Napravivši zaokret u politici, Fejsbuk je počeo da uklanja grupe i stranice koje odgovaraju ljude od vakcinisanja.
I dok gigantske društvene mreže pokušavaju da se izbore sa antivakcinalnim pokretom, specijalna novinarka za dezinformacije Marijana Spring upoznaje se s običnim ljudima koji vlastito slobodne vreme koriste za borbu protiv teorija zavere.
Na baneru se nalazi fotošopovana slika Bila Gejtsa sa manijakalnim izrazom lica dok drži iglu ukrašenu mrtvačkom lobanjom.
Na prvi pogled, sve izgleda kao Fejsbuk grupa koja promoviše antivakcinalne teorije zavere.
Ali ova grupa zapravo ima veoma drugačije ciljeve.
Ričard je građevinac i psiholog pripravnik - i polovina dvojca koji stoje iza „mamac" grupe na Fejsbuku.
On kaže da mu cilj nije širenje dezinformacija već da pomogne ljudima koje privlače teorije zavere.
Njegov prijatelj Dejv (nije mu pravo ime; pristali smo da koristimo pseudonim zato što se plaši napada antivakcinalnih aktivista) verovao je u teorije zavere većim delom poslednjih 20 godina.
„Kad bih stvarno napravio grupu koja kaže: 'Sad ću vas prevaspitati'… niko se ne bi pojavio", kaže on.
„Zato to moramo da radimo ovako prikriveno, što je pomalo nepošteno, slažem se.
„Ali naše namere su dobre."
Ime grupe se poziva na Bila Gejtsa i potpuno neosnovane teorije zavere da se osnivač Majkrosofta urotio da ubije milione ljudi i kontroliše ih preko ubačenih mikročipova.
I jednom kad to privuče ljude, dva moderatora pokušavaju da ih urazume i vrate u realnost.
Ričard i Dejv su samo dvojica od desetine dobrovoljaca sa kojima je BBC razgovarao a koji se bore protiv internet dezinformacija o vakcinama.
Ali da li oni zapravo obavljaju posao koji bi trebalo da je odgovornost Fejsbuka?
Pogledajte video: Pet najčešćih teorija zavera o vakcinaciji
Originalno istraživanje BBC Monitoringa pokazalo je da su tokom čitave prošle godine Fejsbuk grupe i stranice koje promovišu dezinformacije i lažne tvrdnje o vakcinama doživele značajan porast pratilaca u nekoliko zemalja širom planete.
U Ukrajini, stranice koje dele antivakcinalni sadržaj porasle su za 157 odsto 2020. godine, dostigavši skoro 26.000 lajkova po stranici, dvostruko više nego prethodne godine.
U Meksiku, Brazilu i Indiji, slične stranice porasle su u prethodnoj godini za oko 50 odsto u svakoj od zemalja - brže nego u prethodne dve.
To je samo dodatni dokaz o širenju antivakcinalnog sadržaja tokom pandemije.
Prethodno istraživanje pokazalo je ogroman skok broja pratilaca naloga na društvenim mrežama na engleskom jeziku koji promovišu antivakcinalni materijal tokom pandemije, posebno na Instagramu i Fejsbuku.
Iako postoji izvesno preklapanje na internetu, naše istraživanje se usredsredilo samo na ekstremni sadržaj - naloge i grupe koje šire tvrdnje o lažnom „genocidu" i „ubačenom mikročipu" - umesto na legitimna pitanja koja ljudi imaju o bezbednosti i efikasnosti vakcina i priče o retkim slučajevima tromboze.
Pogledajte video: Religije i teorije zavere o vakcinama
Talas antivakcinalnog sadržaja koji se javio tokom pandemije naveo je Dejva i Ričarda da krenu u ostvarivanje plana.
„Nisam imao posao", kaže Dejv.
„I zato sam želeo da učinim nešto konstruktivno."
Iako su se njih dvojica srela u stvarnom životu samo jednom, sada vode nekoliko „mamac" grupa na Fejsbuku koje imaju hiljade članova iz svih krajeva sveta.
Unutar tih grupa, ljudima koji veruju u teorije zavere o vakcinama i Kovidu-19 moderatori dozvoljavaju da objavljuju lažne članke i dezinformacije.
Ričard priznaje da su mu osećanja pomešana u vezi s tom obmanom.
„Bilo je jezivo što isprva mora da se laže", kaže on.
Kada se članovi učlane u grupu, kaže on, njih dvojica samo prate šta oni dele, ponekad nedeljama.
„A onda bi sve stalo", kaže Ričard, „i mi bismo počeli da dovodimo u sumnju njihov narativ."
Dejv i Ričard ruše mitove i osporavaju stavove ljudi u komentarima i preko privatnih poruka.
Dejv koristi vlastito iskustvo sa teorijama zavere da nađe zajednički jezik sa članovima grupe.
On je počeo da preispituje vlastite pređašnje stavove nakon što je shvatio da ga ljudi, koji promovišu zavere, obmanjuju.
Njihovi košmarni scenariji, kaže on, nikada se ne bi ostvarili.
„Umorio sam se od toga", kaže on.
„Umorio sam se da samo otkrivam narednu zaveru, pa narednu zaveru, a potom se osvrnem i pomislim: Hej, pa ovo se nije desilo, ni ono se nije desilo."
Ričard kaže da su neki njegovi prijatelji i porodica postali žrtve onlajn dezinformacija.
On pokušava da razgovara sa članovima grupa da bi saznao kako su pali na te laži.
Pogledajte video: Zašto lekar iz Francuske baca vakcine?
Jedan od tih ljudi je i Brajan.
On se plašio vakcina zbog dezinformacija na društvenim mrežama - poput grafičkih video snimaka koji promovišu lažne tvrdnje o tome da se u vakcinama koriste fetusi.
Brajanovi susreti s ovim podzemnim svetom društvenih mreža poklopili su se sa izuzetno teškim periodom u njegovom privatnom životu.
Pred kraj 2019. godine, izgubio je posao.
Imao je multiplu sklerozu i negde u to vreme, stanje je počelo da mu se pogoršava.
A tad je izbila pandemija.
„Nisam bio u najboljem mentalnom stanju", kaže sedeći na kožnoj sofi kod kuće.
On objašnjava kako je provodio sate gledajući video snimke na Jutjubu koje su snimali antivakcinalni aktivisti.
Učlanio se i u Dejvovu i Ričardovu grupu na Fejsbuku, misleći da je to zajednica antivakcinalista.
I tad su stvari počele da se menjaju.
„Uspeli su da me preobrate", kaže Brajan, „poslavši mi autentične, proverene činjenice."
Ričard je razgovarao s njim o ličnim problemima koji su ga učinili podložnim lakim objašnjenjima onlajn pseudo-nauke.
I objasnio mu je i kako algoritmi društvenih mreža rade na uvlačenju ljudi - preko emocija, servirajući im sadržaje koji su slični onome što je korisnik već gledao ranije.
Brajan čak smatra Dejva i Ričarda zaslužnim što su mu spasli život.
Da nije naišao na grupu, kaže Brajan, „možda me sada ne bi bilo. Gonile su me neke stvarno crne misli."
Ali sada, kaže on, stvari izgledaju ružičastije.
„Bolje mi je", kaže on.
„Nalazim se u pravom kućnom okruženju, ponovo mi klinci trčkaraju oko nogu."
Lice mu se ozari kad govori o unucima.
Takođe se vakcinisao protiv Kovida-19 iako je bio potpuno protiv vakcina svega nekoliko meseci ranije.
Ričard krivi društvene mreže - a posebno Fejsbuk - zato što nisu zaštitile korisnike kao što je Brajan.
„To mora mnogo bolje da se kontroliše", kaže on.
„I sve dok to ne budu činili, zavere će samo nastaviti da rastu."
U intervjuu, potpredsednik Fejsbuka za Severnu Evropu Stiv Heč priznao je da kompanija „ima veliku odgovornost da omogući ljudima da vide tačne informacije."
Heč je za BBC rekao da kompanija sada uklanja grupe, stranice i naloge koji namerno odvraćaju ljude od vakcinacije, bez obzira da li se njihove informacije mogu verifikovati kao lažne ili ne.
To je veliki zaokret u politici kompanije.
Prethodno bi Fejsbuk samo brisao grupe - i naloge na Instagramu, koji je još uvek u njegovom vlasništvu - pune otvorenih lažnih informacija o vakcinama.
Neke grupe koje obuhvata nova politika mogu da imaju materijal koji je istinit ili ne može da se proveri, ali nije otvoreno neistinit.
To uključuje Fejsbuk grupe sa desetinama hiljada članova koje su nikle poslednjih meseci, posvećene pričama o ljudima kojima su navodno naškodile vakcine protiv Kovida.
Videli smo kako je nekoliko ovih grupa preko noći postalo popularno.
One su često prepune strašnih priča, ali jednako često ne sadrže detalje niti čvrste dokaze.
Fejsbuk tvrdi da se on bori protiv dezinformacija, da je od početka pandemije označio više od 160 miliona informacija kao dezinformacije i da je povezao dve milijarde ljudi s informacijama iz pouzdanih zdravstvenih izvora.
Pogledajte video: Zašto se nećete zaraziti od vakcine
U međuvremenu, Ričardova i Dejvova grupa je suspendovana - jer, iako tvrde da su im namere dobre, njihova grupa zaista sadrži postove koji promovišu neistine.
To je situacija koja ističe izazove u vezi sa moderacijom na Fejsbuku - kada grupa kao što je ova, za koju tvrde da je posvećena pomoći pojedincima, tehnički krši pravila kompanije.
Ričard i Dejv su se žalili na tu odluku.
I oni planiraju da nastave da koriste svoje metode kako bi pomogli ljudima kao što je Brajan - i drugima poput njega, do kojih tek treba da dopru.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 1
Haos
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar