One koji su mislili da će zaključavanje parovima ostaviti malo toga da rade sem da se razmnožavaju čekalo je iznenađenje - ne bebi bum već bebi krah.
Istraživanje pokazuje da SAD prolaze kroz najveći pad nataliteta u poslednjem veku, a u delovima Evrope taj pad je još drastičniji.
Kad se Frederike uselila kod roditelja da bi se starala o starijem rođaku na početku pandemije doživela je to kao dar, priliku da provede više vremena sa porodicom.
Ali nekoliko meseci kasnije, ova tridesettrogodišnjakinja iz Nemačke počela je da doživljava snažan osećaj gubitka.
Frederike je sama i shvatila je da joj je pandemija oduzela priliku da upozna nekoga i zasnuje porodicu.
„Vreme deluje prilično dragoceno u ovom trenutku, a moj život je stavljen na pauzu", kaže ona.
Pokušala je sa onlajn dejtingom, ali odlasci u šetnju zimi na temperaturama ispod nule ne podstiče romansu.
Sada, kada se oseća neraspoloženo, po glavi joj se mota ista opsesivna misao:
„Kad ovo bude gotovo, biću neplodna."
„Sedim u zatvorenom u godinama kad mogu da imam dete."
Za one koji proučavaju stanovništvo, bejbi krah nije bio nikakvog otkriće.
„Videvši koliko je teška pandemija, nisam bio iznenađen", kaže Filip N. Koen, profesor sociologije sa Univerziteta u Merilendu.
„Ali i dalje je naprosto šokantno videti da se ovako nešto dešava u realnom vremenu."
U junu prošle godine ekonomisti sa Instituta Brukings u Sjedinjenim Američkim Državama procenili su da će stopa rađanja u SAD opasti za oko 300.000 do pola miliona beba.
U isto vreme, istraživanje planova plodnosti u Evropi pokazalo je da je 50 odsto ljudi u Nemačkoj i Francuskoj koji su planirali da imaju decu 2020. godine odlučilo da to odloži.
U Italiji je 37 odsto njih reklo da je u potpunosti odustalo od te ideje.
Izveštaj američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ukazuje na pad od 8 odsto u rođenjima od meseca decembra.
Rani podaci iz Italije sugerišu pad od 21,6 odsto na početku godine, a Španija je prijavila najnižu stopu nataliteta otkako se vodi evidencija - pad od 20 odsto.
Devet meseci kasnije od početka pandemije, Francuska, Koreja, Tajvan, Estonija, Letonija i Litvanija prijavile su mesečnu stopu rađanja za decembar ili januar koja im je bila najniža u poslednjih više od 20 godina.
Džošua Vajld i njegov tim sa Instituta za demografska istraživanja Maks Plank u Nemačkoj predvideli su ovaj pad i njihovo istraživanje pokazuje da će ovaj efekat - makar u SAD - najverovatnije da se nastavi još mesecima.
Oni su istraživali učestalost reči u pretragama na Guglu u SAD - kao što su testovi za trudnoću „klirblu" ili „jutarnja mučnina".
U oktobru su predvideli da će do februara doći do pada broja rođenja za 15 odsto.
Sada za taj pad predviđaju da će se produžiti do avgusta.
To bi mogao da bude najveći pad broja rođenja za više od jednog veka, koji traje duže od posledica recesije iz 2008. godine ili Velike krize iz 1929.
„Obično ono što nalazimo u ovim tipovima recesija i pandemija jeste pad broja rađanja i nakon njega nagli skok", kaže Vajld.
„Pomislili biste da će nakon što se prvi talas završio, svi govoriti: aha, znate, sad je vreme da imamo svu onu decu koju smo planirali da imamo."
Ali ovaj put je drugačije. „Pronalazim odlučno odbijanje. Ljudi, ako čekaju, čekaju zaista dugo."
A neki će odlučiti da uopšte nemaju dete.
Ovo ima smisla za Stiva. Protekle tri godine on vodi isti razgovor iznova i iznova sa svojom ženom.
Ona želi još jedno dete, jednu sestricu za njihova dva dečaka. On je zadovoljan svojom četvoročlanom porodicom.
„I zato svake godine smišljam nove izgovore", kaže on.
Pokušao je da je ubedi da je ekonomska situacija u Nigeriji gde žive suviše nepredvidiva, ali ona to nije prihvatala - sve do sada.
„Prvi put, zbog Kovida-19, ona se zapravo složila da više neće rađati."
Za srednjeklasni bračni par kao što su Stiv i njegova žena deca su izbor. Ali ne i za svakoga.
Agencija za seksualno i reproduktivno zdravlje Ujedinjenih nacija kaže da je pandemija dovela do toga da skoro 12 miliona žena u 115 zemalja izgubi pristup uslugama planiranja porodice, što bi moglo da dovede do 1,4 miliona neplaniranih trudnoća.
Samo u Indoneziji, vlada predviđa da će zbog pandemije biti rođeno pola miliona beba više.
Tokom zaključavanja, vlada je slala automobile po selima i gradovima koji su puštali poruku sa zvučnika.
„Očevi, molimo vas, kontrolišete se", glasila je ona.
„Ne smete da imate seks. Možete da se venčavate. Ali nemojte zatrudneti."
Nacionalna agencija za planiranje dece kaže da je do 10 miliona ljudi prestalo da koristi kontracepciju zato što u to vreme nisu mogli da pristupe klinikama ili apotekama.
Jedna teorija za objašnjavanje bebi kraja je da ljudi imaju manje seksa.
Izveštaj sa Instituta Kinsi na Univerzitetu u Indijani u SAD pokazao je da 40 odsto anketiranih ljudi, bez obzira na pol ili godište, kaže da se njihov seksualni život proredio tokom pandemije.
Jedna manja anketa u Kini pokazala je slične rezultate. U Južnoj Aziji, anketa nije prikazala pad.
Marieke Devit, psihološkinja i seksološkinja sa Univerziteta u Mastrihtu, kaže da moramo da budemo oprezni i da ne zaključujemo previše na osnovu ovih studija.
„Ljudi reaguju veoma drugačije na to kako ova pandemija utiče na njihovu seksualnost i njihovu vezu", kaže ona.
„Kod nekih ljudi stres pojačava seksualno želju, dok je kod drugih ubija."
Mnogo je ubedljivija čvrsta i utvrđena veza između ekonomije i beba.
Tokom čitave istorije u različitim zemljama, ekonomska izvesnost dovodila je do rasta nataliteta, a neizvesnost do pada.
Studija planova plodnosti odraslih u Evropi pokazala je da su ljudi u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji koji su živeli u oblastima najteže pogođenim Kovidom-19 bili skloniji da odlože rađanje dece.
Istovremeno, jedan broj bogatijih severnoevropskih zemalja koje su relativno dobro izašle na kraj sa pandemijom, kao što su Holandija, Norveška, Danska i Finska, pokazuju mali ili nikakav pad u rođenjima u decembru i januaru.
Sve je ovo deo mnogo šireg trenda pada nataliteta - što neke ljude zabrinjava.
U budućnosti, ako bude bilo manje radno sposobnih ljudi, manje će se prihoda generisati iz poreza za isplatu penzija i zdravstvenog osiguranja za starije, koji zauzvrat žive duže.
Postoje rešenja za ovaj problem - povećanje granice odlaska u penziju ili podsticanje imigracije - ali ona imaju političke implikacije.
Mnoge zemlje su pokušale da povećaju broj novorođenih beba sa vrlo malo uspeha. Jednom kad natalitet počne da opada, izuzetno je teško ubediti žene da imaju više beba.
„Posle velike recesije iz 2009. godine, došlo je do izvesnog skoka nazad, ali ne na pređašnji nivo", kaže profesor Filip Koen.
„Sasvim sigurno se u SAD stopa nataliteta nije vratila na nivo pre recesije."
U ovom kontekstu, žene postaju starije kad počnu da razmišljaju o tome da imaju decu, a vremenski prozor koji imaju da zatrudne sve je kraći.
Frederike kaže da ima osećaj da joj vreme ističe, ali u ovom trenutku se oseća nešto optimističnije.
Ona razmišlja da zamrzne svoje jajne ćelije ili da dobije dete sa gej prijateljem - ili da možda uopšte nema decu - što joj pruža nekakav osećaj kontrole nad svojim životom.
„Srećna sam što radim ovo da ih zaštitila starije, ali cena za to je prilično visoka."
Pogledajte video o ljudima koji su zasnovali porodicu tokom pandemije
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Fadil
Nemam dete
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar