Sirija, terorizam i Islamska država: Posle više od pet godina pronađeno telo arheologa koji je ubijen zbog antikviteta

Kaled al-Asad je ubijen 2015. godine, jer je pokušao da zaštiti drevni grad Palmiru.

Sirijske vlasti veruju da su pronašle telo vodećeg arheologa koga su pripadnici Islamske države (IS) ubili 2015. godine dok je pokušavao da zaštiti drevni grad Palmiru.

Militanti su javno odrubili glavu 82-godišnjeg Kaleda al-Asada jer je odbio da otkrije lokaciju dragocenih artefakata.

Sirijski državni mediji izvestili su da se smatra da je njegovo telo među tri otkrivena u Kahlulu, istočno od Palmire.

DNK testovi bi trebalo da pruže odgovor o njihovom identitetu.

Brutalno ubistvo bilo je jedno u nizu zločina koje su militanti IS počinili tokom dva perioda tokom kojih su kontrolisali mesto svetske baštine Uneska.

Kaled al-Asad je više od 50 godina života posvetio Palmiri, koja se nalazi u oazi u sirijskoj pustinji severoistočno od Damaska.

Izuzetno cenjeni arheolog povukao se kao šef lokaliteta 2003. godine, ali je tamo nastavio da istražuje dok ono nije palo u ruke pripadnika Islamske države.

Trojica njegovih sinova i zet, koji su takođe arheolozi, pobegli su u prestonicu sa stotinama vrednih predmeta iz muzeja u obližnjem gradu Tadmor dok su se militanti približavali.

Ali Asad je insistirao da neće napustiti vlastiti dom.

„Ja sam iz Palmire", rekao je, „i ostaću ovde čak i ako me budu ubili."


Pogledajte video: Obnova drevnog grada Palmire


Kasnije je Islamska država zadržala Asada i ispitivao ga o lokacijama drugih artefakata koji su bili sakriveni.

Avgusta 2015. godine odsečena mu je glava na trgu u Tadmoru nakon što je odbio da sarađuje.

Potom je deljena fotografija na kojoj se navodno vidi njegovo telo vezano za stub, a na plakatu pored njega pisalo je da je Palmirin „direktor idolopoklonstva".

Tadašnja generalna direktorka Uneska, Irina Bokova, rekla je tada da su islamski ekstremisti ubili Asada „jer nije želeo da izneveri svoju duboku posvećenost Palmiri".

U nedeljama koje su sledile posle svirepog ubistva, pripadnici Islamske države su uništili nekoliko poznatih delova Palmire iz 1. i 2. veka koje su smatrali idolopokloničkim.

Hram Balshamin i okolni stubovi hrama Bel su minirani, kao i trijumfalni luk drevnog grada i sedam pogrebnih kula na njegovoj nekropoli.

A picture taken on March 4, 2017 shows the damaged site of the ancient city of Palmyra in central Syria.
Reuters
Uništavanje delova Palmire Unesko je okarakterisao kao ratni zločin

Posle ponovnog zauzimanja lokacije krajem 2016. godine, militanti su uništili tetrapilon - grupu od četiri stuba - i deo Rimskog pozorišta.

Vladine snage kontrolišu to područje od marta 2017. godine, ali su radovi na obnovi ograničeni zbog građanskog rata koji je u toku.

Islamska država je nekada kontrolisala 88.000 kvadratnih kilometara teritorije koja se protezala od zapadne Sirije do istočnog Iraka i nametnula je brutalnu vlast nad gotovo osam miliona ljudi.

Grupa je proterana sa poslednjeg uporišta 2019. godine, ali UN procenjuju da više od 10.000 militanata ostalo aktivno u Siriji i Iraku.

Veruje se da su organizovani u malim ćelijama i nastavljaju da izvode smrtonosne napade u obe zemlje.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

  • Dawkins

    09.02.2021 07:48
    religija = zlo

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije BBC - BBC

Kako je Nikola Jokić postao filozof

Košarkaš Denver Nagetsa nastavlja da pruža neverovatne partije na parketu u NBA ligi, ali i skreće pažnju izjavama na konferencijama za medije.

Ko je bio Miodrag Kostić

Miodrag Kostić je bio je jedan od najpoznatijih srpskih biznismena, vlasnik šećerana, raznih hotela, banaka.

COP29: Pitanje klimatskog finansiranja vredno bilion dolara

U nedavnom izveštaju UN-a navodi se da je zemljama u razvoju potrebno između 187 milijardi i 359 milijardi dolara godišnje samo za prilagođavanje uticajima klimatskih promena, a u tu svrhu su 2022. godine dobile samo 28 milijardi dolara.