Amerika, svet i Bajden: Šta zaokret novog predsednika u spoljnoj politici zaista znači

U prvom govoru o spoljnoj politici, predsednik SAD se obavezao da će uložiti u saveze i diplomatiju.
Bajden
EPA

Američki predsednik Džo Bajden održao je prvi spoljnopolitički govor od stupanja na dužnost.

On je svoju politiku nazvao resetovanjem posle četiri godine programa Donalda Trampa Amerika na prvom mestu, obećavajući da će ponovo ulagati u saveze i diplomatiju i ističući demokratske vrednosti.

Protivljenje Rusiji

Ubrzo pošto je Bajden započeo govor, poslao je poruku koja bi mogla da bude naslov za medije: „Jasno sam rekao predsedniku [Vladimiru] Putinu, na način koji se veoma razlikuje od mog prethodnika, da su dani kada su Sjedinjene Američke Države okretale glavu pred ruskim agresivnim odlukama... gotovi".

To je bila najveća razlika u odnosu na Trampa, koji je, izgledalo je, sve radio da da izbegne kritiku ruskog predsednika.

tramp i putin
Reuters
Tramp je izbegavao da kritikuje Putina

Bajden je potvdio da sa Moskvom treba sarađivati na temama koje donose obostrani interes, poput sprečavanja nuklearnog rata - dvojica lidera su se upravo dogovorila da produže svoj poslednji preostali ugovor o kontroli naoružanja.

Ali, obavezao se da će Vladimira Putina smatrati odgovornim za sajber napade i mešanje u izbore i pozvao na puštanje ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Ova Bela kuća je spremna da koristi govornicu protiv Kremlja.

Ali sve radnje koje će preduzeti nadograđivaće se na one koje je preduzela Trampova administracija, koja je nastavila da kažnjava Rusiju za sve, od sajber napada do otrovnih napada uprkos Trampovoj uzdržanosti.

Iran više nije koren svakog zla

Bajdenov govor bio je značajan po onome što: nije spomenuo Iran.

Tišina je bila gotovo uznemirujuća, s obzirom na to kako je Trampov državni sekretar Majk Pompeo neumorno nazivao Teheran korenom svakog zla na Bliskom istoku.

To ne znači da administracija Bajdena ne vidi Iran kao stvar koja iziskuje hitnost.

Veruje se da se islamska republika približila mogućnosti da napravi nuklearnu bombu otkako se Tramp povukao iz sporazuma kojim se ograničava iranski nuklearni program - dogovora za koji je Bajdenrekao da je spreman da ga vaskrsne.

Njegova administracija još smišlja kako to da uradi. Ali u međuvremenu, on ne gleda na region kroz prizmu Irana.

Ono što je najvažnije, najavio je kraj podrške vojnoj ofanzivi Saudijske Arabije u Jemenu.

Pompeo je naglasio da je jemenske pobunjenike Huti, protiv kojih se Rijad bori, podržao Iran.

Bajden je naglasio da je rat stvorio najgoru svetsku humanitarnu katastrofu.

Drugačiji od Amerikena prvom mestu

Bajden se možda neće složiti sa Trampom oko platforme Amerikana prvom mestu, ali Amerikance ipak stavlja na prvo mesto.

On i njegovi zvaničnici razgovaraju o spoljnoj politici koja se okreće američkim radnicima, štiteći njihov posao i plate.

„Više nema jasne granice između spoljne i unutrašnje politike", rekao je Bajden.

„Kada donosimo bilo koju odluku u spoljnoj politici, moramo da imamo u vidu američke radničke porodice."

To će uticati na njegovu trgovinsku politiku.

Takođe se vratio viziji Sjedinjenih Američkih Država kao imigrantske nacije, obećavajući da će prihvatiti još izbeglica: rekao je da će povećati broj na 125.000 godišnje nakon što ga je Tramp smanjio na 15.000.

protest
Getty Images
Protest Trampovih pristalica

Ali, pronašao je pozitivnu stvar u nedavnim neredima zbog navodne prevare na izborima zbog koje je Tramp izgubio vlast.

Rekao je da su Amerikanci spremni da ujedine svet u borbi za odbranu demokratije „jer smo se za nju borili sami".

Čovek za spoljnu politiku

Trampova prva poseta vladinoj instituciji bila je odlazak u CIA, a u Stejt department je došao tek više od godinu dana nakon što je stupio na dužnost.

Bajdenova odluka da započne sa Stejt departmentom bila je signal podrške oficirima stranih službi za koje je Tramp smatrao da su deo zavere i da rade protiv njega.

Svetu se ta Amerika vratila, spremna da nastavi angažman sa saveznicima u rešavanju zajedničkih problema u multilateralnim okruženjima, što je postalo pomalo mantra Bajdenovog tima.

Antony Blinken
EPA
Novi državni sekretar Entoni Blinken radio je sa Bajednom dve decenije

Ali poseta je takođe bila pokazatelj toga ko je Bajden, bivši senator i potpredsednik sa decenijama iskustva u spoljnoj politici.

„Samo sam pokušavao da držim korak", rekao je njegov državni sekretar Entoni Blinken, koji sa njim sarađuje oko 20 godina.

Predsednik će biti uposlen gorućim domaćim pitanjima, ali ga sve vreme interesuje spoljna politika.

Potrudio se da istakne posvećenost ka diplomatiji.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • hk

    05.02.2021 15:51
    @Joe
    Ko pravi probleme i ne zna da sarađuje, i treba da dobije po njušci. Ne nego biste takvi pametni da USA žmuri pred zločincima, a još i mali nebitni koji ne mogu da priušte da muče i ubijaju bez kazne (kao Kina npr). Baš ste smešni!
  • Aj

    05.02.2021 15:28
    hm...
    rat
  • Јое

    05.02.2021 14:39
    Рат и мир
    "Šta zaokret novog predsednika u spoljnoj politici zaista znači"

    Нове ратове. Због тога су га и довели на власт.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Protesti protiv Trampa širom Amerike

Nekoliko dana pošto je Tramp najavio da će Amerika uvesti carine na uvoz iz većine zemalja sveta, protesti su održani i van države, uključujući London, Pariz i Berlin.