Temperatura u Arktičkom polarnom krugu dostigla je verovatno rekordnu visinu u subotu, kada se popela na 38 stepeni Celzijusa u ruskom gradu Verhojansk u Sibiru.
Rekord tek treba da se potvrdi, ali izgleda da je temperatura bila 18 stepeni viša od prosečne najviše dnevne temperature u junu.
Topla letnja klima nije retkost u Arktičkom krugu, ali prethodnih meseci su zabeležene neuobičajeno visoke temperature.
Naučnici smatraju da se Arktik u proseku zagreva duplo brže od ostatka planete.
Verhojansk, mesto sa oko 1.300 stanovnika, nalazi se tik unutar Arktičkoj kruga, u udaljenom delu Sibira.
U njemu temperature padaju do -42 stepena Celzijusa u januaru, a rastu do 20 stepeni u junu.
Međutim, meteorologe je ove godine zabrinuo istrajni toplotni talas u Arktičkom krugu.
U martu, aprilu i maju, servis za klimatske promene Kopernikus je prijavio da je prosečna temperatura bila oko 10 stepeni iznad normale.
Početkom juna, u delovima Sibira zabeleženo je 30 stepeni, dok je u mestu Katanga u Rusiji - smeštenom u Arktičkom krugu - zabeležena nova rekordna temperatura u maju od 25,4 stepena Celzijusa.
„Iz godine u godinu, temperaturni rekordi se obaraju širom sveta, ali se Arktik zagreva brže nego bilo koje drugo mesto na Zemlji", rekao je Den Mičel, vanredni profesor nauke o atmosferi na Univerzitetu u Bristolu.
„Zato nije iznenađujuće videti da se dostižu novi rekordi u ovom regionu. Videćemo još ovakvih promena u bliskoj budućnosti".
Da li je ovo dokaz klimatskih promena?
Analiza Sajmona Kinga, meteorologa BBC-ja
Toplotni talasi u području Arktika nisu neuobičajena pojava. Klimatski obrasci širom sveta mogu da se usklade na takav način da se topao vazduh prenosi daleko ka severu, a hladni vazduh sa polova ka jugu.
Tokom proteklih par meseci velika oblast visokog pritiska u istočnoj Rusiji je bila dominantna. To je dovelo do toga da južni vetrovi donose topliji vazduh iz okoline tropskih krajeva, što je dovelo do više temperature od prosečne.
Međutim, postojanost ovog vremenskog obrasca dovela je do dugotrajnosti i obima toplote koji su zabrinjavajući. To je u skladu sa onim za šta klimatolozi veruju da će se na Arktiku dogoditi zbog klimatskih promena.
Većina naučnika se slaže da se u prethodnih 30 godina Arktik zagrejao duplo više od globalnog proseka.
Širom sveta, u periodu od 1960. do 2019. godine, prosečna temperatura vazduha povećala za oko jedan stepen Celzijusa.
Međutim, kako se približavamo Severnom polu vidimo da je ovde temperatura porasla više nego bilo gde drugde - za oko četiri stepena Celzijusa.
Zagrevanje na Arktiku dovodi do otapanja nekada trajno zamrznutog predela snega i leda ispod zemlje, takozvanog permafrosta.
To zabrinjava naučnike jer, kako se permafrost otapa, oslobađaju se ugljen dioksid i metan koji su prethodno bili zarobljeni izspod zemlje.
Ovi gasovi sa efektom staklene bašte mogu da izazovu dodatno zagrevanje, kao i da dovedu do dodatnog otapanja permaforsta, praveći tako začarani krug poznat kao pozitivna povratna sprega.
Visoke temperature takođe dovode do bržeg otapanja leda na Arktiku, što vodi do većeg oticanja vode u okean i utiče na porast nivoa mora.
I ovde postoji element pozitivne povratne sprege, prenosi BBC servis za vremesku prognozu, jer gubitak belog leda koji odbija svetlost znači da tlo i more apsorbuju više toplote. To dovodi do većeg zagrevanja.
Takođe treba uzeti u obzir uticaj šumskih požara. Prošlog leta, opustošili su delove Arktika.
Iako su česti tokom leta, visoke temperature i jaki vetrovi ih čine neuobičajeno snažnim.
Obično počinju da se javljaju početkom maja i dostiužu vrhunac u julu i avgustu, ali do kraja aprila ove godine su u sibirskoj oblasti Krasnojarsk već bili deset puta veći u odnosu na isti period prošle godine, saopštio je ministar za vanredne situacije Rusije.
Najvrelije leto u istoriji?
Analiza Džastina Roulata, glavnog dopisnika u oblasti životne sredine
Pa, 2020. godina svakako se kandiduje za najtopliju.
Meteorološka služba Velike Britanije, predviđa da su šanse 50:50 odsto da ovo bude najtoplija godina otkako se sprovode merenja.
U velikom delu Severne Evrope i Azije proleće je bilo vrlo blago, a na početku leta zabeležene su prosečne temperature za deset stepeni više nego u proseku.
Do sada je najtoplija godina u istoriji merenja bila 2016. I dalje „za dlaku" vodi ispred 2020, ali čeka nas tesna trka.
Naravno, ovo nije iznenađenje.
„Poremetili smo energetsku ravnotežu na celoj planeti", upozorio je Kris Repli sa Univerzitetskog Koledža u Londonu.
Iz godine u godinu svedoci smo postavljanja novih temperaturnih rekorda, upozorava stručnjak.
„Ovo je poruka upozorenja koju nam šalje Zemlja. A mi je ignorišemo na sopstvenu štetu".
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar