Šta je antirasizam i kako možete da budete antirasista

Ne biti rasista i biti antirasista možda deluje jednako dobro, ali postoji velika razlika između ta dva.

Zamislite da čujete da neko koga znate izjavi nešto rasistički. Ukoliko niste rasista, nećete se složiti s njim - ali pitanje je da li ćete ga osporiti?

„Nerasisti su obično samo posmatrači", kaže Džon Amiči, psiholog i autor knjiga sa Njujork tajmsove liste bestselera koji je i bivši košarkaš NBA.

• Rasizam u Rusiji: Priče o predrasudama
• Sinofobija: Kako je korona virus pojačao rasizam protiv Kineza
• Francuska planira da ulice nazove po afričkim herojima iz Drugog svetskog rata

„Neće reći niti uraditi ništa u tom trenutku. Ne žele da talasaju."

Ali antirasista će se oglasiti, kaže za BBC doktor Amiči, zato što antirasisti „paze da ne propuste nijednu priliku da svetu saopšte svoj stav, čak i kad ne mogu ništa da promene."

Distinkcija između nerasiste i antirasiste datira unazad decenijama, ali se ponovo pojavila u kontekstu protesta „Životi crnaca su važni" - koji su prvobitno tražili okončanje policijske brutalnosti prema Afro-Amerikanaca, ali sada su postali globalni pokret.

Ali kako možete biti antirasista?

Prvo, vredi razmotriti šta je rasizam.

Šta je rasizam?

Dismantling Racism Works (dRworks - „Obaranje rasizma funkcioniše"), organizacija koja podučava društvenom aktivizmu u SAD, tvrdi da se rasizam razlikuje od rasnih predrasuda, mržnje ili diskriminacije.

Ona kaže da rasizam ima tri dimenzije: kulturološku, institucionalnu i individualnu.

Dakle, ne radi se prosto o tome da li su naša lična dela zasnovana na rasnim predrasudama.

Jedan primer kulturološkog rasizma je kad se uverenja, vrednosti i norme belih ljudi smatraju normom, a oni ljudi obojene kože poništavaju.

Kad institucije održavaju te prednosti, to je onda institucionalni rasizam, kaže dRworks.

Šta je antirasizam?

Ideja o antirasizmu potiče još od Anđele Dejvis, crne i lezbejske političke aktivistkinje koja je jednom izjavila: „U rasističkom društvu, nije dovoljno ne biti rasista. Moramo da budemo antirasisti."

Malini Ranganatan, direktorka Centra za antirasistička istraživanja i politiku na Američkom univerzitetu, kaže: „Biti antirasista je aktivan stav kojim ljudi priznaju vlastitu privilegiju."

Oni se potom obavezuju na borbu za „transformativnu promenu" politike, zakona i ekonomskih sistema koji održavaju rasizam.

Doktorka Beverli Tejtum, autorka klasičnih dela iz psihologije rasizma, poredi rasistička društva sa pokretnim stazama, koja operišu u okviru vlastitih praksi, ponašanja i kulturoloških poruka.

„Nose vas sile koje nisu nužno u okviru vaše kontrole, ali vi učestvujete u tom procesu", kaže za BBC doktorka Tejtum.

Drugi će uvideti da je sistem rasistički, ali će ostati po strani - to su nerasisti.

Ali doktorka Tejtum kaže: „Oni možda ne obraćaju pažnju, ali se i dalje pasivno voze dalje. Čak i ako se okrenete i stanete u mestu, vi ćete i dalje nastaviti da putujete u istom smeru."

„Jedina osoba koja može da zaustavi taj proces je osoba koja aktivno hoda u suprotnom smeru. Ne možete pasivno da budete antirasista. To zahteva delovanje. To je izbor."

„Da biste bili antirasisti, morate da se oglasite"

Dakle, najvažnija stvar u vezi sa antirasistima je da ne oćute rasizam.

„Ono što možete da uradite je da gde god da se pojavite, ljudi znaju vaš stav. Da znaju da ste antirasista. Na taj način vi postajete svetionik", kaže doktor Amiči.

Doktorka Tejtum kaže: „Svi mi imamo sferu uticaja" i tu vi možete da iskoristite svoj uticaj.

• Tviter izbacuje reči „gospodar", „rob" i „crna lista" iz programerskog govora
• Francuska planira da ulice nazove po afričkim herojima iz Drugog svetskog rata

Ona veoma nedvosmisleno izlaže sledeći savet:

„Oglasite se kad vaša porodica ili prijatelji koriste rasistički rečnik ili pričaju rasističke viceve ili se ponašaju diskriminatorski prema drugima."

„Ako ste nastavnik, pomozite učenicima da se postave kritički prema rasizmu."

„Ako ste roditelj, razgovarajte sa svojom decom o rasnoj ravnopravnosti - deca će početi da usvajaju poruke o rasnoj hijerarhiji već sa tri ili četiri godine."

„Ako ste sveštenik, iskoristite govornicu da kažete nešto o zlu rasizma i potrebi da se on zaustavi."

„Ukoliko ste agent za nekretnine, postarajte se da ne trpate svoje klijente u segregacijske krajeve."

Naučite što više o ovoj temi

Ali ne možete da zaustavite proces ukoliko obrazovanje nije njegov ključni deo, kaže doktorka Tejtum.

Nedavno su aktivisti i eksperti na društvenim mrežama podelili spisak antirasističke literature i onlajn resursa.

Bestseler liste za publicistiku u SAD retko su bile ovoliko pune knjiga koje se bave rasizmom, kao što su „Kako biti antirasista" istoričara Ibrama Eks Kendija i „Belačka krhkost" predavačice o društvenoj pravdi Robin DiAnđelo.

Među njima je i ključno delo doktorke Tejtum iz 1997. godine „Zašto sva crna deca sede zajedno u kafeteriji? i drugi razgovori o rasi" (eng. Why Are All the Black Kids Sitting Together in the Cafeteria? And Other Conversations about Race).

„To vam govori da se nešto dešava. U najmanju ruku, ljudi se trudi da se informišu", kaže ona.

„Mislim da mnogi ljudi imaju problema s idejom slike o samom sebi, ali većina belaca razume da se nikad neće naći pod kolenom policajca onako kao što se našao Džordž Flojd."

Saslušajte žrtve rasizma

Hilari Mur, autorka nekoliko knjiga o rasizmu koja je deo liderskog tima pri „Showing Up for Racial Justice (SURJ)", kaže da ljudi koji prepoznaju svoju privilegiju treba pažljivije da slušaju one koji su bili žrtve rasizma.

„Ostavite na trenutak vlastite strahove po strani, poslušajte ljude koji su bili napadnuti iz rasizma i zamislite kakav svet to oni žele", kaže za BBC Mur.

„Njihovi zahtevi su zapravo za dobrim obrazovanjem, dostupnim stanovanjem, zdravstvom."

SURJ radi na uključivanju belaca u antirasističku borbu, opisavši sebe kao deo multi-rasnog pokreta protiv belačke nadmoći.

Mur kaže da privilegovani ljudi često ne doživljavaju sebe kao deo problema. „Ali, na kraju, to onemogućuje našu sposobnost da vidimo same sebe kao deo rešenja."

„Mi želimo da promenimo razmišljanje da belci u ovoj stvari pomažu. Mi ovo radimo zbog naše vlastite prilike da živimo u zdravom svetu", kaže Mur.

„Ne upuštajte se u to sami"

Mur kaže da vaš antirasistički glas može da postane još glasniji ukoliko se pridružite drugima, bilo u sklopu protesta ili neke organizacije.

„Potrebno nam je više od pojedinačnog delovanja a kolektivno možemo da razmišljamo kroz organizacije", kaže ona, kao i da „pronađemo antirasističku zajednicu koja podstiče na svakodnevni antirasizam."

Profesorka Ranganatan kaže da je od „vitalnog značaja" za privilegovane grupe da se upuštaju u „neprijatne i teške" razgovore o rasizmu.

Ona ističe i da rasne tenzije izlaze daleko van okvira SAD-a i ne odnose se samo na crnce i belce.

Indijanci iz više klase ili kaste, na primer, „bez oklevanja će osuditi rasizam protiv crnaca u SAD, ali neće biti baš toliko voljni da prihvate realnost privilegije vlastite kaste", tvrdi ona.

Profesorka Ranganatan kaže da međunarodna solidarnost može da izazove talase antirasističkih promena.

Prošlih godina, pokret „obaranja" srušio je simbole iz vremena Aparthejda u Južnoj Africi pre nego što su statute koje slave kolonijalizam srušene u SAD-u, Velikoj Britaniji, Belgiji i Francuskoj u kontekstu najskorijih protesta.

Baš kao što je „Životi crnaca su važni; postao „globalno priznat poziv na okupljanje", glasovi iz inostranstva su pooštrili pozive u SAD i oživeli antirasistički pokret u mnogim zemljama.

Možda će vas zanimati i: Zašto su spomenici i statue važni:

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk