Novosađanin Marko Čubrilo godinama na Fejsbuku objavljuje vremensku prognozu, a za razliku od kolega sa televizije, ne saopštava samo najave i upozorenja, već odgovara i na pitanja koristeći jezik koji svi razumeju.
Mnogi ga porede sa Kamenkom Katićem, legendarnim voditeljem vremenske prognoze na Televiziji Beograd iz vremena bivše Jugoslavije.
Katić je decenijama radio taj posao i uživao veliko poverenje gledalaca.
„Prija mi kad me porede sa Kamenkom, kad već nemam novčanu satisfakciju, onda mi je drago da ljudi veruju u to što radim i znaju da cene", kaže Čubrilo za BBC na srpskom.
Ne bi se, kaže kroz osmeh, bunio da postane „TV zvezda ili da bar televizijama šalje prognoze".
Ovom 46-godišnjem profesoru geografije u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj" meteorologija nije zanimanje, već hobi kome je posvetio dobar deo života.
Čubrilo je osam godina tokom grejnih sezona radio prognoze za Novosadsku toplanu, kojoj su ti podaci neophodni da bi znali koliko gasa svakog dana treba da nabave, a zatim i za Institut za ratarstvo i povrtarstvo „NS seme".
Koliko mu veruju pokazuje i podatak da više hiljada pratilaca na društvenim mrežama svakog dana čeka njegovu najavu.
Prognozu daje za za Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.
Đaci su mu, ipak, najverniji pratioci.
„Sa sve pitanjima na času, posebno kad treba da se odgovara da umesto toga malo pričamo o prognozi i vremenu.
„Šalim se, delimično. Svakako imam verne pratioce među njima, ali i njihovim roditeljima", ističe kroz osmeh.
Čubrilo je administrator četiri Fejsbuk stranice o vremenskoj prognozi u regionu i trudi se da svima izađe u susret, ali to nije uvek moguće.
„Oni žele da im kažem da li će u nekom mestu pasti kiša, a to je nemoguće. Za meteorologiju je i grad veličine Novog Sada mali.
„Nema te rezolucije, oštrine slike, koja može tako da mapira prostor, ali se zato trudim da što češće obaveštavam ljude, ako se situacija promeni", dodaje Čubrilo.
Vremenske prilike i posebno nepogode zanimale su ga od malih nogu.
„Još kao dete bio sam fasciniran tim stvarima - kišom, snegom, suncem, vetrom. Znao sam da dočekam neku oluju usred leta", kaže Čubrilo.
Nije studirao meteorologiju, jer taj smer nije postojao na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, pa je tako izabrao srodnu geografiju - smer za nastavnika.
Slušao je jedan predmet vezan prognostiku i meteorologiju, ali je posle studija nastavio da se usavršava i čita radove iz njegove omiljene oblasti.
I to traje već gotovo 25 godina.
„Sa informatičkim napretkom informacije o prognostici postale su dostupne, pod uslovom da znate šta gledate i kako da tumačite to što gledate", objašnjava Čubrilo.
Po tom sistemu i radi savremena prognostika, dodaje.
„Prognostički modeli su kompjuterski programi koji prikupljaju veliki broj informacija, stotine hiljada ulaznih podataka tokom dana i preko matrice izbacuju najverovatniji razvoj vremena u nekom budućem periodu.
„Tu nema cifara, već simbole, koje tumačite i pravite prognozu vremena", opisuje on.
To tumačenje se razvija kroz iskustvo, dodaje.
https://www.facebook.com/marko.cubrilo1/posts/10221503477643536
Vremenska prognoza je zanimljiv paradoks svi je slušaju, a sumnjaju u nju.
Ipak, sudeći po komentarima, Čubrilo je stekao poverenje kod pratilaca.
Privukao ih je, misli, u većem broju kada je 2014. upozorio na veliku mogućnost razornih poplava, do kojih je i došlo.
„Ljudi gube poverenje kad se svašta piše i predstavi senzacionalistički. Kod nas se to dešava, jer se čitanjem prognoze bave spikeri koji nekad ne razmeju šta govore", navodi on.
Kao izuzetak pominje Biljanu Vraneš sa RTS-a, koja je među retkim voditeljkama prognoze koje su po struci meteorološkinje.
„Desi se da kažu - Srbiju će zadesiti uragan, pa se ljudi preplaše bez potrebe, iako je to nemoguće. Uragani se formiraju iznad tropskih mora i ne mogu se desiti iznad kopna.
„U nekim slučajevima može samo da vetar bude uraganske snage. Ali i tad nije za poređenje, jer kod nas ta snaga vetra traje pola sata, a uragani i po 10 dana".
Pogledajte video o tome kakva je razlika između klime i vremena
Problem je, kaže, i što se nekad kasno izveštava o vremenskoj prognozi.
Na jutarnjim vestima čitaju izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda od prethodnog dana.
„U međuvremenu se okolnosti promene i vreme bude drugačije. To znači da je prognoza netačna u tom trenutku, ali je kad je rađena bila je tačna", objašnjava profesor začkoljice, trudeći da sve pojednostavi.
Tako pravi ravnotežu između zanimanja i poziva, iako svaki njegov post prate karte koje malo ko od laika može da shvati.
„Trudim se i da njih učinim očiglednim, škola me naučila da pričam polako da me deca razumeju".
Pratioci iz gotovo svih bivših jugoslovenskih republika obraćaju mu se sa raznim pitanjima - od „hoće li biti kiše u Tuzli, do „kakvo će vreme biti u Grčkoj u avgustu, tad idem na more".
Ipak, najčešće ljude zanima vreme na dan venčanja.
„Pitaju me kakvo će vreme biti 15. oktobra, tad imamo svadbu. Ja to tri meseca unapred ne mogu da znam, mogu da lupim", kaže Čubrilo kroz smeh.
Dodaje da tek nema odgovor na one koji ga pitaju šta da obuku određenog datuma.
„Pišu mi - mogu li da obučem majicu, a je ne mogu ni da kažem da li će nekome biti toplo i hladno, čak i kad znam koja će biti temperatura, moje toplo nije svima toplo".
Zato su, dodaje, sezonske prognoze nezhavalne, jer se od nauke primičete gatanju.
„Za sve duže od 10 dana imate jako veliku marginu greške, posle pet ili šest dana prognoza se značajno menja.
„Pitali su me hoće li pasti sneg za Novu godinu usred jeseni, a to se nekad ne zna ni u sredini decembra", ističe kroz osmeh.
Postoje i tehnička ograničenja, ali i stručna.
„Koliko god da date ulaznih podataka, postoje ograničenja računara koliko tih podataka mogu kvalitetno da obrade. Ne vredi ih zatrpati, doći će do greške", navodi on.
Ulazni podaci dolaze iz celog sveta, a ne radi se to svuda potpuno precizno, negde države imaju manju kontrolu, pa budu proizvoljni.
„Kad budu netačni ulazni podaci, biće netačni i izlazni, to je čisto informatički deo".
Drugo ograničenje je iskustvo meteorologa - hoće li moći da protumači podatke ili da samo nešto „odalami".
Koliko je to teško pokazuju i timovi u trkama Formule 1 gde svaki ima poseban tim stručnjaka zadužen za to, ali ni oni ne mogu stoprocentno da kažu kakvo će vreme biti ni u narednom satu - dok traje trka.
A ne manjka im ni sredstava, ni opreme.
„Verujem da nikad neće biti matematičkog modela koji će moći potpuno da pročita atmosferu, čak i da je sve idealno, 10 do 15 odsto odlazi na 'haos u atmosferi' - to su lokalne okolnosti koje nijedan računar ne može predvideti".
Kaže da mali pljusak iznad okeana, može da rashladi atmosferu i da utiče na kretanje strujanja, tako da se na kraju dobije sasvim drugačiji razvoj vremena.
„Može da se kaže da nekom području oluje prete, ali one uvek mogu i ne moraju da se dese".
U danu kada razgovaramo napolju je sparina, kakva može da bude samo sredinom avgusta.
Dan koji je počeo grmljavinom i pljuskovima, ne može biti prikladniji za razgovor sa meteorologom. Čubrilo je najavio mogućnost grmljavina i pljuskova i „pogodio je".
„Ljudima je ovih dana vruće, a nije tako toplo, već je vlaga visoka. To je onaj čuveni subjektivni osećaj.
„Za ovo leto da pitate ljude iz planinskih oblasti, reći će da je hladno i kišovito, da ga nije ni bilo, a u Banatu oko Kikinde kukaju da nema kiše, stalno moraju da navodnjavaju useve", napominje Čubrilo.
U meteorologiji sve ide u ciklusima, podseća.
„Jesmo u trendu toplih leta i blažih zima, ali da biste govorili o klimatskim promenama ne možete govoriti o 15 toplih leta ili 15 hladnih zima, statistici je potrebno da prođe bar 40 godina.
„To je minimum da biste okvirno mogli da kažete koji je trend, što je kraći interval ekstremi lakše dolaze do izražaja".
Kaže da će do nedelje uveče biti sunčano i toplo „ništa pakleno - do 32 ili 33 stepena", a da nas u noći između nedelje i ponedeljka očekuje osveženje.
„Ništa strašno, ali će temperatura pasti ispod 30 stepeni.
„Do kraja avgusta biće sunčano i toplo, da bi poslednjih dana avgusta ili početkom septembra došlo do konkretnije promene i osetnijeg zahlađenja", zaključuje Čubrilo.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
neko
Stankovic Sanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar