Grupa britanskih plaćenika, predvođena Škotlanđaninom Piterom Mekalisom, krenula je u kriminalno carstvo najopasnijeg čoveka na planeti sa ciljem da ga ubiju.
Pablo Eskobar je bio vođa narko kartela Medeljin u Kolumbiji i jedan od najbogatijih kriminalaca u istoriji.
Bio je najveći proizvođač i distributer kokaina na svetu, odgovoran za čak 80 odsto svetske trgovine drogom u to vreme.
Bivšeg operativca specijalnih snaga britanske vojske (SAS) Mekalisa regrutovao je suparnički kolumbijski kartel sa ciljem da se reše Eskobara.
Novi dokumentarni film „Ubiti Eskobara" govori o krajnje neuspešnoj misiji - i čoveku koji stoji iza nje.
Režiser Dejvid Vitni rekao je da je Mekalis, koji je rođen u Glazgovu 1942. godine, bio „komplikovana ličnost" sa mnogo „unutrašnjih previranja".
Odgojen je u Ridriju - na periferiji najvećeg škotskog grada - i u senci zloglasnog zatvora Barlini, u kojem je neko vreme ležao njegov otac - „vrlo prek i nasilan čovek".
U filmu, Mekalis, koji sada ima 78 godina, kaže: „Vojska me je obučavala da ubijam, ali borbeni instinkt poticao je iz Glazgova."
Mekalis kaže da je napustio dom i pridružio se vojsci u 17. godini kako bi pronašao način da usmeri agresiju.
Regrutovan je u padobranskom puku i postao član elitnog 22. puka SAS.
Kao pripadnik SAS-a, služio je na Borneu, boreći se u ratu u džungli, pre nego što je napustio britansku vojsku 1969. godine.
Tu odluku opisuje kao najgoru stvar koju je učinio u životu.
Mekalis je menjao poslove, ali se, kaže, „nije uklapao".
Dodaje da se osećao izgubljeno i da se njegova agresija pogoršala do te mere da je poslat u zatvor zbog napada na devojku.
Po izlasku iz zatvora, Mekalis je pokušao da oživi vojnu karijeru.
Akciju je brzo pronašao kao „plaćenik" u građanskom ratu u Angoli i kasnije u Rodeziji (danas Zimbabve), kao i Južnoj Africi.
Dejva Tomkinsa upoznao je u Angoli 1976.
Tomkins nije bio redovni vojnik, ali je znao kako da sklapa dogovore i isporučuje oružje.
Postali su veliki prijatelji, a Tomkins je bio taj koji je Mekalisu otkrio misiju o ubistvu Eskobara.
Horhe Salsedo, pripadnik rivalskog kolumbijskog narko-kartela Kali, koordinirao je akciju i želeo je da Tomkins odredi tim koji će je izvesti.
Mekalis je bio prvi koga je pitao da učestvuje u ubistvu Eskobara.
„Od vas se ne traži da izvršite atentat na Pabla Eskobara ako nemate pravo iskustvo", rekao je Mekalis.
„Nisam imao nikakvih moralnih problema u vezi sa ubistvom", rekao je.
„Nikada na to nisam gledao kao na ubistvo. Gledao sam ga kao metu."
Kartel Kali bio je uveren da je najbolje mesto za ubistvo Eskobara njegov luksuzni ranč Hacijenda Napoles.
Ogromno imanje imalo je zoološki vrt pun egzotičnih životinja, kolekciju starih i luksuznih automobila, privatni aerodrom i arenu za bikove.
Mekalis je preleteo ranč tokom izviđanja i saglasio se da se to može učiniti.
Misija je počela.
Tomkins je regrutovao tim od 12 plaćenika, ljudi sa kojima je ranije radio ili koji su mu preporučeni.
Horhe Salsedo im je pomagao da da nesmetano prođu granicu i carinu, a kartel Kali im je plaćao sve troškove.
Svaki od 12 plaćenika imao je 5.000 dolara mesečno plus troškove, ali je Tomkins dobijao 1.000 dolara dnevno.
U filmu su korišćeni materijali koje je snimio Tomkins, a u jednoj sceni se vidi kako se muškarci zabavljaju, pokazujući gomile novca.
U početku su boravili u gradu Kali, ali je postojala opasnost da će privući previše pažnje, pa su se preselili na ranč na selu gde im je obezbeđena ogromna zaliha oružja.
„Bilo je poput Božića", kaže Mekalis.
„Sve što nam je trebalo od oružja bilo je tamo".
Plaćenici su vredno trenirali za misiju, ali samo su Tomkins i Mekalis znali ko je meta.
Pre nego što je rečeno ostalima, jedan iz grupe je odustao i dozvoljeno mu je da ide kući.
Priču je protom prodao novinama, ali nije dao imena ili detalje operacije.
Kako se dan napada približavao, muškarci su trenirali u džungli kako bi mogli da vežbaju sa oružjem i bombama, a da ih niko ne čuje.
Plan je bio da dva helikoptera nadlete Eskobarov ranč, dok bi plaćenici pucali po Eskobarovom masovnom obezbeđenju kako bi došli do narko-bosa, a potom bi mu odsekli glavu i doneli ga kao dokaz i trofej.
Kada su od doušnika čuli da je Eskobar na ranču, krenuli su ka meti.
Ali napad se nikada nije dogodio.
Helikopter u kojem su bili Mekalis i Tomkins srušio se dok je leteo nisko kroz oblake iznad Anda, a pilot je poginuo.
Ostali su preživeli, ali je Mekalis bio teško povređen i nije mogao da se spusti sa planine.
Ležao je tri dana u velikim bolovima dok nije bio spašen.
Kada je Eskobar doznao za planirani napad na njega posleo je svoje ljude na planinu da ih pronađu.
„Da me je Pablo uhvatio, imao bih dugu, mučnu i bolnu smrt", rekao je Mekalis.
Umesto toga, pobegao je i pokušao je da čini dobra dela na osnovu obećanja koja je dao Bogu dok se na planini borio za život.
Mekalis priznaje da je bio „prljav, ološ, čovek sa dna" i shvatio je da mora da se promeni.
Ali, ne kaje se zbog postupaka u ratnim zonama, rekao je, već zato što nije uspeo kao muž i otac.
„Užasno se kajem, ali ne zbog vojničke strane mog života", rekao je.
U 78. godini kaže da je konačno pronašao mir.
U međuvremenu, Pablo Eskobar je ubijen 1993. dok je bežao od vlasti.
Eskobar je rođen u Rionegru u Kolumbiji 1949. godine, a narko-kartel u Medeljinu je osnovao sedamdesetih.
Na vrhuncu karijere, njegova banda je obezbeđivala 80 odsto uvoza kokaina u SAD.
Stečeno bogatstvo katapultiralo ga je na prva mesta Forbsove liste.
Bio je jedan od najbogatijih ljudi na svetu sedam godina.
Pošto su SAD zatražile njegovo izručenje, a Eskobar se tome opirao, njegova banda je ubijala političare, policajce i novinare.
Uhapšen je 1991. godine.
Boravio je u zatvoru koji je sam projektovao i nazvao Katedrala, iz kojeg je nadgledao kako kartel radi.
Eskobar je odgovoran za smrt 4.000 osoba.
Ipak, njegovi koreni, rodio se u porodici koja nije bila imućna, učinili su ga popularnim među nekim Kolumbijcima, jer je davao veliki novac za siromašne četvrti Medeljina.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar