Nekadašnji orkestrator dopinga u ruskom sportu, Grigorij Rodčenkov bio je primoran da ode u Ameriku pošto je priznao sve Svetskoj antidoping agenciji (WADA), i takav oprez mogao bi da mu spasi život.
Met Madžendi objašnjava zašto je tako.
Svega šačica ljudi ima informacije o tome gde se trenutno nalazi dr Grigorij Rodčenkov. Čak ni njegov advokat, Džim Volden, ne zna na kojoj adresi se krije.
S druge strane, ruski zvaničnici veoma su zainteresovani za taj podatak.
Kada su Sjedinjene Američke Države, u znak protesta zbog trovanja Sergeja Skripalja u Solsberiju u martu 2018, proterale 60 ruskih diplomata, Volden kaže da je dobio informacije da se neko približava njegovom klijentu.
„Od FBI-ja smo saznali da je trojicu prognanih Rusa ovde postavio Kremlj da bi pokušali da nađu dr Rodčenkova.
Čak smo videli i fotografije tih osoba - dakle, dr Rodčenkovu su ozbiljno pretili."
Kao šef antidoping laboratorije u Moskvi, Rodčenkov je bio tvorac i organizator ruskog dopinga u Londonu 2012, kao i na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju dve godine kasnije.
Međutim, kada je 2015. Svetska antidoping agencija pokrenula istragu u kojoj je otkriveno da su u njegovoj laboratoriji zataškavani neprolazni rezultati testiranja, kao i da je užurbano uništeno 1.417 uzoraka, pobegao je u SAD.
U dokumentarnom filmu „Ikar", nagrađenom nagradom Oskar, prikazano je kako je tada priznao sve i postao uzbunjivač visokog ranga.
Neki Rusi ga zbog toga smatraju izdajicom. Predsednik Vladimir Putin razmatrao je mogućnost da je Rodčenkov „pod kontrolom američkih specijalnih službi".
Takođe ga je opisao kao „imbecila koji očigledno ima probleme".
Ipak, Rodčenkov je za sada uspeo da preživi i da ispriča svoju priču.
Prema Voldenovim rečima:
„Živeo je nekoliko života u jednom telu. Zaista je neverovatno kako je putem dobrih odnosa sa ljudima, uz dozu lukavosti i nešto sreće, uspeo da preživi, uprkos izgledima koji nisu bili na njegovoj strani."
Činilo se da je 2011. došao kraj Rodčenkovljevoj karijeri u ruskim antidoping laboratorijama, pošto je uhapšen i optužen za trgovinu drogom, zajedno sa sestrom Marinom.
Naređeno mu je da se izjasni da je kriv po optužnici, a on je umesto toga nespretno pokušao da na jeziv način oduzme sebi život.
Potom je zatvaran u brojnim psihijatrijskim ustanovoma, gde su mu davali, prema Voldenovim tvrdnjama, čitav niz „psihotropnih droga".
Volden dodaje da je Rodčenkovu život spasila obična pozivnica iz Londona.
Zvanično je u dokumentima i dalje bio naveden kao šef laboratorije za ZOI u Sočiju 2014, te je bio pozvan da se pridruži Dejvidu Kouvanu, rukovodiocu testiranja u laboratoriji u Harlouu za Igre u Londonu.
Takva prilika za prikupljanje informacija nije smela da se propusti, a pošto je pozivnica glasila samo na njegovo ime, Rodčenkov je pušten i zvanično oslobođen svih optužbi.
Kouvan nije bio zadovoljan, jer je kao i mnogi drugi gajio sumnje u vezi sa svojim ruskim kolegama, ali on nije imao uticaja na to.
„Zbog toga što je bio član zdravstvene komisije Međunarodnog olimpijskog komiteta, u laboratoriji smo imali obavezu da mu dajemo podatke o svemu što se događa", kaže Kouvan.
„Imao je ovlašćenje da vidi sve što želi."
U tom periodu, sredstvo koje su mnogi ruski sportisti najradije koristili bio je oralni turinabol.
To je steroid koji je nastao u Istočnoj Nemačkoj tokom sedamdesetih godina 20. veka, u okviru još jednog doping programa pod pokroviteljstvom države.
Već u vreme svoje posete laboratoriji u Harlouu, Rodčenkov je znao da će veliki broj ruskih sportista najverovatnije biti uhvaćen.
Iako ne u toku samih Olimpijskih igara, nego putem naknadnog retroaktivnog testiranja, upotrebom novog inovativnog testa na dugotrajne metabolite, koji je tek trebalo da se pojavi.
Rodčenkov je to znao zbog toga što je on sam osmislio taj test 2011. godine i objavio svoje nalaze, iako je znao da bi takav test mogao da se pokaže štetnim za Ruse ubuduće.
Još uvek je misterija zašto je to uradio.
I zaista i jesu bili uhvaćeni. Od 140 sportista koji su diskvalifikovani sa Olimpijskih igara u Londonu, više od trećine su Rusi.
Moguće je da će još novih diskvalifikacija biti saopšteno sve do 6. avgusta, tačno osam godina posle završetka igara u Londonu.
Posle tog datuma se više ne može sprovoditi testiranje.
Međutim, Rodčenkov je već 2012. godine prelazio na novi režim dopinga, pod čuvenim nazivom „Vojvotkinjin koktel".
On sadrži tri anabolička steroida - oksandrolon, metenolon i trenbolon, sredstvo za povećanje rasta životinja na poljoprivrednim gazdinstvima.
Za sada, nijedan od ovih steroida nije moguće otkriti putem testa na dugotrajne metabolite.
Na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, sportisti su uzimali ovaj koktel steroida zajedno sa alkoholom, radi bolje apsorpcije - muškarci su koristili viski marke „Čivas", a žene vermut.
Steroide pomešane sa alkoholom su mućkali po ustima, a zatim bi ih ispljunuli.
Supstance su ulazile u organizam preko ćelija obraza.
Dok se ranije ruska doping mašina oslanjala na davanje supstanci sportistima tokom treniranja, ovog puta su uzimali „Vojvotkinjin koktel" i tokom samih igara.
Kao što je objašnjeno u dokumentarnom filmu „Ikar", uzorci urina ruskih sportista u kojima su bili prisutni steroidi iznošeni su iz laboratorije Svetske antidoping agencije kroz rupu u zidu.
Zamenjivani su čistim uzorcima koji su ulazili u laboratoriju na isti način.
Ključ uspeha bila je tehnika koju je ruska obaveštajna služba, FSB, razvila za otvaranje boca zaštićenih od nepropisne upotrebe, pomoću tankih komada metala.
Bilo je to varanje olimpijskih razmera. Domaćini igara, na Putinovo oduševljenje, bili su na vrhu tabele medalja Međunarodnog olimpijskog komiteta, sa 33 osvojene medalje.
Rodčenkovu, koji je samo tri godine ranije bio u zatvoru, ruske vlasti dodelile su Orden prijateljstva.
Međutim, zlatni trenutak bio je kratkog veka.
Kula od karata počela je da se ruši zahvaljujući uzbunjivačima iz Rusije, istrazi nemačke televizije u decembru 2014, kao i istrazi Svetske antidoping agencije, tokom koje je Rusija 2015. formalno optužena.
Rodčenkov kaže da ga je u nedeljama nakon objavljivanja izveštaja Svetske antidoping agencije prijatelj koji je radio u Kremlju upozorio da mu je život u opasnosti.
Tada se spakovao, pozdravio se sa suprugom i decom i otišao u SAD.
Zatim je sarađivao u dodatnim istragama, uključujući onu koju je sproveo kanadski advokat Ričard Meklaren, u kojoj su utvrđeni detalji ruskog varanja u Sočiju.
Rezultat te istrage naposletku je bila zabrana učešća ruskim atletičarima i dizačima tegova na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.
Tokom narednih godina, u Sudu za sportsku arbitražu su usled nedostatka dokaza preinačene zabrane za 28 sportista, izrečene na osnovu Rodčenkovljevog svedočenja.
Ipak, ne čini se da se Rusija popravlja. U decembru je doneta zabrana učešća ruskih sportista na svim većim sportskim događajima, u trajanju od četiri godine, zbog neovlašćene upotrebe laboratorijskih podataka.
Ruska žalba protiv te odluke ovog novembra mogla bi da pruži više informacija o sadržini baze podataka u laboratoriji, što će potencijalno doneti nove dokaze u korist Rodčenkovljevih tvrdnji.
Da je Rodčenkov ostao u Rusiji, Volden tvrdi da je jasno kako bi se priča završila.
U roku od dve nedelje tokom 2016. godine, nedugo pošto je njegov klijent napustio Rusiju, dvojica bivših rukovodilaca Ruske antidoping agencije (Rusada), Vjačeslav Sinev i Nikita Kamajev, umrli su pod sumnjivim okolnostima.
Volden smatra da je pretnja po život Rodčenkova i dalje ozbiljna, čak i nakon proterivanja ruskih diplomata.
„Sve dok je Vladimir Putin na čelu sadašnje ruske gangsterske države, za dr Rodčenkova neće biti ništa bolje", kaže Volden.
„On bukvalno stalno mora da bude na oprezu i pažljiv na svakom koraku."
Margarita Pahnotskaja, koja je postavljena za zamenicu generalnog direktora Ruske antidoping agencije, da bi, kako sama kaže, „ponovo uspostavila funkcionalnost i reputaciju" te organizacije.
Uverena je da ruski antidoping sistem sada služi svojoj svrsi, ali priznaje da je još uvek ostalo dosta posla na obnovi njegove reputacije u svetu.
„Moj moto u životu je ‚dela, ne reči'", kaže ona.
„Ljudi mogu da osuđuju, ali Rusada je potpuno drugačija i smatram da se krećemo u pravom smeru."
Kada se radi o samom Rodčenkovu, da li je on zlikovac ili heroj na kraju ove cele sage?
„Svakako je bio zlikovac u okvirima sistema koji je bio na delu u ono vreme", kaže Dik Paund, predsednik Svetske antidoping agencije u vreme osnivanja.
„Sada je sve priznao, uz značajnu štetu po sebe, a do kraja života će živeti u strahu zbog ruskih nastojanja da ga nađu i vrate u Rusiju, ili primene neko drugo rešenje.
„Ne znam da li ga to čini herojem, ali ga zasigurno čini hrabrim."
Rodčenkov ne krije da je i sam uzimao nedozvoljene supstance tokom sportske karijere.
Bivši predsednik Svetske antidoping agencije, Džon Fejhi, jednom mi je ispričao priču o tome kako je pokazivao Rodčenkovu laboratoriju u Londonu.
Kada su prošli pored fotografije tri trkača, uključujući i mladog Rodčenkova, ruski naučnik je kucnuo prstom svaku osobu na slici, govoreći:
„Dopinguje se, dopinguje se, dopinguje se".
Pogledajte video o sunovratu OFK Beograda
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 3
Viki
Marija
Trostav
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar