Milena Nikolić je studentkinja Beogradskog univerziteta, s prebivalištem u Čačku.
U Beograd se preselila pre tri godine na studije, a tada je u glavni grad Srbije stigao i njen zdravstveni karton.
On se danas nalazi u Krunskoj ulici u Beogradu, u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata - Studentskoj poliklinici.
Ukoliko se usvoji Nacrt plana optimizacije mreže zdravstvenih ustanova koji je nedavno predstavljen, Milena će za svaki specijalistički pregled i zdravstveni problem, morati put Čačka.
Studentska poliklinika biće zatvorena, a korisnici prebačeni u domove zdravlja.
Njen dom zdravlja je u mestu prebivališta, a da bi mogla da dobije mesto u studentskom domu, osnovni uslov je da joj prebivalište nije u Beogradu.
Tako bi Mileni, ali i desetinama hiljada studenata koji se leče u studentskim polikilnikama u Beogradu, Nišu i Novom Sadu bila uskraćena mogućnost lečenja u tim gradovima, smatraju sagovornici BBC-ja na srpskom.
Zbog najave zatvaranja studentske poliklinike pokrenuta je i onlajn peticija protiv ovog predloga.
Nacrt plana predstavljen je nedavno i do 22. februara je na javnom uvidu i raspravi, a svi zainteresovani mogu da pošalju predloge za izmene i sugestije.
Mirjana Pešić, specijalista opšte medicine i organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije u Studentskoj poliklinici u Beogradu kaže za BBC da je cilj Masterplana povećanje dostupnosti usluga, ali joj se čini da će se zapravo desiti suprotno.
„Sada imate studentsku populaciju kojoj su dostupni specijalisti različitih grana medicine u poliklinikama.
„Kada ti specijalisti pređu na viši nivo - u domove zdravlja i kliničke centre, prioritet će imati starije stanovništvo koje je bolesnije", kaže dr Pešić.
Zaposleni će, objašnjava, biti prebačeni u domove zdravlja i kliničko bolničke centre i biće dostupni svima koji se tamo leče, a ne samo studentima
Ona strahuje da bi studenti, zbog obaveza i čekanja sa ljudima koji možda imaju lošiju kliničku sliku, odustajati od lečenja.
Studenti su generalno gledano realativno zdrav deo stanovništva, ali imaju potrebe za lečenjem, kaže Pešić.
„Oni se obraćaju lekarima iz oblasti mentalnog zdravlja, polno prenosivih bolesti, pitanja roda, partnerskih odnosa, problema u vezi sa školovanjem, načinom života.
„Ovakvim sistemom će im te usluge biti manje dostupne", kaže Pešić.
Problem će, ističe, biti i sa studentima koji nisu iz mesta u kom studiraju, jer će tu moći da obavljaju samo hitne preglede, ali da će za sve ostalo morati da idu u rodna mesta.
„Planirana je integracija teritorijalno pripadajućim domovima zdravlja, a u svim tim gradovima imate veliki broj studenata koji nisu iz mesta studiranja".
Studenti i studentkinje će praktično morati da idu kod izabranog lekara.
„Neki će možda promeniti prebivalište, ali imate veliki broj onih koji žive u studentskim domovima na osnovu toga što nemaju prijavljenu adresu u mestu školovanja i tako ostvaruju to pravo", objašnjava.
Pomoćnica direktora za medicinske poslove beogradske Studentske poliklinike Mila Paunić kaže da ta klinika uspeva da pruži optimalnu i sveobuhvatnu zdravstvenu.
Spajanjem sa domovima zdravlja više od dve trećine studenata ostalo delimično bez zdravstvene zaštite.
„Radi se o velikom broju korisnika - oko 130.000 studenata, što je praktično ceo jedan grad, a veliki broj - oko 56 odsto - u Beograd stiže upravo iz cele Srbije na studije, kao i iz zamalja iz regiona - oko pet do sedam odsto.
„U Studentskoj poliklinici u Beogradu aktivnih je oko 90.000 kartona", navodi se u pisanom odgovoru dr Paunić dostavljenom BBC-ju na srpskom.
Dodaje da će se, ukoliko se plan prema sadašnjem nacrtu ostvari, studetni lečenje nastaviti u Domu zdravlja Vračar.
Masterplan predviđa nekoliko faza, a cilj je da bude ostvaren u potpunosti do 2035. godine.
Kojom dinamikom - za sada nije poznato.
Osim beogradske studentske poliklinike, ovim planom ista sudbina namenjena je i niškoj i novosadskoj.
Doktor, Radomir Pešić, direktor klinike u Nišu, kaže za BBC na srpskom da je važno da studentske poliklinike zadrže sadašnji status.
„Naše mišljenje je da je studentska populacija posebna i bitna za budućnost ove države i da po svojstvu i ustrojstvu ove klinike trebalo da zadrže integritet i da ostanu kao posebne ustanove", kaže dr Pešić.
Dodaje je su studentske poliklinike usmerene i na prevenciju i učenje studenata kako da sačuvaju zdravlje.
„Mlad čovek je mnogo bogat čovek, a nije svestan toga - ima zdravlje.
T„o zdravlje vremenom, kao i svako bogatstvo, ako se ne čuva, troši se.
„Naša je uloga da im zaštitimo zdravlje. Prevashodno da ih zaštitimo i naučimo kako da sačuvaju zdravlje", kaže Pešić.
Objašnjava da su predstavnici ministarstva i organizacija koje su izradile nacrt dolazili na konsultacije, ali se nada da će predlozi koji se odnose na lečenje sutdenata biti promenjeni.
U klinici u kojoj radi otovorene kartone ima oko 27.000 studenata.
Dr Mirjana Pešić iz beogradske poliklinike objašnjava da je važno naglasiti da predloženo rešenje nije konačno.
Ona očekuje da će predstavnici Ministarstva zdravlja uzeti u obzir sve predloge pre nego što se konačni pošalje Vladi Srbije.
„Prilikom predstavljanja nacrta, predstavnici ministarstva i sami su rekli da treba razmotriti predlog", kaže Pešić.
Povodom najave o mogućem zatvaranju poliklinika pobunili su se studenti i omladinske organizacije.
Sa predstavnicima Ministarstva zdravlja u sredu, 17. februara sastali su se članovi organizacije Omladinska mreža Srbije.
Dobijena su „čvrsta uverenja da do ukidanja studentskih poliklinika neće doći", rekao je predsednik Omladinske mreže Srbije Danilo Potparić na konferenciji za novinare posle sastanka.
I Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti pozvala je nadležne institucije, javnost i studentsku zajednicu da se usprotive najavljenom zatvaranju Studentske poliklinike u Beogradu.
„Ova ustanova, čiji je rad prilagođen specifičnim potrebama studenata, sopstvenim kapacitetima uspeva da pruži optimalnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu za univerzitetske studente u Beogradu", navodi se u saopštenju na sajtu ove organizacije.
U okviru Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Beograd radi klinika u Krunskoj ulici, stacionar za smeštaj studenata kojima je potrebna nega, kao i dve ambulante - u Studentskom gradu na Novom Beogradu i studentskom domu Karaburma.
„Predloženim projektom ugasio bi se i Stacionar Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata.
„Ukoliko bi se to desilo, pitanje je gde bi se smeštali bolesni studenti koji u Beogradu ne žive sa svojim roditeljima, posebno studenti iz studentskih domova", dodaje se u saopštenju Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti.
Značaj Stacionara ističe i dr Mirjana Pešić.
„Veliki broj studenata u stacionaru ne zahteva negu u bolnici, ali im je potrebna nega i izolacija zato što žive u domu.
„Kada se to bude prebacilo u kliničko-bolnički centar, onda oni neće biti hospitalizovani, jer će zauzimati mesto nekome kome je potrebnija hospitalizacija.
Pešić ističe da se tokom pandemije kovida pokazalo kao dobra uloga stacionara, jer nisu bolnice, ali pružaju negu i izolaciju.
„Studente s lakšim kliničkim slikama smo iz domova smeštali u izolaciju u stacionar", kaže dr Pešić.
Nacrtom je predviđen prelazak na skandinavske modele zdravstvenog sistema, objašnjava ona.
„Ako gledamo skandinavske zemlje, najbolji sistem ima Finska, a u njemu u svakom studentskom kampusu postoji zdravstveni centar."
Na specijalizovanom sajtu napravljenom za ovaj projekat, navedeno je da je cilj Masterplana da se u narednih 15 godina, kroz novu organizaciju zdravstvenog sistema, obezbedi poboljšanje kvaliteta, pristupačnosti i efikasnosti zdravstvene zaštite i povećanje ekonomske efikasnosti zdravstvenog budžeta.
Predviđena je regionalna podela u šest regiona plus Kosovo, kao i spajanje primarnih, sekundarnih i tercijalnih ustanova.
„Masterplan će osigurati i efikasnije poslovanje zdravstvenih ustanova jer predviđa dva modela spajanja tako da ćemo do 2035. njihov broj optimizovati sa 313 na 117, pripajanjem ustanova tamo gde je potrebno i zadržavanjem svih 110.000 zaposlenih, uz nova ulaganja u savremenu opremu i infrastrukturu", izjavio je na predstavljanju projekta državni sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko.
Osnovni cilj je, kako tvrde u Ministarstvu, približavanje pacijentu i obezbeđivanje bolje, više ujednačene i pravovremene zdravstvene zaštite za sve građane Srbije.
Projektom je predviđeno da uspešno usvajanje Masterplana omogući povlačenje sredstava Svetske banke za nabavku najsavremenije i najneophodnije opreme.
Radi se o 10 magnetnih rezonanci, šest CT skenera i 30 ultrazvučnih aparata, u cilju povećanja uspešnosti ranog otkrivanja i lečenja onkoloških bolesti.
„Cilj je da do 2035. na taj način bude sačuvano i do 105.000 života.
„Kroz izradu Masterplana skenirano je stanje infrastrukture i sve ustanove podeljene su u pet kategorija po hitnosti ulaganja što omogućava izradu plana investicija u narednih 15 godina", rekla je dr Biljana Kozlović, koordinatorka Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije.
Predviđa se i spajanje ustanova primarne zdravstvene zaštite, drugačiju organizaciju bolnica, hitne pomoći, zavoda za javno zdravlje.
Planom je predviđeno da zaposleni pređu u ustanove sa kojima se spajaju.
Dr Mirjana Pešić iz Studentske poliklinike u Beogradu kaže da joj se čini da je ovo način zamaskiravanja nedostatka kadra.
„Rekli su da se neće ništa promeniti za zaposlene, da neće biti otpuštanja, ali ako vi kao specijalista pređete u KBC ne možemo da kažemo da se ništa nije promenilo.
„Vi ste onda zaposleni u tom KBC-u i mogu vas slati da radite u ambulanti", kaže dr Mirjana Pešić.
Dodaje da će ona u tom slučaju biti izabrani lekar za odrasle, dakle zadužena za opšte stanovništvo, a ne samo za studente kao što je sada.
„Vi u domu zdravlja birate lekara, studentima niko neće moći da kaže da bira određene lekare.
„Studenti će često odustati od potrebe za zdravstvenom uslugom, jer će i sami videti da ima bolesnijih.
„I kada odem u dom zdravlja ja ću nastaviti isto da obavljam posao, ali mislim da će studenti mnogo izgubiti", zaključuje sagovornica BBC-ja.
Na osnovu analiza i istraživanja, izrađen je predlog optimizacije mreže zdravstvenih ustanova po regionima, napravljene su osnovne strateške smernice za svaki nivo zdravstvene zaštite po tipu pružaoca zdravstvenih usluga, uspostavljena je kategorizacija bolnica, predlog nove organizacije i predlog metodologije za optimizaciju, uzevši u obzir sredinu između prosečnih i najboljih rezultata po pojedinom tipu pružaoca zdravstvenih usluga, navodi se na sajtu.
Na istom mestu on je dostupan za komentare i sugestije do 22. februara.
Izrada Plana optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite predstavlja aktivnost u okviru Drugog projekata razvoja zdravstva Srbije koji sprovodi Ministarstvo zdravlja u saradnji sa Svetskom bankom, uz tehničku podršku stručnog tima međunarodnog konzorcijuma koji čine kompanije IBF (Belgija), Delta Haus (Hrvatska) i NALED (Srbija).
Iako se navodi da je konsultovana struka, dr Mirjana Pešić ne misli da su se u slučaju studentskih poliklinika čule sve zainteresovane strane - i zaposleni i studenti.
BBC na srpskom je povodom nacrta i najava o zatvaranju Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata kontaktirao Ministarstvo zdravlja, ali odgovor je izostao do objavljivanja teksta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
e
Boba
BoeserWolf
Umesto da se svi lece u domovima zdravlja kao i svi ostali.
To sa prebivalistem neka promene u boraviste.
student iz cacka koji 3 godine stanuje u bgu, sa prebivalistem u cacku, a bez prijavljenog boravista u bgu vec u startu krsi zakon.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar