Koliko god ih često doživimo, uvek se iznenadimo kada se usred skoro pa pustinjskih vrućina nebo zacrni, prolome se munje i gromovi a vetar fijuče kao na otvorenom moru.
Leto je godišnje doba kada se beži u hlad, od vrućine, ali i od oluje i njenih pratećih pojava - sevanja, munja, grmljavine, pljuskova i grada.
Tokom letnjih oluja nisu retki ni obilni pljuskovi, a ni grad, a karakteriše ih pojava na manjim, lokalnim površinima, munjevito premeštanje brzinama i do 80 kilometara na sat, a mogu da izazovu ogromne štete kako po poljoprivredne useve, tako i po živote ljudi i životinja.
Otkud obilne padavine i nemirno nebo u sred leta?
„Usled velikog zagrevanja dolazi do isparavanja vodene pare koja se penje u visinu jer je lakša od vazduha i i u višim slojevima atmosfer se hladi i kondenzuje formirajući oblake. Što je temperatura viša, veća je šansa da do tog procesa dođe", objašnjava za BBC na srpskom profesor Vladan Ducić.
Zahvaljujući savremenim meteorološkim radarima moguće je pratiti i prognozirati vremensku nepogodu na nekom području i za sat vremena.
Pljuskovi, grmljavina, munje i grad su olujne pojave koje ne biraju mesto - pogađaju i selo i grad, i prirodu i betonske građevine.
Munja nastaje u oblacima zbog razlike u naelektrisanju izmenju zemlje i unutrašnjosti oblaka.
„Kada razlika u naelektrisanju između podloge iznad koje se oblak kreće i baze oblaka dostigne određenu vrednost, onda dolazi do oslobađanja električne struje - oslobađa se munja", kaže Ducić.
Iako se u narodu termin „grom" upotrebljava za skoro svaku olujnu pojavu, on je samo zvuk koji proizvodi munja. OVO JE KOPI ZA FB
Mnoge plaši i sevanje - pojava unutar oblaka koja neretko najavljuje oluju, a vidi se samo noću ili u sumrak i svitanje.
„Munja ne stiže do tla, već se elektricitet oslobađa u samim oblacima", objašava Ducić pojavu sevanja.
Postoje brojne zablude o olujama, pretočene i u narodne poslovice i verovanja.
Ducić kaže da je poslovica da „munja nikada ne udara dva puta u isto mesto" jedna od zabluda i da se takvi udari često događaju.
„Skoro svake godine u centru Beograda udari munja u najviše zgrade - u Skupštinu, Beograđanku, Politiku, Hram Svetog Save".
„Grom iz vedra neba" je takođe nešto što se ne dešava u prirodi - ali je zato „moguće da munja ima dug put, i po nekoliko kilometara", kaže Ducić.
„Munja iz oblaka koji nije direktno iznad nas ne mora da udari ispod samog oblaka, nego se može granati".
U tom slučaju nebo nije vedro, već je delimično naoblačeno, objašnjava.
Mnogi veruju da su danas oluje češće nego ranije, međutim stogodišnji podaci o vremenskim nepogodama - beleže se od 1920. godine - pokazuju da rasta broja nepogoda u Beogradu nema.
„Takav utisak se stiče jer je bolji sistem osmatranja. Gušća je meteorološka mreža stanica, a i danas svi snimaju nepogode mobilnim telefonima i kače na društvene mreže i Jutjub", kaže Ducić.
Oluja i prateće nepogode povezane su i sa verskim praznicima, pa se tih dana često ne radi - ni u polju, niti kod kuće.
Neki od praznika su Sveti Ilija - 2. avgusta i Blaga Marija, dva dana kasnije.
„To su praznici gde se ne radi upravo da ne bi grom udario u letinu - da li je u pitanju plast sena, kuća, okućnica ili stoka, a postoji veliki broj praznika gde se ne radi da se ne bi napravila šteta u polju", kaže za BBC na srpskom etnolog Aleksandar Repedžić.
Prema verovanjima, Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša a gde pasti kiše, dok je prema predanju, na ovaj dan, pre podne je leto, a posle podne jesen.
Sveti Ilija je nasledio brojne osobine staroslovenskog boga neba i groma Peruna, zbog čega ga u narodu još zovu Gromovnik.
Narodno verovanje kaže i da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije, pa na ovaj praznik oluje nisu neuobičajne jer - „brat i sestra razgovaraju".
„Verovanje je modifikovano, ali ljudi uglavnom ne rade na velike praznike - posebno kada se radi o gromu i vetru, a ide se čak i dotle da se ne uključuje mašina za veš", naglašava Repedžić..
Kaže da i među Vlasima, u istočnoj Srbiji, postoji običaj sprečavanja oluje gde se voda sipa u čašu i govori „kako se rastura ova voda, tako da se rasture i kišni oblaci".
Postoje i narodni običaji kojima se priziva kiša, a najpoznatiji su dodolski rituali.
Dodole - mlade devojke obučene u poderanu odeću, sa vencima na glavama i buketima cveća u rukama, igrajući prizivaju kišu.
Repedžić tvrdi da ovaj običaj više ne postoji i da je nestao „modernizacijom i elektrifikacijom" sredinom dvadesetog veka.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar