Koliko puta vam se dogodilo da krenete na posao ili u školu, a po izlasku iz zgrade ne vidite prst pre okom jer vas je dočekalo njeno visočanstvo - magla, kraljica jutarnje, pa i večernje misterije, od koje zaziru i najhrabriji?
Ova prirodna pojava, koja prema narodnim verovanjima sakriva brojne tajne i nemani, u našim krajevima nastaje tokom jeseni i zime, kada je hladno i dovoljno vlažno.
„Magla je kondenzovana vodena para, koja se javlja pri tlu, u prizemnom sloju atmosfere.
„Kada se ukombinuju odgovarajuća količina vodene pare i odgovarajuća temperatura, dolazi do stvaranja magle, pri čemu je neophodno da nema jakog vetra", objašnjava za BBC na srpskom, Vladan Ducić, profesor klimatologije na Geografskom fakultetu u Beogradu.
Pored pesama i priča u kojima je u glavnoj ulozi, magla može stvoriti i realne probleme, posebno u saobraćaju, kao i kada u gradovima sa zagađujućim česticama formira smog.
Beograd u proseku ima 32 maglovita dana godišnje.
Ako se u magli nalaze zagađujuće supstance, onda je reč o smogu.
„Razlika je i u nijansi - pravi smog je tamnije boje, a čista magla je mlečne boje", objašnjava Ducić kako praviti razliku.
Njen naziv potiče od kovanice nastale od dve engleske reči „smoke" - dim i „fog" - magla.
Vazduh u Beogradu je jutros u 10 sati, dok se magla protezala ulicama prestonice, bio nezdrav, odnosno na crvenoj skali.
Prema indeksu zagađenosti vazduha u Beogradu čestice PM 2,5 iznosile su 151, PM10 - 54, azot-dioksid 13,3 i ugljen-monoksid 8,5.
Pored Beograda, smog muči stanovnike Londona, Pariza, Hamburga, Los Anđelesa i brojnih drugih gradova u morskom priobalju i rečnim dolinama.
U Londonu je početkom decembra 1952. godine zbog velikog smoga život izgubilo više od 4.000 ljudi, dok se više od 100.000 razbolelo.
Vidljivost je bila svega nekoliko metara.
U listu Environmental Health Perspectives 2004. godine objavljena je studija u kojoj naučnici navode da je mesecima posle „velikog smoga" još 6.000 ljudi stradalo usled posledica zagađenog vazduha.
Vlasti Velike Britanije su kasnije donele zakone i odluke kojima je ograničeno „sagorevanje uglja" u urbanim sredinama, dok su vlasnici kuća dobili grantove za prelazak sa fosilnih goriva na alternativni sistem grejanja.
Početkom decembra 1930. godine u dolini reke Meze (Mas) u Belgiji, na dužini od 24 kilometara stvorio se gusti smog, koji je povećao smrtnost za oko 10 puta.
„Jeste to bilo davno, ali je ekstremni primer koji se više neće ponoviti jer je veći deo razvijenog sveta prešao na grejanje gasom, umesto fosilnih goriva", kaže Ducić.
Pojavi magle odgovaraju „niske temperature i visoka vlažnost vazduha", zbog čega je karakteristična za noćne i jutarnje sate, tokom jeseni i zime.
Ovaj „prizemni oblak", podrazumeva „zamućenosti prizemnog sloja vazduha", gde je vidljivost smanjena do jednog kilometra.
Ukoliko je vidljivost veća od jednog kilometra, u pitanju je sumaglica.
Magla se može uočiti na svim kontenentima, dok je u Srbiji najčešća u dolini Velike Morave, Panonskoj niziji i u kotlinama zapadne Srbije.
Najviše dana sa maglom beleži meteorološka stanica u Požegi.
„Ima više reka i vlaga je velika, a zbog kotlinskog položaja je zaštićena od vetrova", objašnjava profesor Ducić zbog čega je u Požegi ta pojava učestala.
Dodaje da je magla najređa u jugoistočnom Banatu zbog jakog vetra - košave.
Postoji i suva magla - čađevina, koja nastaje tokom šumskih požara.
„Neki šumski požari mogu da naprave veliku količinu dima koja zajedno sa kondenzovanom vodenom parom stvara tu specifičnu maglu"
Pored načina postanka, od obične magle se razlikuje i po posebnoj sivo-crvenoj boji.
Pogledajte naš video o "prodavanju magle"
Magla može da dovede do velikih nezgoda u saobraćaju zbog smanjene vidljivosti.
Veliki broj udesa u Srbiji upravo je prouzrokovala ova prirodna pojava.
Rano izjutra, 9. novembra 2005. godine na auto-putu Beograd-Niš, usled guste magle, došlo je do pet lančanih sudara u kome je život izgubilo sedmoro ljudi.
Skoriji primer je iz oktobra 2018. kada je, takođe na auto-putu, između Ćuprije i Jagodine, život izgubilo osam osoba, dok je 25 povređeno.
Profesor Ducić kaže da magla može da škodi i osobama koje boluju od astme, čak i kada nema zagađujućih supstanci.
„Njima smeta velika vlaga u vazduha, tako da im se preporučuje manji boravak napolju tokom magle", dodaje.
„Magla padnala v dolina" - reakcije na društvenim mrežama
Stanovnike Novog Sada i Beograda, pojava magle na gradskim ulicama ne raduje preterano.
Neka magla, gusti vlažni vazduh.Nikako da padne sneg i razbistri i pročisti ovu ružnu sliku koju vidim kroz prozor.
— SaricaCarica (@SaricaCarica) December 17, 2020
U Novom Sadu je onemogućila sunčeve zrake da dopru do tla.
sunce je blurovala magla
— Dunkl Jeca (@dunkljeca) December 17, 2020
Dok su u Zemunu neki tviteraši našli način da ga se dočepaju.
Kad je magla nacrtaj sunce :) pic.twitter.com/UfOpPbftMz
— Branko Jovanovic (@Branko65J) December 17, 2020
Jedan Novosađanin ne može zbog nje da se pohvali novom frizurom.
Da sam znao da će biti magla ne bih se još šišao...
— zec na baterije (@NaBaterije) December 17, 2020
JER KO ME PA VIDI
A ima i onih koji ipak smatraju da „nije sve tako sivo".
Kada si voljen i magla je lepa.
— Šumska mačka (@n_jabukic) December 17, 2020
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Mile rent-a mozak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar