Vojska Mjanmara preuzela je kontrolu nad tom zemljom nakon što je u ranim jutarnjim satima privela vodeću političarku Aung San Su Ći i druge zvaničnike.
Vojska je preko televizije saopštila da je proglašeno vanredno stanje koje je ograničeno na godinu dana.
Puč je izveden nakon tenzija koje su se pojavile između civilnih vlasti i vojske oko osporenih izbora.
Mjanmarom, koji se ranije zvao Burma, vladala je vojska do demokratskih reformi 2011. godine.
Kako je vojska navela u ponedeljak, moć je prešla u ruke komandanta generalštaba Min Aung Hlainga. Vojnici su na ulicama glavnog grada, Nejpijdoa, kao i Jangona.
Partija Aung San Su Ći - Nacionalna liga za demokratiju - osvojila je na izborima u novembru dovoljno mesta u parlamentu da formira vladu.
U većim gradovima nestalo je internet signala na telefonima i neke telefonske veze su u prekidu, dok državni javni servis MRTV ne emituje program zbog „tehničkih smetnji".
Pale su linije komunikacije sa Nejpijdoom i teško je proceniti kakva je situacija u gradu.
U bivšoj prestonici Jangonu telefonske veze i internet su naizgled ograničeni.
BBC i drugi međunarodni mediji su blokirani a lokalne stanice su skinute sa programa.
Ljudi stoje u redovima ispred bankomata u Jangonu i narednih dana se očekuje nestašica gotovine.
Banke su privremeno prestale da pružaju sve finansijske usluge, navelo je udruženje banaka.
People line up outside a bank branch in Yangon, Myanmar February 1, 2021. REUTERS/Stringer #Myanmarcoup pic.twitter.com/T0DPKkDtNH
— soe zeya tun (@soezeya) February 1, 2021
Nacionalna liga za demokratiju osvojila je 83 odsto mesta u parlamentu na izborima 8. novembra koji su doživljeni kao referendum o vladavini Su Ći.
To su tek drugi izbori održani u zemlji od kraja vladavine vojne hunte 2011. godine.
Ali vojska je osporila rezultat i poslala žalbe Vrhovnom sudu protiv predsednika i izborne komisije.
Vojska je pretila da će „preduzeti korake", što je narednih dana povećalo strah od državnog udara, dok izborna komisija odbacuje sve optužbe o nameštanju.
Ko je Aung San Su Ći?
Ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, koji je ubijen nedugo pre nego što je zemlja postala slobodna od britanske kolonijalne vladavine 1948.
Su Ći je nekada smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava. Dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.
Provela je gotovo 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine.
U novembru 2015. dovela je Nacionalnu ligu za demokratiju do ubedljive pobede na prvim slobodnim izborima u Mjanmaru u prethodnih 25 godina.
Po ustavu ne može da bude predsednica zemlje jer su joj deca strani državljani, ali Su Ći se smatra stvarnim političkim vođom Mjanmara.
Poslednjih godina kritikovana je zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohindža.
Stotine hiljada Rohindža je 2017. godine pobeglo u susedni Bangladeš pod naletima vojske Mjanmara.
Međunarodni akteri koji su ranije podržali Aung San Su Ći tada su je optužili da ne čini ništa da zaustavi silovanja, ubistva, a možda i genocid, kao i da odbija da osudi postupanje vojske ili prihvati da su se zverstva desila.
Međutim njena popularnost ostala je velika u zemlji sa većinskim budističkim stanovništvom, koje ne mari mnogo za Rohindže.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar