Procenjuje se da policija u Americi svake godine ubije oko 1.200 ljudi, ali u oko 99 odsto slučajeva policajci na kraju nisu optuženi ni za kakav zločin.
Usred pritiska javnosti, protesta i nemira koji su usledili posle stradanja Džordža Flojda od ruke policije u Minesoti, ovog puta došlo je do podizanja optužnice.
Jedan policajac je optužen za ubistvo Flojda, klečanjem na njegovom vratu, u gradu Mineapolisu 25. maja.
Trojica drugih policajaca koji su bili prisutni optuženi su za pomaganje i saučesništvo u zločinu. Sva četvorica će se pojaviti pred sudom u ponedeljak 8. juna.
Demonstranti se nadaju da će Flojdova smrt dovesti do radikalne promene kako se zakon primenjuje na policajce koji ubiju na dužnosti, zato što je ovaj slučaj u velikoj meri izuzetak od pravila.
Ogromna većina američkih policajaca koji ubiju nikad nisu optužena - a kamoli osuđena - za bilo kakav zločin, zbog pravne zaštite koju uživaju prema američkom zakonu.
Projekat Mapiranja policijskog nasilja dokumentovao je 7.666 poznatih policijskih ubistava počinjenih u SAD između 2013. i 2019. godine - što je 92 odsto ukupnog broja takvih ubistava, kažu aktivisti.
U samo 99 slučajeva podignute su optužnice protiv policajaca - to je oko 1,3 odsto od ukupnog broja. I samo 25 završilo se presudom.
Klark Nili, potpredsednik Krivičnog prava pri Institutu Kejto u Vašingtonu, rekao je za BBC da je „ekstremno retko" za tužioce da podižu optužnice protiv policajaca, kao što se to desilo u Flojdovom slučaju.
On kaže da tužioci moraju da sarađuju sa policajcima, oslanjajući se na njih da razotkriju slučajeve i posle svedoče na sudovima. A policajci smeju da koriste silu sa smrtnim ishodom, a da pri tom ne čine krivično delo.
Žrtvama i rodbini preostaje opcija da tuže za odštetu u građanskim parnicama, ali Nili kaže da su za tu opciju „vrata sudova često zatvorena" zbog principa „kvalifikovanog imuniteta".
On štiti državne službenike od krivičnog gonjenja ukoliko prekrše nečija prava, sem ukoliko ne postoje „jasno definisana prava" koja štite žrtvu.
Ali ono što se smatra zakonskim presedanom praktično onemogućuje da se državni službenik tuži za odštetu, tvrdi Nili.
Ejmi Korbit se 2014. godine zatekla usred policijske potere nakon što je čovek nezakonito ušao u njeno zadnje dvorište.
Naoružana policija je upala za njim, naredivši da šestoro dece koje se u tom trenutku igralo tamo zalegne na zemlju.
Kad se pojavio Ejmin pas Brus, jedan od policajaca je reagovao tako što je pucao dvaput bez upozorenja - uprkos tome što pas nije predstavljao nikakvu pretnju po policajce, prema sudskim spisima.
Iako su meci promašili psa, jedan je pogodio Ejminog desetogodišnjeg sina Dakotu, koji je ležao pola metra dalje.
Dečak je preživeo, ali mu je ostala stravična rana na nozi i psihološka trauma.
Sudovi su odbacili njene pokušaje da tuži policajce rekavši da „nije postojalo jasno utvrđeno pravo da ona bude izuzeta od slučajne primene sile tokom hapšenja".
Još jedan slavan slučaj je onaj Malaike Bruks, koja je triput omamljena tejzerom, izvučena iz kola, položena licem uz zemlju i stavljene su joj lisice pred njenim 11-godišnjim sinom, uprkos tome što je bila u osmom mesecu trudnoće.
Zaustavljena je zbog vožnje pri brzini od 51 kilometra na sat u zoni u kojoj je ograničenje brzine 30 kilometara na sat, ali je odbila da potpiše kaznu, iz straha da će time priznati krivicu.
Njena tužba odbačena je na sudu zbog nedostatka „jasno određenih prava" za to kako se koristi tejzer. Pristala je na vansudsko poravnanje u vrednosti od 45.000 dolara deset godina kasnije.
„Apsolutno je neverovatno u kakvim će sve situacijama sudovi progledati policajcima kroz prste", rekao je Nili.
„Svodi se praktično na politiku nepostojanja odgovornosti za pripadnike snaga reda i mira."
Nili kaže da bi kvalifikovani imunitet mogao da oteža Flojdovoj porodici da dođe do pravde.
„Ukoliko ne budu mogli da nađu slučaj u kom je sud doneo odluku da je neustavno devet minuta držati koleno nabijeno u nečiji vratni deo kičme, dok taj neko ne izgubi svest i na kraju umre, onda doktrina kvalifikovanog imuniteta praktično kaže da ne možete da tužite, zato što nemamo takav zabeležen slučaj u istoriji."
BBC se obratio američkom Udruženju nacionalnih policijskih službenika (NAPO) tražeći komentar, ali uprkos ponovljenim pozivima, odgovora nije bilo pre objavljivanja ovog teksta.
Predsednik udruženja Majkl Makhejl prethodno je komentarisao Flojdov slučaj rečima: „Ono što se desilo Džordžu Flojdu je nečuveno.
Ne postoji zakonsko opravdanje, ne postoji opravdanje samoodbranom niti moralno opravdanje za ponašanje tog policajca."
Ovaj stav zauzeli su i političari.
„Predugo su crna i smeđa tela bila profilisana, nadzirana, hapšena, linčovana, mučena i ubijana od ruke policajaca", tvitovala je poslanica Masačusetsa Ajana Presli, pre usvajanja rezolucije koja osuđuje policijsku brutalnost od 29. maja.
„Ne smemo više da dozvolimo da ove nepravde sa smrtnim ishodom prolaze nekažnjeno."
https://twitter.com/RepPressley/status/1266413645644341255
Pritisak javnosti čini se da je odigrao veliku ulogu u načinu na koji se vodio Flojdov slučaj, ali postoje zahtevi i za korenitije promene.
Eksperti i medijski izveštaji sugerisali su da bi Vrhovni sud mogao da preispita vlastito tumačenje doktrine kvalifikovanog imuniteta.
A aktivisti su pozvali Kongres da usvoji zakon po imenu PEACE - Zakon o policiji koja se prema svakom ophodi sa apsolutnim uvažavanjem.
Predlog zakona bi zabranio pripadnicima federalnih snaga reda i mira da koriste silu sa smrtnim ishodom sem ukoliko nije apsolutno neophodno i kao poslednje pribežište samo u slučaju kad su sve ostale razumne alternative iscrpljene.
Neki članovi Kongresa izrazili su podršku zakonu koji bi zaustavio prebacivanje vojnog naoružanja u policijske službe. Drugi predlozi zakona su u procesu donošenja.
Međutim, Udi Ofer, direktor pravne službe Američke unije građanskih sloboda (ACLU), smatra da Amerika mora da uradi više od toga: mora da promeni kulturu i stav prema ulozi policije.
Rad policije je krajnje decentralizovana oblast u federalnom sistemu SAD-a. Na njega odlazi nekih 40 odsto budžeta nekih gradova, kaže Ofer.
Naoružani policajci u SAD koriste se u raznim situacijama u kojima oni potencijalno mogu da eskaliraju sukob, kao što je patroliranje školama i izlaženje na kraj za izgredima maloletnika.
Svake tri sekunde neko je uhapšen u SAD, a u čitavoj zemlji izvršeno je 10,3 miliona hapšenja 2018. godine, prema procenama FBI-ja.
Ofer kaže da u ogromnoj većini ovih slučajeva uhapšeni nisu optuženi za nasilne zločine. Džordž Flojd je navodno pokušao da proturi falsifikovanu novčanicu u prodavnici.
„Mi smatramo da policija ne bi ni trebalo da učestvuje u takvim prekršajima", kaže on.
„Ne bismo smeli da trošimo desetine milijardi dolara na policiju. Taj novac bi trebalo da se slije nazad zajednicama koje su se tokom istorije konstantno nalazile na meti policije."
I dok bi mere kao što su podizanje standarda mogle da funkcionišu u nekim službama, i Nili I Ofer opisuju mehanizme pozivanja na odgovornost samo kao „šminku".
I dok protesti ne pokazuju znake jenjavanja, uprkos pretnji koju predstavlja Kovid-19, aktivisti žele da preusmere bes sa ulica u „transformativne promene".
„Mi imamo suštinske probleme sa policijskim nasiljem i policijskim rasizmom u SAD. I uprkos decenijama napora da se oni zauzdaju, nismo dobili tu bitku", kaže Ofer.
„Nećemo je ni dobiti pojedinačnim krivičnim gonjenjima policajaca."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Garavi
Cinjenica je da vise Crnaca gine u medjusobnim obracunima, nego od policije, ali to bas ni u kom slucaju ne opravdava ponasanje policije.
Briga o mentalno bolesnima i beskucnicima je na katatrofalno niskom nivou za jednu razvijenu zemlju. Mentalite da-komsiji-crkne-krava vrlo uspesno jos od II sv. rata sprecava uvodjenje obaveznog zdravstvenog osiguranja. Svi ti problemi padaju na teret policiji. Americka vojska viskove oruzja i materijala usmerava ka policiji kroz tzv. program 1033.
SAD su decenijama napadale druge zemlje u UN za razne stvari, a sad su se same nasle na tapetu. Okrece se kolo srece, ko bi doli, sad je gori....
Branko
All lives matter
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar