Astronomija i Svemir: Razrešena misterija "velikog pomračenja" zvezde Betelgez

Svetlost koja dolazi od jedne od najpoznatijih zvezda iznenada se prigušila pre više od godinu dana i ta misterija sada je rešena, kažu astronomi.

Crveni superdiv Betelgez iz sazvežđa Orion naglo je potamneo krajem 2019. i početkom 2020. godine.

Mnogi su tada pomislili da je gotova da eksplodira.

Međutim, stekli smo utisak da se prigušila zbog ogromnog oblaka prašine koji se našao između nas i zvezde, rekli su iz tima koji je proučavao ovu zvezdu koristeći Veoma veliki teleskop u Čileu.

Definitivno ćete prepoznati Betelgez golim okom, čak iako niste u stanju da imenujete mnoga druga nebeska tela koja se vide na nebu.

To je ona narandžasta tačka u gornjem levom uglu Oriona ili u gornjem desnom uglu, ukoliko posmatrate sazvežđe sa južne hemisfere.

• Betelgez: Zašto se „gasi“ jedna od najsjajnijih zvezda
• Naučnici priredili „novi atlas univerzuma“
• Neovajz: Kometa koja može da se vidi jednom u životu

Betelgez se nalazi relativno blizu Zemlji i udaljena je 550 svetlosnih godina od naše planete.

Ova zvezda ima polustalne varijacije što znači da menja boje u određenim vremenskim razmacima.

Ona prirodno postaje tamnija ili svetlija na svakih 400 dana u proseku.

Ipak, ono što se dogodilo pre 18 meseci bilo je neobično i potamnjenje je bilo daleko najveće svega što je zabeleženo do danas.

Astronom Migel Montarges i njegove kolege istraživali su ovaj događaj koristeći Veoma veliki teleskop Evropske južne opservatorije.

Taj teleskom se smatra jednim od najmoćnijih na svetu i ima rezuluciju koja omogućava da se vidi površina Betelgeza.

Istraživači su upoređivali slike nastale pre, za vreme i posle pomračenja.

Pokušavali su da ustanove šta je moglo da ga prouzrokuje.

Javile su se dve teorije.

Prva je podrazumevala veliko hladno mesto na površini zvezde, jer crveni superdivovi poput Betelgeza mogu imati velike konvektivne mase koje dovode do stvaranja toplijih ili hladnijih mesta na površini.

Ili se, s druge strane, stvarao veliki oblak prašine između ove zvezde i Zemlje.

Objašnjenje je, ispostavilo se, „po malo od oba", kaže Emili Kenon sa Katoličkog univerziteta u belgijskom Levenu koja je učestvovala u istraživanju.

„Zaključili smo da je postojalo hladnije mesto na zvezdi koje je dovelo do kondenzacije gasa u prašinu zbog pada temperature", rekla je ona za BBC.

„Dakle, hladno mesto na površini dovelo je do toga da nam izgleda kao da slabije sija."

„Onda je stvaranje prašine učinilo da taj efekat bude još jači", objašnjava Kenon.

Betelgez je 15 do 20 puta veća zvezda od Sunca.

Očekivano je da se tolikom nebeskom telu u jednom trenutku dogodi supernova, odnosno zvezdana eksplozija.

Zbog toga nije bilo neobično zapitati se da li je ovo pomračenje znak da će Betelgez uskoro nestati u veličanstvenoj eksploziji.

„Ne mislim da će doći do supernove uskoro, iako bi to bilo vrlo interesantno i na neki način priželjkujem", kaže Emili Kenon.

„Poznato je da crveni superdivovi mogu ubrzano gubiti masu, što ukazuje da su u kasnoj fazi postojanja i da je veća verovatnoća da će eksplodirati.

„Ipak, mislimo da je Betelgez relativno mlad crveni superdžin i verovatno ima još vremena do nestanka ove zvezde", objašnjava ona.

Koliko je to vremena?

Astronomi će vam često reći da su to desetine ili čak stotine hiljada godina.

Bilo bi neverovatno videti tako nešto i eksplozija bi bila vidljiva danju.

Poslednji takav prasak zabeležen u Mlečnom putu desio se 1604. godine kada je viđena supernova Keplerove zvezde.

U beleškama astronauta iz tog perioda piše da su se posledice tog događaja videle više od tri nedelje i tokom dana.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk