Romkinja Slađana Novakov u novembru puni 27 godina, a već je „postigla sve što je dosad planirala".
Nije udata, nema decu, ali ima diplomu i stalan posao i lepotu na kojoj bi joj mnogi pozavideli.
Da bi pokazao da su „Romkinje vrlo retko inspiracija umetnicima", fotograf Sever Zolak je odlučio da baš nju slika za izložbu po motivima umetnika Paje Jovanovića.
Za razliku do stereotipnog prikazivanja Romkinja - kao egzotičnih lepotica ili igračica - Zolaku je Slađana bila model za „Portret mlade žene u ružičastoj haljini" iz 1930. koji u originalu verovatno prikazuje suprugu slikara kao damu iz visokog društva.
Ipak, Slađanino odrastanje daleko je od aristokratije - odrasla je u okviru romskog naselja u Opovu, blizu Zrenjanina.
„Ne bih to menjala. I sad imam snove kao da sam tamo, sa svojom porodicom gde sam odrastala", započinje priču Slađana za BBC na srpskom.
Ona već četiri godine radi kao frizerka za žene u salonu na Bežanijskoj kosi.
„Imam Kim Kardašijan u zgradi"
Iako je Sever Zolak od početka rada na ovoj izložbi znao da želi da fotografiše Romkinju, nije odmah stigao do Slađane.
Spojila ih je njena komšinica, a njegova prijateljica, kreatorka Dejana, koja je danima pokušavala da stupi u kontakt s njom.
Nisu se odranije poznavale.
„Kako mi je Sever ispričao - tražio je lepu Romkinju i Dejana mu je rekla: 'Pa, ja imam Kim Kardašijan u zgradi'. Nije mi verovao", prepričava kroz sramežljivi osmeh.
Iako fizički dosta podseća na Amerikanku jermenskog porekla Kim Kardašijan, Slađana nema ambiciju da se bavi rijalitijem, kao najpoznatija starleta na svetu.
„Zamislite da uđem u Zadrugu i tako postanem poznata, pa ja bih se ubila odmah", uverena je Novakov.
Razlikuju se i po tome što Slađana nema ništa od estetskih zahvata, jer ima prirodno taman ten, istaknute jagodice, puna usta i vitku figuru.
Nema ni veštačke nokte, samo ponekad na svoju paž frizuru stavi nadogradnju kose.
„Mnogi misle da sam radila jagodice i usta, ali nisam. Pitaju se i kako sam zgodna, a ništa ne treniram, takva sam prirodno.
„Rekli su mi - više nema prirodnih devojaka, one kojih ima završe u muzeju", smeje se Slađana.
Iako joj je Slikanje sa Zolakom bilo prvo, za dva-tri sata sve je bilo gotovo.
Na pitanje kako je ranije nisu saletali fotografi, odgovara da „nije bila u takvom društvu".
„Povučena sam, ne volim da se istaknem, ne volim da se guram u masu, verovatno zbog toga".
Nije joj bilo teško da pozira, naprotiv.
„Bila mi je čast što je izabrao baš mene", navodi Slađana, koja razmišlja da se ubuduće možda i bavi manekenstvom.
U rodnom Opovu išla je u osnovnu školu, a srednju - smer za poslastičara - pohađala je u Pančevu.
Devetomesečnu frizersku akademiju u Beogradu završila je kao student generacije i ostala da radi godinu dana kao lični asistent majstora Zorana Jankovića.
Ima dve sestre i obe su zaposlene u Beogradu.
Starija je završila studije Pravnog fakulteta u roku - i radi kao sudijski saradnik, a mlađa je medicinska sestra na Vojno-medicinskoj akademiji.
Sve tri žive sa partnerima, ali nisu udate.
Njihov porodični uspeh je lakše sagledati ako se zna da je svega 0,7 odsto Roma visoko obrazovano.
Svaki treći Rom nema završenu osnovnu školu, a u opštoj populaciji to je svaki deseti, navodi se u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku „Romi u Srbiji".
„Školovana sam i ja i moje sestre, odvojila sam se od svega toga, imaš drugačija razmišljanja.
„Onda ti i svet oko tebe i ljudi sa kojima radiš i živiš doprinose da se ne osećaš tako", odgovara Suzana posle malo razmišljanja.
„Mogla sam da krijem da sam Romkinja, ionako niko nikad nije rekao nešto za to, ali ja sam to što sam", s ponosom ističe.
Možda i zbog takvog stava nije se susrela sa diskriminacijom ni tokom školovanja, ni kasnije.
„Nikad toga nije bilo. Imam divne kolege, ja volim da se šalim na svoj račun da bi znali ljudi da meni to nije problem.
„Kažu - budi šta hoćeš, ti si dobar čovek - i ja tako isto gledam. Ponosna sam što su me tako prihvatili", kaže Slađana.
Sever Zolak, iako modni fotograf, ima veliko iskustvo u radu na dokumentarnoj fotografiji i lako se odlučio da i ovo snimanje bude društveno angažovano.
„Imam taj teret na leđima još iz rata u Bosni i izbeglištva.
„Živim neki život koji je potpuno drugačiji od početka i bolećiv sam na priče o ljudima koji se slabo čuju", kaže Zolak, poreklom iz Ključa u Bosni i Hercegovini.
Danas, kaže, ima dosta prijatelja Roma i stalno upoznaje neke nove ljude koji su uspešni i zanimljivi na svoj način, ali ih nema u javnosti.
Ističe da su mnogi vrlo pozitivno reagovali na Slađanin portret, čak i pre zvaničnog otvaranja izložbe.
„Kada sam došao jedan dan u muzej, tamo su me sačekale dve Romkinje koje brinu o higijeni u muzeju.
„Rekle su mi: 'Samo da ti se zahvalimo, ovo smo mi'. To mi je bila divna scena", kaže Zolak.
Izložba traje do 29. oktobra u Muzeju grada Beograda.
Nije razmišljao šta bi dalje sa fotografijom, ali ako se poklope kockice i bude zainteresovanih da je kupe voleo bi da novac da u humanitarne svrhe.
„Voleo bih, na primer, da pomognem dvojici očeva, takođe Roma, koji imaju po petoro i troje dece i skupljaju sekundarne sirovine vozeći se starim biciklima - da njima obezbedimo bicikle na električni pogon.
„Bave se reciklažom i rade ozbiljan posao, a jedan od njih je samohrani roditelj", navodi Zolak, koji ih je nedavno fotografisao.
Romi u Srbiji: Začarani krug siromaštva, neobrazovanja i diskriminacije
Obrazovni nivo je najtamnija tačka romske stvarnosti, navodi se u publikaciji „Romi u Srbiji" iz 2014. godine.
Autori Svetlana Radovanović i Aleksandar Knežević zaključuju da je reč o „začaranom krugu".
„Treba imati u vidu i složenost ove problematike i neambicioznost Roma u pogledu školovanja svoje dece, koje se ogleda u ranom napuštanju školovanja zbog potrebe da i deca nešto zarade ili ranije udaje ženske dece, odnosno neprijatnosti koje romska deca u školi doživljavaju jer su loše obučena, zapuštena i prljava pošto žive u uslovima krajnje bede i nehigijene", dodaje se.
Anketa sprovedena u romskim naseljima u Beogradu 2006. pokazala je da kod najvećeg broja dece koja se školuju postoji volja da završe školu, jer veruju da će tako doći do boljeg života.
Ipak, za razliku od dece, roditelji su uvereni da u školama postoji problem diskriminacije, ali ne zato što su Romi, već zato što su siromašni.
Slađana Novakov je odrasla u kući, u delu grada u kom žive Romi - većinom u neformalnom naselju.
Neformalnih naselja u kojima ljudi nemaju struju, vodu i osnovne uslove za život u Srbiji ima oko 600.
Detinjstvo je Slađani i dalje najlepši deo života.
Zahvaljujući roditeljima ona i sestre nisu oskudevale ni u čemu.
Kao dete družila se i sa Srbima i sa Romima - tako je vaspitana, ističe.
„Kad se družiš samo sa Srbima onda bežiš od toga što jesi. Nikad nam nisu dozvoljavali da izbegavamo ni jedne, ni druge", napominje.
Njena majka je dečije stvari davala rodbini i komšijama, koji imaju manje od njih.
„Ta svest treba i kod Roma da se promeni, nije to samo stvar da im neko da novac i pomogne. Oni treba da osmisle šta da rade s tim parama, kako bi to bila pomoć", opisuje ona.
„Pomažu njima ljudi, to neformalno naselje više ne postoji. Sve je novo odrađeno, sređeno je, svi imaju kuće sa strujom i vodom u celoj ulici.
„A njihova svest se promenila - nula", napominje Slađana.
Prema podacima za 2016. godinu 80 odsto Roma u Evropi živi na rubu siromaštva.
I dalje, kaže, retko ko završi osnovnu školu, devojčice se rano udaju.
„Govore 'nema uslova, nema uslova', nisu ni moji roditelji imali uslova, pa su radili i noću i danju.
„I danas za nas kažu da smo poštena i čista porodica", navodi.
Otac joj radi u magacinu u farmaceutskoj firmi, a majka je završila školu za kuvarice i radila u restoranu, a sada je domaćica.
Od komšija i familije razlikovali su se i po tome što je u njihovoj porodici bilo „najmanje dece - troje" i roditelji su mogli da se svima posvete.
„Ni ja nisam volela da idem u školu, ali se znalo da mora.
„I da mora da se radi domaći čim dođemo kući, te navike se nauče tad, to je detetu jedina obaveza", navodi ona.
Nepismeno je 15,1 odsto Roma, među kojima dve trećine žena. Nacionalni prosek je dva odsto.
Ona i danas viđa romsku decu kako prose ili idu bez roditelja po ulicama i gradskom prevozu.
Komentarišući to dodaje: „Pravi roditelj ne bi pustio dete da luta po gradu".
Slađana se nikad nije zabavljala sa Romom, ali jeste imala drugaricu Romkinju u srednjoj školi.
„Ona se posle udala, rodila decu i završila karijeru. Sad će i baba da postane", sa blagom setom izgovara.
Po zvaničnim podacima skoro svaka treća Romkinja rodi dete do 18 godine, dok u opštoj populaciji to učini tri odsto žena.
U Beogradu se sticajem okolnosti i okruženja, sem sa sestrama, ne druži sa Romima.
„Nije meni to ispod časti, ali ne mogu da jurim po ulici. Nisam upoznala nekog s kim bih mogla", navodi.
Položaj Roma u Evropi
Romkinje su među najobespravljenijim grupama u Evropi, jer trpe dvostruku isključenost i kao žene i kao pripadnice najveće evropske etničke manjine, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Na osnovu popisa stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji je živelo 147.604 Roma, ali se procenjuje da ta brojka varira od 250.000 do 600.000, podaci su nevladine organizacije Sivil rajt difenders.
Iako nema pouzdanih podataka o romskoj populaciji na Zapadnom Balkanu, procenjuje se da je njihov udeo u stanovništvu u Bosni i Hercegovini 1,7 odsto, a 9,6 odsto u Severnoj Makedoniji.
I dok je trajala zabrana rada frizerskim salonima zbog epidemije korona virusa, Slađana je radila privatno sa redovnim klijentima.
„Uzmem kofer i krenem po Bežaniji, jer zovu me žene koje žele da se farbaju, šišaju.
„Žene su sve htele tad", kaže kroz osmeh.
I ako se otisne u modne vode, ne planira da napusti zanimanje.
Cilj joj je da otvori sopstveni frizerski salon.
Partnera ima, ali ni to ne utiče na njene poslovne planove.
„Ja da budem se nekim ko ima pare, pa da me šutne, šta ću onda, ostaću na ulici. Ne dolazi u obzir.
„I da imam bogatog momka ja ću da radim svoj posao", kaže Slađana.
Tek kad bude imala i nekog radnika, kupi svoj stan i kola, planira da se uda i eventualno rodi dete.
„Želim da imam normalnu osobu sa kojom ću da pravim dete, a to je danas teško naći.
„Nikad ne čeznem za nečim što je nemoguće. Kad gledam svoj život - želim da nešto stvorim, ali da se borim", kaže Slađana.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg)
Komentari 2
Дада
Mile
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar