Ostalo je nešto više od dve sekunde do kraja finala Evropskog prvenstva za žene, ali francuske košarkašice neće ni pokušati da daju koš - slavlje je na drugoj strani terena već počelo.
Srbija je zemlja košarke - ženska košarkaška reprezentacija još jednom je potvrdila ovo nepisano pravilo.
Dame u plavim dresovima Srbije postale su šampionke Evrope drugi put u poslednjih šest godina pobedom nad Francuskom u španskoj Valensiji, a u istom periodu uspele su da osvoje i po jednu bronzanu medalju na prvenstvu Evrope 2019. godine i Olimpijskim igrama u Brazilu tri godine ranije.
„Uspeli smo opet da od ukupno 30 igračica u Srbiji napravimo prvaka Evrope", u šali kaže Vladislav Lučić, nekadašnji trener koji je tokom karijere vodio i muške i ženske ekipe.
Lučićeva ironična opaska odnosila se na to kakva je popularnost ženske košarke u Srbiji.
„Ovo je naša najbolja ženska selekcija u istoriji", dodaje.
Srbija je uspela da dođe to trofeja, iako je, kaže potpredsednica Košarkaškog saveza Srbije Ana Joković, odlazak košarkašica na Evropsko prvenstvo gotovo bio neprimećen.
„Ne znam koliko je javnost uopšte znala kada smo otišli na prvenstvo, a sada smo videli da se slavi uz vatromet, petarde i sirene na automobilima.
„Nema ništa slađe", kaže za BBC Ana Joković, potpredsednica Košarkaškog saveza Srbije za žensku košarku i bivša reprezentativka u ovom sportu.
Sada je već postala tradicija da ženska reprezentacija na velika takmičenja odlazi tiho, a vraća se sa jednim od odličja.
Očekivanja od reprezentacije Srbije nisu bila velika pred ovaj turnir i ona nije bila među najužim krugom favorita za osvajanje trofeja.
Posle polufinalne drame protiv Belgije, gde se pobednik odlučivao u poslednjim sekundama, košarkašice Srbije su se u finalu sastale sa Francuskom.
I kao u nekoliko ranijih ključnih utakmica protiv Francuskinja, srpski tim je ponovo bio bolji.
„Marina Maljković ih je ubedila da su pobednice što se najbolje videlo u mečevima gde smo gubili velikom razlikom, pa smo se vraćali", kaže za BBC na srpskom Nenad Marković, trener u stručnom štabu mlade ženske reprezentacije Srbije.
Studentkinja Ana Karajlović iz Beograda pratila je mečeve naše reprezentacije tokom čitavog turnira, a to je činila od 2015. i prve medalje u ovoj eri.
Maljković predvodi tim koji „zna da pobeđuje", smatra ona i dodaje da joj se posebno dopalo što je u svakoj utakmici druga igračica iskakala u prvi plan.
Kada je finalni meč završen pobedom Srbije, počelo je slavlje na terenu, ali i širom Srbije.
Karajlović kaže da se radovala sa ukućanima, dok se „pucalo" u nekoliko kuća u njenom komšiluku.
„Oduševila sam se kad sam videla kako Ivon Anderson (plejmejkerka srpskog tima, Amerikanka) peva himnu na pobedničkom postolju", ističe Karajlović.
Sonja Vasić (devojačko Petrović), koja je kao najbolji strelac ekipe vodila Srbiju do pehara, proglašena je za najbolju igračicu na turniru.
„Fantastično je što posle Nikole Jokića, Vasilija Micića, Miloša Teodosića i Filipa Petruševa sada imamo i najbolji ženski tim u Evropi i najkorisniju igračicu prvenstva", smatra Vladislav Lučić.
„Za ovoliku zemlju to je ogroman podvig", dodaje ovaj stručnjak.
Doček sportista i proslavljanje uspeha na tom mestu danas je tradicija u Srbiji, a sve je počelo 1995. godine kada su košarkaši doneli evropsko zlato iz Atine.
Dugo je to bilo rezervisano za košarkaše, da bi vremenom čuvenim balkonom prodefilovalo mnogo drugih sportista i sportistkinja.
Srpske košarkašice su se 2015. godine jednom već popele na čuveni balkon, a Ana Dabović tada je poručila da se nada da će se ponovo naći tu.
I ostvarila se njena nada.
Aleksandar Srećković, student iz Beograda, sa prijateljima će biti na mestu koje simboliše najveće uspehe reprezentativne košarke.
„Svaka čast devojkama što su nas opet učinile ponosnim, verovao sam da će osvojiti zlato, naročito nakon tesne pobede protiv Belgije", kaže Srećković za BBC.
Za uspehe koje Srbija ostvaruje u reprezativnoj ženskoj košarci prethodnih godina zaslužan je rad igračica, stručnog štaba reprezentacije, ali i Košarkaškog saveza Srbije.
Savez već godinama obezbeđuje odlične uslove za pripreme svim reprezentativnim ekipama, bez obzira na uzrast i pol, napominje Nenad Marković koji radi sa mladom ženskom reprezentacijom.
Selektorka Marina Maljković je prvi sinonim za uspehe ženske košarkaške reprezentacije tokom prethodnih godina, kao i nekoliko igračica koje su učestvovale u osvajanju svih medalja u poslednjih šest godina.
Srpska stručnjakinja i ćerka proslavljenog trenera Božidara Maljkovića preuzela je 2011. godine tim koji nije uspeo da se plasira na Evropsko prvenstvo, da bi dve godine kasnije Srbija zauzela četvrto mesto na kontinentalnom šampionatu u Francuskoj.
Ko je Marina Maljković?
Prva medalja u eri Marine Maljković stigla je 2015. godine kada su srpske košarkašice mimo očekivanja postale evropske šampionke u Budimpešti.
Okosnicu tog tima činile su Jelena Bruks, Sonja Vasić, Ana Dabović, Dajana Butulija, Nevena Jovanović i Saša Čađo, uz nekoliko iskusnijih igračica.
„Ova generacija je najavljivala uspehe još 2013. godine i evo već osam godina se gradi sve ovo što smo napravili", podseća Ana Joković.
Iste devojke su se uz pomoć mlađih snaga popele na krov Evrope šest godina kasnije u Valensiji, ali su pre toga osvajale i bronzane medalje na Olimpijskim igrama u Brazilu 2016. godine i prvenstvu Evrope 2019. godine.
One su vodeće igračice u svojim klubovima, osvajale su medalje u mlađim selekcijama i odlično se poznaju, navodi Nenad Marković.
Psihološka priprema i dobra atmosfera u timu stvari su na kojima insistira Maljković, a ti detalji znali su da naprave razliku u bitnim trenucima i važnim mečevima.
„Marina Maljković je napravila jednu `vojsku` u kojoj se zna šta je čiji zadatak", kaže Marković, trener u stručnom štabu mlade ženske reprezentacije Srbije.
Kruna ove generacije došla je ove godine u Španiji sa drugom evropskom titulom, te šansom da se na Olimpijskim igrama u Tokiju osvoji još jedna medalja.
Sonja Vasić i Jelena Bruks najavile su da će se oprostiti od reprezentativnog dresa posle Olimoijskih igara, pa se očekuje podmlađivanje ekipe u bližoj budućnosti.
U Japanu ih čeka „poslednji ples", a Srbija tamo ide sa velikim planovima.
„Na Olimpijske igre idemo kao šampionke Evrope - to je dovoljno reći kada se govori o našim ambicijama u Tokiju", podvlači potpredsednica KSS Ana Joković.
Temelji uspeha ženske košarke u Srbiji postavljeni krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina prošlog veka, smatra Vladislav Lučić.
U periodu od 1987. godine do 1991. godine, ženska seniorska selekcija Jugoslavije osvojila je četiri srebrne medalje - na evropskim šampionatima 1987. i 1991. godine, na Svetskom kupu 1990. godine i Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine.
Aktuelna generacija srpskih reprezentativki obeležila je novu košarkašku eru.
Ipak, dosadašnji uspesi nisu bili dovoljni kako bi poraslo interesovanje za ovaj sport.
„Promocija ženske košarke mora da se sprovodi na svim nivoima, jer to nije posao za jednog čoveka, jedan klub, savez ili reprezentaciju", tvrdi Nenad Marković
„Mora da se napravi veća baza iz koje će se izvući kvalitet", dodaje on.
Prema njegovom mišljenju, zlato osvojeno 2015. nije imalo željeni efekat i nije se dovoljno dece zainteresovalo za žensku košarku.
Nada se da će ovoga puta biti drugačije.
Vladislav Lučić u šali kaže da je Srbija „od ukupno 30 igračica uspela da postane šampion Evrope".
Iako to smatra podvigom, on u toj činjenici vidi i problem - talenta ima dovoljno, ali ne i interesovanja devojčica i njihovih roditelja za košarku.
Takođe, kvalitetni treneri uglavnom se odlučuju za rad sa muškarcima, navodi Nenad Marković koji je tokom karijere radio u obe konkurencije.
„Da bi prebacio trenera iz muške u žensku košarku moraš da mu daš nešto - to je pre svega plata, ali i slobodu i neki dugoročni projekat i sistem u koji će verovati", smatra ovaj trener.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar