U oružanom sukobu vojski Jermenije i Azerbedžana oko sporne oblasti Nagorno Karabah oboren je jedan helikopter, a vlade obe zemlje tvrde da ima i civilnih žrtava.
Vlada Jermenije tvrdi da je Azerbejdžan prvi izvršio artiljerijski i vazdušni napad.
Nedugo zatim, predsednik Jermenije proglasio je ratno stanje i opštu mobilizaciju.
Azerbejdžanska vlada saopštila je da su napadi odgovor na granatiranje duž celog fronta.
Sukob koji traje decenijama ponovo se rasplamsao poslednjih meseci.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je na momentalno smirivanje napetosti kako bi se situacija stabilizovala.
I Jermenija i Azerbejdžan bile su deo Sovjetskog saveta pre nego što se raspao 1991. godnine.
Tokom prethodnih decenija ove države su bile u sukobu zbog oblasti Nagorno-Karabah koji je zvanično deo Azerbejdžana, ali je pod kontrolom etničkih Jermena.
U sukobima na granici u julu stradalo je najmanje 16 osoba, što je dovelo najvećih demonstracija u azerbejdžanskom glavnom gradu Bakuu.
Demonstranti su tražili opštu mobilizaciju i vojno zauzimanje te oblasti.
Ministar odbrane Jermenije kaže da je napad na mesta u kojima žive civili, uključujući i regionalnu prestonicu Stepanakert počeo u 8.10 po lokalnom vremenu.
Oborena su dva helikoptera i tri drona, a uništena su i tri tenka.
„Naš odgovor će biti proporcionalan i vojno-političko rukovodstvo Azerbejdžana snosi punu odgovornost za situaciju ", navodi se u saopštenju.
Zvaničnici kažu da su među nastradalima i žene i deca i da će uskoro dobiti još informacija.
Vlasti Jermenije proglasile su ratno stanje i potpunu mobilizacijau, kratko pošto su sličnu odluku donele i vlasti u regionu oko kojeg se spore.
„Spremite da se branimo našu svetu domovinu", rekao je premijer Nikol Pašinijan u izjavi.
U međuvremenu Azerbejdžan je najavio „kontraofanzivnu operaciju duž čitavog fronta kako bi suzbio borbenu aktivnost oružanih snaga Jermenije i osigurao bezbednost civilnog stanovništva".
U intenzivnom granatiranju nekoliko sela ubijeno je i ranjeno mnogo civila, a nanete je i ozbiljna šteta na infrastrukturi, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Dodaje se da je jedan helikopter oboren, ali da je posada preživela, a 12 jermenskih PVO sistema je uništeno.
Tenzije su poslednji put izbile 2016. godine, a sukob je trajao četiri dana.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) već dugo pokušava da posreduje u rešavanju sukoba, sa diplomatama iz Francuske, Rusije i SAD-a, koji pokušavaju da postignu dogovor oko prekida vatre.
Crvena zvezda i put na fudbalsku utakmicu u Jermeniju
Fudbaleri Crvene zvezde trebalo je u četvrtak u Jermeniji da igraju protiv Ararata utakmicu plej-ofa za ulazak u Ligu Evrope, ali od toga najverovatnije neće biti ništa.
Kako prenosi Radio-televizija Srbije, moguće opcije su da utakmica bude odigrana na neutralnom terenu ili u Beogradu. Kao najmanje verovatna varijanta, pominje se i direktan plasman srpskog kluba u Ligu Evrope, bez odigravanja meča.
„Odlukom Vlade u Republici Jermeniji proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Odluka stupa na snagu od momenta objavljivanja. Svi da se jave u svoje vojne odseke. Za domovinu, za pobedu", napisao je na Fejsbuku premijer Jermenije Nikol Pašinjan.
Prvobitno je duel Ararata i Crvene zvezde bio zakazan za 16 sati u četvrtak, 1. oktobra u Jerevanu.
Nagorno-Karabah, prema rezoluciji Ujedinjenih nacija 62/243 okupirana teritorija Azerbejdžana, od 1988. godine teži da se ujedini sa Jermenijom.
Etničke napetosti između Azerbejdžanaca i Jermena su 1992, posle raspada Sovjetskog saveza, prerasle u rat. Tenzije i dalje traju, uz sporadičnu razmenu vatre. Međuetnički sukob analitičari danas nazivaju „zamrznutim".
Prema popisu iz 1989. godine, neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza, Nagorno-Karabah imao je nešto više od 193.000 stanovnika.
Nagorno-Karabah proglasio je nezavisnost 2. septembra 1991. godine, ali većina država u svetu ga ne priznaje.
Prema popisu iz 2015, u ovoj međunarodno nepriznatoj republici danas živi oko 145.000 Jermena i mali broj Rusa. Stanovništvo Nagorno-Karabaha je pravoslavno, dok je većina Azerbejdžanaca muslimanske veroispovesti.
Pogledajte video o istoriji reči genocid
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar