stranka.
Kao razloge za bojkot ono su naveli „loše izborne uslova u kojima građani nemaju mogućnost da budu informisani i da glasaju slobodno i bez pritisaka."
Pored toga, opozicione partije koje bojkotuju izbore navode da izlazak na glasanje u ovom trenutku predstavlja zdravstveni rizik za birače.
Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici ocenio je da bojkot nije dobra ideja, jer su „izbori značajan test demokratije, a političari moraju da iznesu političke platforme i da razgovaraju o viziji za budućnost".
Tanja Fajon je izrazila žaljenje zbog odluke Saveza za Srbiju da bojkotuje izbore.
„Veoma je važno da posle izbora u parlamentu postoji istinski dijalog. A do te situacija se neće doći kada je opozicija na ulici ne radi u skupštini", kazala je ona za BBC.
„Srbija je duboko podeljeno društvo - veliki broj ljudi se plaši da izrazi stav", dodala je ona.
Istraživanja javnog mnjenja sprovedena prethodnih nedelja predviđaju novu pobedu vladajuće Srpske napredne stranke, a kako stoje stvari, u parlament će sigurno ući i njen partner iz Vlade, Socijalistička partija Srbije takođe članica vlade.
Agencije za istraživanje javnog mnjenja uglavnom se slažu u ocenama da bi u parlament mogle da uđu još tri stranke.
To su lista SPAS, koju predvodi Aleksandar Šapić, predsednik opštine Novi Beograd, Pokret slobodnih građana glumca Sergeja Trifunovića i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja, koji je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju Ujedinjenih nacija (MKSJ) u Hagu osuđen na deset godina zatvora za progon Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci.
U novi saziv parlamenta ući će i predstavnici vodećih stranaka nacionalnih manjina za koje važe druga pravila i niži cenzus.
Većina agencija za istraživanje očekuje da izlaznost na izborima bude oko 45 odsto.
Od 1990. i ponovnog uvođenja višestranačja u Srbiji, ovo su tek treći redovni parlamentarni izbori.
Mnogo češće u - osam puta - Srbija je imala vanredne izbore.
Poslanici se biraju kroz sistem proporcionalnog predstavljanja na listi stranaka.
To znači da političke partije prave liste kandidata za poslanice. Birači na izborima glasaju za cele liste, a ne za pojedinačne kandidate.
Po objavljivanju konačnih rezultata parlamentarnih izbora, predsednik Srbije daje mandat za formiranje nove Vlade predstavniku stranke koja je osvojila najviše glasova.
Novi saziv parlamenta Srbija bi trebalo da dobije do 25. jula - 30 dana od proglašenja konačnih rezultata izbora.
Zakonski rok za formiranje vlade je 90 dana od konstituisanja parlamenta.
Kandidat za mandatara vlade na sednici skupštine poslanicima iznosi program i predlaže sastav vlade.
Članovi parlamenta se zatim izjašnjavaju o predlogu za sastav nove vlade, a da bi ona bila izabrana potrebno je da za glasa barem 126 poslanika i poslanica.
Na pokrajinskim izborima u Vojvodini bira se 120 poslanika, takođe po proporcionalnom izbornom sistemu.
Glasači mogu da biraju između devet stranaka i lista.
Na lokalnim izborima, birači biraju predstavnike lokalnih samouprava i skupština u većini opština u Srbiji - sem u nekoliko u kojima su u poslednje tri godine održani vanredni izbori.
Od petka u ponoć na snazi je izborna tišina koja traje do nedelje u 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta.
Tokom izborne tišine zabranjena je izborna propaganda, održavanje predizbornih skupova na javnim mestima i objavljivanje procene izbornih rezultata.
Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.
Ako se ta odredba ne poštuje, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje se na tom izbornom mestu ponavlja.
Svaki birač, kandidat i podnosilac izborne liste ima pravo da Republičkoj izbornoj komisiji podnese prigovor zbog povrede izbornog prava, i to u roku od 24 časa od trenutka kada je došlo do nepravilnosti.
Republička izborna komisija odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati i, ukoliko je usvojen, poništava osporenu odluku ili radnju odnosno rezultate glasanja na biračkom mestu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Meni
A
Prvi smo po glupostima-nema nam ravnih
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar