Nasilje nad starima u Srbiji i kako im pomoći: "Otvori oči, prekini ćutanje"
„Ukoliko mi ne prepišeš stan, nećeš videti unuke".
Ta rečenica, uz par plavih očiju, okruženih borama i punim suza, neumorno gledaju brojne prolaznike u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu.
Nekoliko metara dalje je fotografija na kojoj su kapci sklopljeni, ali boja je opet tu - plava i ljubičasta ispod, a crvena iznad oka, preko obrve.
„Fizičko nasilje pogađa 3,9 odsto starijih u Srbiji, a 2,6 odsto starijih od 65 godina u svetu", piše.
- Parkinsonova bolest - od nje se ne umire, ali se s njom umire
- Penzioneri u pandemiji - od zabrane kretanja do brige da su zaboravljeni
- „Umerenost i što manje sekiracije - recept za dugovečnost"
Izložba „Otvori oči - prekini ćutanje", povodom 15. juna - Međunarodnog dana borbe protiv nasilja na starijim osobaoma - otvorena je u centru Beograda.
„Ljudska prava starih danas su ljudska prava nas sutra, to moramo uvek imati u glavi", kaže za BBC na srpskom Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije, jednog od organizatora izložbe.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, izjavila je na skupu da se Srbija, ali i čitava Evropa, suočavaju sa brojnim izazovima koje donosi starenje stanovništva.
„Ejdžizam - diskriminacija starijih - mogao bi u ovom veku da postane ono što su rasizam i antisemitizam bili u prošlom", izjavila je.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je jedna od zemalja sa prosečno najstarijim stanovništvom u svetu.
O nasilju nad starijima
Jedna od šest osoba starijih od 65 godina doživi nasilje, a tek jedna od 24 nasilje i prijavi, kaže Nataša Todorović.
„Ti podaci pokazuju da moramo da otvorimo oči, prekinemo ćutanje i prijavimo nasilje", dodaje.
Izložba, navodi, nije namenjena samo starijima, već svima, kako bi se ukazalo na problem nasilja nad starima.
Ispod svake fotografije posetioci mogu da vide neki podatak o nasilju nad starima ili citat ljudi koji su nasilje doživeli.
„Na slikama su u stvari naše volonterke, koje nisu bile žrtve nasilja, ali pokazuju žensku solidarnost kako bismo podigli svest o ovom problemu", objašnjava Todorović.
- Najstariji diplomac u Srbiji: „Zašto sam završio fakultet u 88. godini"
- Kako su deda i baka koji nose tuđu zaboravljenu odeću postali zvezde Instagrama
- Bivši marinac sa 62 godine oborio svetski rekord u izdržaju
Jedna od njih je i 81-godišnja Jovanka Dimitrijević.
„Godine ne krijem, ponosim se njima", navodi uz osmeh za BBC na srpskom.
Kosa joj je seda, na licu su naočare, a duh vedar.
„Volela bih da što više žena i muškog sveta pogleda u oči ženama na ovim fotografijama", kaže kratko.
Na kojoj je ona?
„Znate na kojoj? Na onoj koja ima ovu tufnicu, videćete je", kaže i pokazuje mladež pored oka.
„To je jedna jedina koja ima tufnicu, druge nemaju", dodaje uz osmeh.
Njena poruka ljudima koji trpe nasilje je, ističe, jednostavna.
„Nemojte se plašiti, okrenite telefon, tražite pomoć", navodi.
Koliko starijih trpi nasilje?
Prema poslednjem istraživanju Crvenog krsta iz 2016. godine, 18,6 odsto starijih žena i muškaraca doživelo je neki oblik zlostavljanja.
Psihološko nasilje doživelo je 15,7 odsto ispitanika, zanemarivanje 13,4, fizičko nasilje 7,8, a seksualno 0,3 odsto.
Crveni krst je u januaru ove godine objavio i istraživanje „Na ničijoj zemlji", o rodnom zasnovanom nasilju nad ženama starijim od 65 godina u Srbiji.
U tom istraživanju se navodi da je 16 odsto žena doživelo neki oblik nasilja posle 65. godine života.
„Ovaj vid nasilja je prilično prikriven, žrtve se retko odlučuju da prijave", navodi se u istraživanju.
„Starije žene uglavnom trpe nasilje iz različitih razloga - straha, stida, ekonomske zavisnosti, a ujedno su prisutni i jaki patrijarhalni obrasci", navodi se.
Oni navode da je najčešće psihološko zlostavljanje (11,6 odsto), finansijsko (6,8), zanemarivanje (4,2) , fizičko (2,6) i seksualno (0,9).
U Beogradu je u 2020. zabeleženo 1.065 prijava nasilja nad starima, izjavila je u utorak gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević.
Srbija - zemlja starijih
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je jedna od najstarijih zemalja u svetu.
Prosečna starost je 43,6 godina (podatak iz 2018).
Najstariji regioni su južna i istočna Srbija, gde je čak 25 odsto stanovništva starije od 60 godina, podaci su Crvenog krsta Srbije.
Kako rešiti problem nasilja nad starima?
Todorović navodi da taj problem mora da se reši na nekoliko nivoa.
Prvi je edukacija starijih na temu nasilja, a drugi edukacija svih profesionalaca koji rade sa starijima.
„Na kraju, tu je i promena protokola i javnih politika, koje moraju da prepoznaju ovaj tip nasilja i rizike koje ono donosi", kaže ona.
„Starije osobe imaju krhke kosti, njihove modrice teško zarastaju i fizičko nasilje kod starijih češće može da izazove smrtni ishod".
Brankica Janković kaže da Srbija po pitanju nasilja nad starima „ide u susret problemima".
„Treba oči držati otvorene, ne zatvorene i reći sa kojim problemima se sočavamo", navodi.
Ona ističe da je 2019, prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, bilo 80 odsto više prijavljenih slučajeva nasilja nego 2015. godine.
„To će možda zvučiti prestrašno, ali u međuvremenu je donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, tako da je sasvim normalno da ima više prijavljenih slučajeva", navodi.
„Bolje da je tako, ma koliko strašno izgledalo - sve je bolje nego držati zatvorene oči", dodaje.
- Okačio kopačke o klin u 80. godini
- Emotivan oproštajni susret bračnog para obolelog od korona virusa
- Upoznajte osamdesetogodišnjaka koji osvaja svetske vrhove
Janković navodi da država treba da radi svoj deo posla, ali da je za rešavanje problema potreban zajednički napor svih.
„Ovaj vid nasilja se teško prepoznaje, žrtve ga retko prijavljuju i mi moramo da to nasilje suzbijemo i sprečimo.
„Moramo, imamo obavezu da vodimo računa jedni o drugima - starost nam je svima jedina sigurna budućnost", kaže.
Šta dalje?
Todorović navodi da je izložba samo deo aktivnosti posvećenih borbi protiv nasilja nad starijima.
Urađeno je istraživanje, tu su i edukacije starijih žena i gerontodomaćica, a uslediće i kampanja po autobusima gradskog javnog prevoza.
„Odlučili smo da ove godine ne bude samo 15. jun - ne možemo samo jednim događajem nešto da promenimo", smatra.
Jovanka Dimitrijević će biti tu da te akcije podrži.
„Prvi put sam pomagala Crvenom krstu još u osnovnoj školi, ali aktivna sam volonterka od penzije i pomažem ljudima iz domova za stare koji nemaju nikoga", kaže.
Korona virus obustavio je sve, pa i njene posete.
„Mnogi su, nažalost, u protekloj godini zbog korone otišli u nepovrat", navodi.
„Dozvole su tek od nedavno omogućene, pa ću aktivirati svoj spisak i izaći po domovima…
„Odnesem im neki mali poklon, voće ili slatkiš, jako se obraduju i provedemo nekoliko sati uz priču, evociranje uspomena iz detinjstva, kad su bili mladi i lepi".
Upravo je samoća tema jedne od fotografija na izložbi.
„Nisam videla decu, ima godinu dana. Ne zovu, ne pitaju kako sam, ni da li sam živa", piše ispod crnih očiju, okruženih borama.
„Teško je nekome ko je sam, verujte", kaže Jovanka.
„Ja nisam, svi smo tu, kompletna porodica - deca nisu otišla u inostranstvo, zet, unuci, muž i ja 55 godina braka….
„Šta čovek više da poželi", zaključuje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 2
Shimmy
Generalno vazna i korektna tema.
Vecina maltretiranih bude maltretirano upravo od strane osoba koje odrastaju bez oca :'(
Svetlana
Empatija je ljucna odrednica humanosti. Stari nisu stvari vec ziva bica i nije im lako.
Kao i uvek, ponovo je umetnost o drustveno neprihvatljivom ponasanju progovorila prva na drustveno prihvatljiv nacin.
Pozdravljam ideju i neka se prosiri po celoj drzavi sa istim intenzitetom podizanja svesti ljudi u javnom prevozu. Dajte bilborde sa ovim slikama i porukama.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar